KINGS

Kraljevstvo za scenario!



Wikipedijina stranica o ovoj seriji je prilično informativna. Zato počnite tamo, pa se vratite. Da čujete šta ja imam mudro da zborim.

Svaka serija sa Ian-om McShane-om trebalo bi da nas raduje i da nas zanima. I zbog njega nas Kings raduje, ali nas, nažalost, samo zbog njega i zanima.

Ambiciozna zamišljena (sa budžetom koji je ravan petogodišnjem izdvajanju srpske vlade za kulturu i informisanje naše, neinformisane o kulturi i sasvim nekulturno informisane, nacije) serija Kings se previše pozabavila spoljašnjim izgledom svoga kraljevstva, nego njegovom utrobom.

(Ja na dalje pričam kao da ste vi već obišli onu Wikipedijinu stranicu, a vi kako hoćete…)

Da, Njujork izgleda zanosnije od kada se zove Šajlo, da, sastanak predsedničkog kabineta više intrigira od kada je jedan od članova kralj, da, neki tamo rat nalik bilo kom od aktuelnih pustinjskih deluje legendarnije od kada se odvija između zaraćenih država Gilboa i Gata. Čak je i religijski deo (neo-pagani upakovani u imidž Hrišćana) auto-ironičan obzirom da vertikala između Boga i kralja funkcioniše uz malo više vradžbina, nego što je to slučaj sa pobožnim američkim predsednicima.

Ian McShane, kao Silas Benjamin, kralj Gilboa, je apsolutno briljantan, bogobojažljiv i dijaboličan u isto vreme, dobar otac i loš suprug, okrutan vladar i prevrtljiv političar, iskren i neiskren, odan i neodan (ovo prvo samo sebi)… da parafraziram Randy-ja Jackson-a, Ian McShane bi mogao da glumi i telefonski imenik.

Sve ostalo ćopa.

Drama je tanka i sve izgleda kao Dinastija u doba Šekspira, a ne obrnuto, kako bi trebalo. Ima izdajnika, ima zakulisanih radnji, ima podlosti, ali sve deluje kao podmlađeni kliše, a ne kao antikvitetni original. Čemu ne pomaže puno ni disbalans u kastingu. Nasuprot McShane-a (ne, neću prestati da ga hvalim) čiji duboki glas, zalizana kosa i žabolike oči izazivaju tremu, plavušasti Christopher Egan, kao kapetan Davih Shepherd, izgleda kao ovčica koja ne zna da nađe put do tora. Ta uloga je,jednostavno, zahtevala glumca sposobnog da zrači sa daleko više ambivalentnosti, a ne da bude tako jednodimenzionalno na strani pravde. Zli(ji) junaci su, naravno, imali više sreće- Silasov sin Jack, koga igra tvajlajtasti Sebastian Stan, i kraljica Rose, koju igra Susanna Thompson, ulivaju poverenje kao biseksualni sin i dešperatna kraljica. Sa izuzetkom kraljičinog brata i kraljevog ljutog neprijatelja, Williama, koga tumači uvek efektni Dylan Baker, većina ostalih epizodista izgleda kao usputna kategorija likova prepisana iz nekog forenzičarskog serijala- ako ih ne predstave, treba vam pola sata da se setite ko su.

Ipak, najjače razočarenje dolazi od zaista anemičnog ideološkog predloška, koji se praktično zadovoljio time da mit reciklira kao alegoriju koja afirmiše ideale sa kojima je Obama već dobio izbore. Umesto da se okrene uvek interesantnom odnosu religije i države u američkom (svetskom) društvu, Michael Green, kreator Kings (i producent Heroes), zapravo sa ozbiljnim zakašnjenjem debatuje sa Bushovom administracijom i njenim (zlo)delima.

Kontroverznije ideje zagušene su opštim mestima: vlast zatrovana različitim korporativnim interesima, crkva je uz kralja, jer je i Bog uz njega, mladi idealisti tek treba da nauče kako se ostvaruju željeni ciljevi… A bez još uvek nepriložene istorije “kraljevanja” teško je odrediti poziciju kralju Silasu i uspostaviti odnos sa sadašnjim trenutkom.

Zbog svega toga ne čudi što će NBC odemitovati preostalih 8 epizoda tokom juna i jula, a potom staviti katanac na Kings. Siroti američki gledaoc očigledno je prerano odustao od toga da mu sve novotarije deluju posve nerazumljivo, a da sve što razume zapravo već zna od ranije.

Što je i moje mišljenje na osnovu pet do sada emitovanih epizoda. Ako ga promenim, vi ćete prvi čuti.

Premijere: VOLIM TE, ČOVEČE

I ja tebe!





Volim te, čoveče/ I Love You, Man

r. John Hamburg

selektah: 9 / 10




Najlepša stvar je kada pustite film i ne znate kako će se završiti. Sve do samog kraja. Još je lepše kada je u pitanju tzv. „žanrovski“ film. Ali, definitivno je najlepše, a za njegove autore najteže, kada je u pitanju komedija. Komedije su hebeno zahebane. To će vam i samima biti jasno ako uspete da se prisetite koliko ste ih stvarno dobrih gledali u poslednje vreme (Superbad...mmmm... Forgetting Sarah Marshall....ffffff... Baby Mama?!).

Zašto je Volim te, čoveče super? Zato što je iako znate kako će se završiti, iako vam se čini da tačno znate kako će izgledati poslednja scena, uspeo da vas do poslednjeg trenutka drži u neizvesnosti da li će baš tako biti i na kraju je uspeo da pronađe nepokriveno parčence u, inače, veoma uskom dramskom prostoru. Naravno, nije sva poenta u neizvesnosti i kraju, ali sve (prema) tome vodi, zar ne?

I sada imam problem odakle da počnem da hvalim ovaj film, a da se nigde previše ne zadržim i da vam pri tome otkrijem što manje...


Jon Favreau, u epizodici muža prijateljice glavne junakinje, je apsolutno genijalan! Stoka seljačka, ali genijalan! Scenario (sam Hamburg i povratnik Larry Dr Doolitle Levin) parodira sve „ženske“ klišee romantičnih komedija praveći originalan materijal kojim Judd Appatow konačno dobija konkurenciju. Ako ste gledali prethodne Hamburgove rediteljsko/scenarističke radove poput Meet The Parents, Along Came Polly i neprehebivi Zoolander onda znate koja vas vrsta humora čeka. On je ovde dodatno dorađen nečim što „in“ komičari (u jednom od prošlogodišnjih specijala Rolling Stone-a) objašnjavaju komičarskim „zeitgeistom“- a to je izbegavanje „punch-line“-a na račun kreiranja pauze tokom koje se zapravo akumulira neprijatnost i nastaje komična situacija. Ako mene pitate tu stvar je Ricky Gervais usavršio do neprehebivosti u britanskom Office-u i serijalu Extras. Dodajte tome, Appatowe ispisnike, Paula Rudda i Jasona Segela, i biće vam jasno kako izgleda film u kome kum zdravicom poruči mladoj da bi trebalo da svom izabraniku češće pruža oralni seks. Ili kako je moguće da vam Rush tokom par minuta izgledaju sasvim kul.

A priča? Kao što rekoh- izvrnuti chick-flick. Peter (Rudd) treba da se oženi sa Zooey (najslabija, Rashida Jones) kada se kao „problem“ ispostavlja to što Peter nema ni jednog muškog prijatelja, koji bi mu, eventualno, bio kum. Zbog toga, on se upušta u potragu za svojim novim najboljim prijateljem... Sve koordinate žanra su štiklirane, ali ne baš kako ste očekivali.



Ono za čim se u ovom filmu zapravo traga jeste nova verzija „klasičnog muškog prijateljstva“, kojom se u poslednje vreme, fakat, najviše bavio „stoner“ film (kome i ILYM duguje). Ta vrsta bratsko-bračnog odnosa je ovde ozbiljno čačnuta nuđenjem opcije u kojoj dva muškarca u isto vreme mogu da budu iskreni jedan prema drugom, da se super zabavljaju, da budu kul, ali da to ne izgleda ni malo gej, već „tipično muški“. I Peter i Sydney su zaista neodoljivi u količini ispoljenog uzajamnog razumevanja i taj, gotovo bračni, sklad podseća me na dva veterana u jednom drugom filmu- Tonyja Curtisa i Jacka Lemmona u Some Like It Hot.

MOĆ VEŠTICA

svake srede od ponoći na Radiju B92 (92.5FM ili http://www.b92.net/)

plejlista za 26. maj 2009.














BASEMENT JAXX raindrops (funkagenda & paul thomas rmx) XL. 12”
ROYAL BANGS handcuff killa City Slang. We Breed Champions
MALCOLM MIDDLETON kiss at the station Full Time Hobby. Waxing Gibbons
REPETITOR zdravo za gotovo Odličan hrčak. Sve što vidim je prvi put
GANG GANG DANCE first communion (tv on the radio rmx) Warp. 12”

WITCH HUNT treadmill march Alternative Tentacles. Burning Bridges To Nowhere
STUCK IN THE SOUND zapruder It’s Records. Shoegazinmg Kids
JOKER’S DAUGHTER the last laugh Double Six. The Last Laugh
ROLANDO where were you Delsin. Hiatus EP
JULIE FADER 723 Weewerk. Weewerk Is 6

BLANK DOGS in a web Daggerman. Stuck Inside Your World 7”
NIMANI TEENAGE RIOT devojka iz obraza (demo) (neobjavljeno).










MV FUCKED UP>

MOBY i love to move in here Mute. 7”
RAZORLIGHT wire to wire Universal. 7”










BARK CAT BARK iceland Self-released. A Lifi
SWAN LAKE heartswarm Jagjaguwar. Enemy Mine
BLACK LIPS let it grow Vice. 200 Million Thousand
KARNEVAL jedra (neobjavljeno) Izgubljene himne
CAMERA OBSCURA forest and sands 4AD. My Maudlin Career

PETROL konvertor Odličan hrčak. Nezgodno vreme opasni dani
FRANCIS & THE LIGHTS can’t tell me nothing Engine Room. Gulty By Association Vol. 2
GARETH SAGER not since the accident Creeping Bent. 7”
CASIOKIDS gront lys i all led Moshi Moshi. 7”
LJUBAVNICI veče vibrira (demo) (neobjavljeno)

LJUBAV JE... ono što ostane kad se sve podeli na dva

SUNSET RUBDOWN – Dragonslayer (Jagjaguwar)


Spencer Krug je pevač grupe Wolf Parade.

Arcade Fire nisu seksi.

Dragonslayer je treći album Spencerovog gistro-manje-bitnog projekta.

Arcade Fire su prerano stigli do Bonoa.

Album Apologies To Queen Mary, Wolf Parade, bio je po mom mišljenju najbolji album 2005. godine. Sada sam još ubeđeniji u to.

Ovo je treći i najbolji album Arcade Fire. Samim tim nema više smisla da oni postoje. Arcade Fire RIP, onda.




Dragonslayer je eksplozivan, toliko da potajno maštate šta bi se desilo kada bi Interpol otkopčali makar prva dva dugmeta na svojim odelima, kada bi se oznojili. U pretposlednjoj numeri Nightingale/ December Song imate, praktično, celoukupnu karijeru Talking Heads, sve zajedno sa Byrneovim solo-čačkanjima world music-a. Naravno da preterujem. Ali, nisam ja kriv što bih uz ovu pesmu na Gazeli odigrao svoju verziju spota Rabbit In Your Headlights.

Početak nije tako suicidan. Silver Moons zvuči kao najlepša pesma koju David Bowie nikada nije napisao. Ali zato sada, kao i ja, samo sluša i ne trepće. Maybe these days are over over now... kažu stihovi.

Idiot Heart zvuči kao bilo koja brža pesma Interpol, samo sa osmehom, a ko-vokalistkinja Camilla svojim belendsebastijanastim vokalima stvar čini podnošljivom i za brucoše.

Sunset Rubdown više nego Handsome Furs liče na Wolf Parade. Možda zato što je i njima bliskija ideja paradnog orkestra koji maršira u susret apokalipsi. Čas škripeći gitarama kao kočnicama (Black Swan), čas razgaljujući okupljene svatove weezerastom Paper Lace.

Možda sam previše puta spomenuo Arcade Fire. Možda.

Možda je trebalo da se pozabavim tom eksplozivnom dramatičnošću (kojom moderna „nezavisna“ muzika manjka) na malo anonimniji način. Da napomenem da je poželjno da instrumenti povremeno pršte umesto da sviraju. Da pevanje bez želje da se izgubi glas (ili barem ne izvitoperi u nešto visoko i kreštavo) nema smisla. Ili da je sintisajzer prijatelj rokenrola.

Sunset Rubdown su seksi. Kao sedma godina veze- seksi. Kad više ne strahujete zbog utiska koji ćete ostaviti. Već samo jeste. Seksi.

selektah: ****2/3 (ova poslednja devetominutna stvar mi je malo previše... smirena?)

NOBODY KNOWS

Nobody knows/ Nobody knows the rhythm of my heart/ The way I do when I’m lying in the dark/ And the world is asleep/ I think nobody knows/ Nobody knows but me/ me… (Pink, Nobody Knows)








Kao i u slučaju prvog Koreedinog filma koji sam gledao, Even If You Walk And Walk, i ovde je naslov maestralno dobro izabran. Jer “nobody knows” je samo za nijansu gorče od “nobody cares”, iako se film bavi ovim drugim.

Zaplet je još jednostavniji nego u EIYWAW. Majka četvoro dece (uzrasta 12, 10, 6 i 4) krišom se useljava u novi stan, lažući svoje standoavce da ima samo jedno dete, najstarijeg sina, Akiru. Ubrzo otkrivamo da deca, verovatno, pripadaju različitim očevima, kao i da majka ima nezgodnu naviku da ih povremeno ostavlja same dok unaokolo juri svoju sreću, sa drugim muškarcima. Deca su uhodana u život bez nje, naročito onih troje, koji s obzirom na okolnosti, ni ne smeju da izlaze iz stana. Međutim, jednog dana majka odlazi i nema je duže nego pre. Pare i disciplina presušuju istom brzinom i četvoro dece je prinuđeno da se samo stara o sebi. Ono što dodatno produbljuje neverovatnost ovakve premise jeste da je film zasnovan na istinitom događaju koji se odigrao u Tokiju!



Koreeda u sporom ritmu, iz kadra u kadar, iz scene u scenu, isporučuje gomilu dokumentarno dočaranih detalja (spremanje večere, odlazak u prodavnicu, dečije igre, dečije igračke) koji nemaju direktnu dramaturšku funkciju u nekom od kasnijih dramskih obrta ili emocionalnih poentiranja. On od svih tih detalja pravi kolaž, tako da samo povremeno možemo povući odnose između nekih stvari, i skoro nikada ne dopušta svojoj priči da se zahukta i nama ili njenim junacima donese nekakvo prosvetljenje. Jer tako nešto bi sasvim naudilo onom prigušenom “nobody knows”.

Deca su zaista magična. Počevši od najstarijeg Akire koji se neprekidno lomi između onoga što njegovom uzrastu prija (neodgovornost, igrice, bejzbol) i onoga što mu je majka uvalila (brata i dve sestre), preko nešto mlađe Kyoko koja je srce ovog filma i kroz njen lik, sabijen između kućnih obaveza, dočarano nam je i ono od čega njihova majka beži. Shigeru je radoznali i drčni dečačić, dok je najmlađa Yuki mrvica koja vam zapinje u grlu.

Koreeda ne ulazi previše u moralizovanje majčinih postupaka i njen lik nam je posredno objašnjen kroz par, u najboljem slučaju nezainteresovanih, muškaraca sa kojima je bila. Kada u nekom trenutku u smrdljivi stan pretovaren đubretom uđe mlada stanodavka sa svojim bejbi-buldogom u naručju i isto toliko nezainteresovano iz njega izađe, mi shvatamo da je ono “niko ne zna” u isto vreme i “niko neće da zna”, pa čak možda i “svi znaju, ali šta sad?”. Prodavci u lokalnoj prodavnici krišom od gazde Akiri daju ostatke ribe i mesa, ali za zbrinjavanje dece ne čine ništa više od toga. A da li bi vi?

Zato Nobody Knows, uprkos tragediji(ci), pokazuje da život ide dalje. Deca su se uhodala u život bez majke, snalaze se kako umeju i kadar u kome ih Koreeda ostavlja čak nosi izvestan “mangupski” optimizam. Umesto da bude predvidljivi, moralizatorski lelek nad manama modernog društva, Nobody Knows je u isto vreme i depresivni i optimistički pogled (u zavisnosti od toga kakav vam je dan) na to što odvajkada ne živimo samo jedni sa drugima, već i jedni pored drugih. I to je to. I to je OK.

VEČERAS

Sad znate. Pa javite i drugima.

Po mom skromnom mišljenju večeras imamo jednu od boljih emisija u sezoni. Sa puno letnjih hitova...

Da li ste očajni ili ste domaćica?

Mini-test za maksi-život



Reševanjem sledećeg testa ozbiljno ćete ugroziti svoj seksualni život. Spoznaja do koje ćete doći ratosiljaće vas ili želje za seksom ili partnera sa kojim ste to do sada radili (on će sam otići kada shvati ko ste vi zapravo). Velika je verovatnoća da će i vaši prijatelji, ukoliko se zeznete pa podelite sa njima rezultate ovog testa, početi da vas čudno zagledaju razmišljajući kako ranije nisu primetili nešto što je bilo tooooliko očigledno. Da ste vi zapravo očajni. Odnosno- da ste jedna obična domaćica. I ne, ovo nije prepisano sa nekog gej sajta i prilagođeno hetero standardima. Ovo je 4REAL!

Da li ste spremni da počnete?

Da li vas je sramota?

Ako nije, biće vas.




1. Leto je. Vi sedite na verandi vaše ukusno nameštene kuće. Nekoliko cigančica trči posred ulice. Kad ugledate ovaj prizor vi ćete:

a) okrenuti glavu na drugu stranu
b) vrisnuti i potrčati ka njima u želji da ih sklonite sa ulice kako ih neki automobil ne bi zgazio
c) pozvaćete policiju i naglasiti da ste sami kod kuće
d) pozvaćete svoje tri najbolje prijateljice i ispričati im šta se desilo

2. Kupili ste novu haljinu. Pokazujete je svojim prijateljicama i čini vam se da jedna od njih ne govori šta stvarno misli o haljini.

a) pozvaćete svoje prave tri najbolje prijateljice i ispričati im šta se desilo
b) platićete cigančićima koji jurcaju po sred ulice da je po izlasku iz vaše kuće gađaju kamenjem
c) privući ćete je u stranu i sa suzama u očima upitati da li će vam ikada oprostiti što vi u 35-oj izgledate fenomenalno kao Cher
d) kad sve one odu kući rezervisaćete sebi spa tretman, o muževom trošku, jer on je za sve kriv

3. Ogrebali ste svoj novi auto, jer ste žureći kod frizera malčice potkačili invalidska kolica u kojima je bio Stephen Hawking. Muž ne veruje u vašu priču.

a) zato što ne zna ko je Stephen Hawking
b) zato što na desnoj strani automobila nedostaju prednja i zadnja vrata i krov je malo ulubljen
c) zato što je prestao da pije
d) zato što je njegova mama u gostima

4. Kada biste mogli da promenite samo jednu stvar na celom svetu...

a) to bi bio vaš travnjak
b) to bi bio jedan abortus više
c) to bi bio nokat na palcu desne noge vašeg muža
d) to bi bio osećaj nakon ispiranja debelog creva

5. Jedna vaša prijateljica vas zove iz bolnice i smrtno je ozbiljna. Prva misao koja vam prolazi kroz glavu je...

a) Da li je to meni prvo javila?
b) Ova Motorola se fenomenalno čuje!
c) Počeću da pričam kao dete i reći ću da mama nije tu
d) Bilo mi je malo čudno što je pljuvala krv, ali mislila sam da je upala desni!

6. Vreme je da sa svojim detetom obavite prvi razgovor o seksu. Isti započinjete sledećom rečenicom...

a) „Ako ne želiš da završiš kao tatina sestra...“
b) „Manastiri uopšte nisu toliko loši koliko pričaju...“
c) „Jesi gledala film „Carrie“?...“
d) „Ako mi još jednom uzmeš spiralu...“

7. Svinjski grip je došao i do vašeg praga. Sazvali ste porodični skup tim povodom.

a) Jasno im poručujete: „Prvi koji mi priđe na manje od metar dobiće metak u glavu!!!“
b) Tiho šapućete svom mužu gledajući svoje najmlađe dete- „Miloš baš grokće dok se smeje...“
c) Dok deca sa tatom analiziraju priču o Tri praseta, vi se polako iskradate i zaključavate u podrum sa namirnicama
d) Spremni ste da sa svojima podelite znanja koja ste ovih dana stekli gledajući TV- „Jasno je da je svinjski grip nova Sida, ali više ne ubija samo pedere! Zato...“

8. U stan do vas doselila se žena sa dvoje dece. Bez muža.

a) odmah ste pozvali svog vladiku i zatražili od njega da vam što pre nađe kupca za stan
b) pozvali ste svoje tri najbolje prijateljice sa kojima sve delite i priznali im da već osam godina živite odvojeno od svog supruga
c) počeli ste da razmišljate o tome šta to ona ima, a vi ne
d) „Prvo su cigani ušli u podrum, a sad ovo!“

9. Upalili ste televizor i na vestima upravo ide prilog o tome kako je nepoznata ženska osoba na sred Slavije sa dvadesetosam uboda nožem usmrtila Isidoru Bjelicu. Dok gledate prizore sa lica mesta...

a) konstatujete kako joj ni šešir sa glave nije spao
b) razmišljate koji je to film Isidora odvrtela u svojoj glavi pre smrti- Snimak Olimpijskih igara iz 1939. ili prvi deo Terminatora
c) shvatate da je otišla velika žena, ali ko je terao da se šeta Slavijom!
d) jasno vam je da je Srbija ostala bez svog transdžender Sirana

10. Žena, majka dvoje dece, domaćica i uspešan advokat (nije Maja Gojković) je postala predsednica Srbije. Niste glasali za nju...

a) jer Boris Tadić tako lepo peva
b) jer Toma jednom mora da pobedi
c) jer ste čitali da je sva fejk (operisala čuknjeve)
d) zato što je Biljana Srbljanović za nju rekla da je najveća kučkarka u kraju

11. Ako ste pod 7 zaokružili C, vi ste Očajni poput Susan. Mislite da ste posebni i da svet treba da se vrti oko vas. Ako ne cmizdrite nad svojom sudbinom onda cmizdrite zbog toga što nešto ne možete da kupite. Sve muškarce ste iz svog života isterali na isti način- deca su počela da više vole njih nego vas. Kada bi danas bio poslednji dan na svetu svima bi trebalo da bude jasno da ste vi od početka bili u pravu- Bog ima nešto protiv vas!

a) nisam to zaokružila
b) jesam to zaokružila, ali ne znam ko je Susan
c) jesam to zaokružila, ali ja nisam očajna, ja sam domaćica i imam četovoro dece
d) jesam to zaokružila i sad ću da pozovem svog muža u Majkrosoft da ti ishakeriše sajt, jadniče!

12. Ako ste pod 4 zaokružili C, vi ste Domaćica poput Bree. Ako imate muža, ne treba vam kućni ljubimac. Ako imate decu, ne treba vam kućna pomoćnica. Seks je kao Isus, njegovo vaskrsavanje treba proslaviti. Vaša kuća možda izgleda kao laboratorija, ali to svakako nije zato što za goste imate spremljene bele mantile. Kada bi danas bio poslednji dan na svetu vi ne biste imali ništa protiv, jer vam je kuća sređena cakum pakum. Još samo da policija odvede one cigančiće.

a) nisam to zaokružila
b) jesam to zaokružila, ali ne znam ko je Bree
c) jesam to zaokružila, ali ja nisam domaćica, svekrva radi sve
d) jesam to zaokružila i sad ću da pozovem svog vladiku da zabrani Internet

13. Ako ste pod 5 zaokružili B, vi ste Očajni poput Gabrielle. Ako imate muža, imate i ljubavnika, a volite i miris Bohora koji dolazi od gaćica koje je okačila studentkinja koja živi u stanu do vašeg. Život je lep i treba ga živeti punim plućima, pa čak i ako cigančići trče po sred ulice- Lexus je čudo! Najviše žalite što sa krajnicima niste izvadili i jajnike. Kada bi danas bio poslednji dan na svetu vi biste insistirali da vaša frizerka ispoštuje zakazani termin iako živi u Žarkovu i ima sedmoro dece.

a) nisam to zaokružila
b) jesam to zaokružila, ali ne znam ko je Gabrielle, mada super zvuči
c) jesam to zaokružila, ali ja nisam očajna, upalo mi nešto u oko
d) jesam to zaokružila i sad ću da ispritiskam ovo „enter“ dok ne otkrijem ko si ti, a kad otkrijem, ima da spavam sa tobom!

14. Ako ste pod 7 zaokružili D, vi ste Domaćica poput Lynette. Život vam je puno toga dao (decu), ali još više uzeo (slobodno vreme). Da ima pravde na ovom svetu vi biste mogli da se udate za samu sebe, jer to je jedini način da se u vašoj kući oseti muška ruka. Prijatelji nečemu služe, a dok se ne otkrije čemu treba sve probati. Kada bi danas bio poslednji dan na svetu vi biste vašoj deci pod jezik stavili kapsulu sa otrovom, a potom otišli da se oprostite sa firerom.

a) nikada to ne bih zaokružila
b) jesam to zaokružila, ali sam se zezala
c) jesam to zaokružila, ali ja sam domaćica koliko i Snežana Dakić
d) jesam to zaokružila i ponosna sam na to. A čim mi se deca vrate iz Obraza ima da te nađemo i da ti jebemo kevu

Šta ste vi zapravo piše u prvom komentaru na ovaj test.

ACOLYTES

Sličan bi sličnom trebalo da se raduje, poručuje ovaj film, ali se i nada australijski horor










Slično britanskom hororu i njegov zatvorski podmladak iz Australije nema ideju kako da pronađe sopstveni izraz. Prehajpovani Wolf Creek privlačio je svojim pejzažem dok je čitav zaplet bio jedva dovoljan za američki “B-slešer sa rednecima”. Naredni “hit”, Storm Warning, samo je tokom prve trećine otkrivao lepote Australije, naročito njenog priobalnog dela, ali je zato baktanje sa lokalcima bilo na ivici gledljivosti.

Acolytes, ako ćemo pravo, i nije horor. On bi se pre mogao opisati kao tinejdžerski art haus koji nije znao da li da to ostane ili da se povinuje makar jednoj od konvencija trilera koje je načeo.

Kao što znate, ja visoko cenim tinejdžere. U interpretaciji pedesetogodišnjeg Jon-a Hewitt-a oni su zbunjena, divlja, zaljubljena, čačnuta i touched-nuta bića sa posve uvrnutim osećajem za pravdu. Njihove bele školske košulje odgovaraju istim takvim fasadama njihovih bezdušnih domova, njihove uobičajene aktivnosti Hewitt dočarava nemim pauzama, što otvara prostor za stvaranje vrlo senzualne slike njihovog sveta. Međutim, kada priča počne da se odmotava mistična iluzija jednog sveta biva zamenjena jednim sasvim neartikulisanim svetom odraslih.

Tinejdžer Mark slučajno u šumi vidi kako neki čovek nešto zakopava. Zajedno sa dvoje svojih prijatelja, Jamesom i Chasely, on otkriva da je to telo devojke. Umesto da slučaj prijave policiji oni odlučuju da ubicu ucenom iskoriste za jednu davno priželjkivanu osvetu.



Do ovog trenutka sve je obećavalo. Umetničarenje je dramskoj premisi dalo na atmosferi i film se iz očekivanog omladinskog trilera izvrnuo u filmski elokventnu studiju mladosti.

Ali, umesto da se pozabavi likovima, da još više prodre u motive njihovih neočekivanih poteza, Hewitt prvo tipizira “predmet njihove osvete” uništavajući pažljivo heklanu atmosferu, potom potura kliše kao razlog za osvetu, a zatim pravi galimatijas od neočekivanih i nemotivisanih dešavanja koji rezultiraju potpuno prišivenim “obrtom”, čime ne biva srozan samo zaplet filma već i efektna čarolija mladosti dočarana u prvoj polovini.

Ako još uvek idete u video-klubove i tamo srećete one filmofile koji naprave tužan izraz lica zato što je neko uzeo “onaj film sa onim glumcem”, da bi im na kraju od video-kasirke bio uvaljen neki treš “bez glumaca”, ali sa “fenomenalnim obrtom” na kraju, onda treba da znate da će Acolytes imati solidan video-život.

selektah: 5/ 10

U JUNU

Sada i to znate

MOĆ VEŠTICA

svake srede od ponoći na Radiju B92 (92.5FM ili http://www.b92.net/)

plejlista za 19. maj 2009.



ROCK PLAZA CENTRAL them that are good and them that are bad Paper Bag. ... At The Moment Of Our Most Needing...
TOY FIGHT your own fireworks City Slang. Peplum
EFFI BRIEST chrome’s on it Skinny Wolves. split 7” w/ Telepathe
GREAT LAKE SWIMMERS pulling on a line Weewerk. Lost Channels
BLANK DOGS freezing styles Drone Errant. Mirror Lights EP



KARNEVAL Mašine (neobjavljeno). Izgubljene himne
GRAND DUCHY seeing stars CookingVinyl. Petits Fours
SEXUAL OBJECTS queen city of the 4th dimension Creeping Bent. 7”
LJUBAVNICI veče vibrira (demo) (neobjavljeno).
BONNIE PRINCE BILLY afraid ain’t me Domino. Beware

THE SQUIRES aurora V. 7”

WITCH HUNT counting down the days Alternative Tentacles. Burning Bridges To Nowhere

FIREMAN travelling lights ATO. Electric Argument

ROYKSOPP what else is there (instigator rmx) Bootleg.

SUNN O))) hunting and gahtering (cydonia) Southern Lord. Monoliths & Dimensions

JOHN VANDERSLICE d.i.a.l.o. Dead Oceans. Romanian Names

NIMANI TEENAGE RIOT devojka iz obraza (neobjavljeno)

WELCOME WAGON sold! to the nice rich man Asthmatic Kitty. Welcome To The Welcome Wagon

WAVVES goth girls Fat Possum. Self-titled

PETROL eho Odličan hrčak. Nezgodno vreme opasni dani

LITTLE HAT JONES bye bye baby blues Mississipi. I Woke Up One Morning In May

CURSIVE i couldn’t love you Saddle Creek. Mama I’m Swallen

THE BIG PINK love song NME. Pictures Of You- A Tribute To The Cure

STUTTGART ONLINE dan kada je ubijen zoran đinđić Samizdat.

INTERVIEW WITH A VAMPIRE

15 godina kasnije











Ako imdb.com ne laže Tom Cruise je Interview snimio između Pollack-ovog The Firm i Palminog Mission Impossible. Iza sebe je do tada uveliko ostavio Top Gun, Cocktail, Rain Man, Born on Fourth Of July i A Few Good Men. Za razliku od njega, druga zvezda ovog filma, Brad Pitt, je pre Interview-a imao tek epizode u uspešnim Thelma & Louise i True Romance, a Se7en ga je očekivao nakon Legends Of The Fall. Ovaj prvi je snimanjem ovog filma pokazao da je jedan od najvećih glumaca koje je Holivud imao, ovaj drugi da je, sem zaprepašćujuće sličnosti sa Angelinom Jolie u nekim scenama ovog filma, imao neviđenu sreću u inače posve idiotski vođenoj karijeri (to ili vi razumete bolje od mene šta povezuje Meet Joe Black, Seven Years In Tibet, Snatch i, recimo, Babel). Kako god, učešće oba ova glumca (zajedno sa Banderas-om i Slater-om, Dunst-ova se ne računa, jer je, verovatno, njena mama prelomila) u filmu Neil-a Jordan-a predstavlja izuzetak veličine čuda.

Interview može da se interpretira kao priča o braku dva gej vampira koja su usvojila devojčicu, od koje su napravili malog predatora, zatim se razvela u veoma burnom razvodu, da bi se potom sreli mnogo mnogo godina kasnije. Pretpostavljam da ni vama, kao ni meni, nije baš najjasnije koji je segment ovakve priče prelomio kod producenata da se pozabave bestselerom Anne Rice kao i da glavnu ulogu ponude jednom od svojih najsvežijih pastuva. Hetero pastuva.

Iz današnje vizure, Interview je previše teatralan i povremeno se čini da je Jordan pribegavao pozorišnoj estetici, jer je ostao bez para za raskošnije postavke (čitava „evropska deonica“). Uticaj Derek-a Jarman-a mi je jasniji nego kad sam imao 19 godina, mada tretiranje Louis-ovog (Pitt) i Lestat-ovog (Cruise) odnosa znatno osiromašuje film ako se tretira samo kao ublažena odn. stilizovana ljubav dva muškarca. Ovaj put bilo bi zgodno korene homoerotskih herojskih odnosa antičkih junaka povući na drugu stranu i čačnuti arhetipsku ideju prijateljstva dva muškarca kao izvesniji način da se prevaziđe večnost, dok je usamljenost, kao njena nepobediva mora, tako daleko očiglednija.



I nakon ovog ponovljenog gledanja mi je nejasno šta je motivisalo Louisa da zabeleži svoju priču tj da da intervju, s obzirom da na kraju istog zaključuje ono što je znao i pre- on je hladna, sebična mašina, koja će trajati. Nema katarze. Baš kao što mi nije jasno ni kako je Lestat preživeo spaljivanje odn. kakav ga je to vampirski AIDS isušio pre Louis-ovog povratka...

Sam kraj nepravedno skida fokus sa Louisa na Lestata i vraća priču na ozloglašenu promiskuitetnost homoseksualca kao jedini perpetuum njihovog tj. vampirskog života. Onomad je to moglo biti procenjeno kao hrabra odbrana njihovih prava, ali danas bi neko mogao da kaže da je takav kraj politički nekorektan ili neoprezan. Jer nepažljivim rukovanjem ovaj romantični portret gejastih predatora 1 kroz 1 može da posluži brbljivoj desnici da svojoj pastvi slikovito pojasni od koga i kakva joj opasnost preti. Ako i samo pomisli na ko-egzistenciju...

VIŠE NISU SA NAMA

Ako je verovati Yahoo-ovom TV vodiču sledeće TV serije prestale su da se emituju za vjeki vjekov.

ACCORDING TO JIM (ABC), nakon osam sezona
Zabole me

BOSTON LEGAL (ABC), nakon (samo) pet sezona
Jedna od najboljih serija svih vremena

CRUSOE (NBC), nakon prve sezone
Sama činjenica da je neki ubder-debil od producenta pomislio da će američki živalj da prati doživljaje samo jednog belog čoveka i njegovog crnog sajdkika uznemiruje moje TV-srce

CUPID (ABC), nakon osam epizoda
Nisam ni pokušavao (neko jeste?...)


DIRTY SEXY MONEY (ABC), nakon dve (nezavršene) sezone
Za nas odrasle na Dinastiji, ovo i nije bilo toliko loše

ELI STONE (ABC), nakon dve sezone
Nisam pokušavao

E.R. (NBC), nakon petnaest sezona!
E.fuckin.R.

EVERYBODY HATES CHIRS (CW), nakon četiri sezone
Tu i tamo ispratio po neku epizodu, nisam postao fan

THE EX-LIST (CBS), nakon četiri epizode
Na ovo sam ponosan- nakon samo pet minuta prve epizode rekao sam Maši- ako ovo dogura do druge epizode imali su neviđenu sreću!....

KATH & KIM (NBC), nakon prve sezone
Australijski recept nije se primio u Ameriji


KINGS (NBC), nakon prve sezone
Možemo da budemo srećni što će im NBfakinC dopustiti da završe sezonu. Tri odgledane epizode su još uvek premalo za ozbiljniji sud- stay tuned.

KNIGHT RIDER (NBC), nakon prve sezone
Hvala Bogu!

LIFE (NBC), nakon dve sezone
Nisam pratio...

LIFE ON MARS (ABC), nakon dve sezone
Čini mi se da su u Britaniji trajali duže, ali ni to nisam pratio. Čija je verzija bolja?

LIPSTICK JUNGLE (NBC), nakon dve sezone
Seks i grad za neduhovite

MY NAME IS EARL (NBC), nakon četiri epizode
Nisam skapirao. Nisam gledao. I drago mi je.

MY OWN WORST ENEMY (NBC), nakon osam epizoda
I dalje čekaju da ih odgledam...



OSBOURNES: RELOADED (FOX), nakon prve epizode!!!
(no comment) means (no comment)

PRISON BREAK (FOX), nakon četiri sezone
Kako neko napisa- ovo više nema veze sa serijom koju smo zavoleli

PUSHING DAISIES (ABC), nakon dve sezone
Ovo se klatilo još od druge epizode...

REAPER (CW), nakon dve sezone
Prvih par epizoda nije me ubedilo da nastavim

SAMANTHA WHO? (ABC), nakon dve sezone
Ostalo je na Samantha Who?!

SIT DOWN SHUT UP (FOX), nakon četiri epizode
Od kretena koji su nam dali Arrested Development, ista fora isto rastojanje


TERMINATOR: THE SARAH CONNOR CHRONICLES (FOX), nakon dve sezone
Koje je ovo dno kad ga ukidaju u godini kada filmska franšiza dobija povratnički nastavak

THE UNIT (CBS), nakon četiri sezone
Ne gledah. David Palmer RIP

THE UNUSUALS (ABC), nakon SAMO šest epizoda!
Nadam se da će svinjski grip prvo udariti na zgradu ABfakinC-ija!!!

WITHOUT A TRACE (CBS), nakon sedam sezona
Ne gledah, ne gledaše

24-7

Dan kada je ubijen Džek Bauer

O P R E Z ! ! ! Sve kipti od spojlera. O P R E Z ! ! !

Pitanje koje sve sezone 24 postavljaju, a ova naročito, je sledeće- da li ambulantna kola u kojima se nalaze stotine hiljada potencijalno ugroženih Amerikanaca imaju pravo da jure pogrešnom trakom i narušavaju bezbednost (u najgorem slučaju) par desetina vozača (ne nužno i Amerikanaca)?

Odgovor koji ova sezona, ubedljivije nego sve prethodne daje jeste- o, da!

Još jedna stvar kojom se ova sezona bavi isto toliko tendenciozno (ako ne računamo Prvu, ali tu Jack još uvek nije znao koliko će na kraju morati da plati) jeste- kolika je stvarna cena spasavanja drugih, koje žrtve treba stvarno podneti zarad nečijeg spasavanja, ili, da se vratim sopstvenoj alegoriji- da li treba nagazati na gas ako su u automobilima koji vam idu u susret i neki od vama veoma bliskih ljudi?

Nešto neočekivanije i daleko strašnije nego u bilo kojoj prethodnoj sezoni jeste to što su najveći neprijatelji Amerike sami Amerikanci. Čime bi naklapanja o neprijatno desničarskoj prirodi ove serije konačno morala da prestanu. U krajnjem slučaju, Jack je na samrti pozvao lokalnog imama da mu olakša oproštaj od ovog sveta. Beat that, Obama!

Serija nesrećnih događaja u sedmoj sezoni vrti se oko četiri lika: Bauera, predsednice Allison Taylor, agentice FBI-a Renee Walker i Tony-ja Almeide (da, da, Tonyja-mislili-smo-da-si-RIP-u-šestoj-sezoni!-Tonyja).

Tony je u ekploziji (u šestoj sezoni) izgubio ženu, da bi potom i sam ostao bez mladog života boreći se protiv terorista. Međutim, dok smo mi verovali da je on mrtav, on je zapravo u tajnoj operaciji radio sve i svašta ne bi li stigao do čoveka koji je odgovoran za smrt voljene Michelle. Sedma sezona predstavlja finiš te misije, tokom koga Tony biva i ne biva na istoj strani sa Jack-om. Na kraju, država zbog koje je izgubio sve mu oduzima i mogućnost da se osveti.



Agentica Renee Walker je novo lice u 24. Njen put od činovnika sa prangijom do “školovanog Bauerovca” nije išao lako. Ali, da bi diplomirala sa najvišim ocenama morala je da ostane bez ljubavi svoga života. Kada u poslednjoj sceni konačno pređe na “dark side” jasno je da osma sezona neće moći bez nje.

Predsednica Taylor je zarad neutralisanja zavere koja je obavila njenu administraciju kao paučina već izgubila sina, a njen muž par litara krvi. Međutim, kad okolnosti dovedu do toga da država odn. pravni poredak traži da i njena ćerka ode u zatvor, ona nema izbora nego da na to pristane. Čime i ona postaje član Jack-ovog “predsedničkog kluba”.

Jack je već postavio i pomerio sve granice ljudske izdržljivosti šta god da je u pitanju. U ovoj sezoni, pak, on se suočava sa tim da su i ljudi oko njega, na različite načine upleteni u spasavanje onih “thousands and thousands of innocent people”, počeli da se bauerizuju čime efekat “ogledala” još više počinje da destabilizuje njegovu sjebanu prirodu. U sedmoj sezoni Jack nema ni kučeta ni mačeta, sud ga juri zbog zločina protiv čovečnosti, Kim živi u L.A.-u, a on ne zna ni da je postao deda… Amerika, jedina prava ljubav njegovog života uspela je da mu još jednom okrene sva svoja leđa. Zato ne čudi što je na kraju pomirljivo potražio udomljenje na onom svetu…

O ostalim aspektima ove sezone, sumanuto neverovatnoj priči koja je izdala i neka elementarna pravila igre (Bela kuća nije tržni centar u koji može da se uđe iz podruma… itd), preko Kiefer-ove glume koja se skoro 90% oslanja na tikove, činjenici da kompletan dramaturški kostur leži na Almeidinim menjanjima strana, do neinventivno recikliranih “sredstava za masovno uništenje”…. o svemu tome bi imalo smisla diskutovati unutar “dvadesetočetvoročasovne” komune. Vama ostalima bi i ovo trebalo da bude dosta. Ako vas zanima…

David after dentist

Gledanje ovoga me uvek ispuni radošću. Probajte. Opet.

Premijere: ZVEZDANE STAZE

Kao i na nekoliko poslednjih Dylanovih albuma, rokenrol nije ništa drugo do povratak korenima







Zvezdane staze/ Star Trek

r. J. J. Abrams

selektah: 6plus/10

Slabo poznajem Star Trek sagu. Zbog toga sam verovatno ostao uskraćen za niz detalja u Abramsovom re-konstruisanju tima koji upravlja Enterprajzom. I zbog toga ćete i vi ostati uskraćeni za komparativnu kritiku takvih i drugih stvari. Ja mogu da se bavim ST09 samo kao „nezavisnim“ filmom u odnosu na njemu slične.

Mene je, ioanko, interesovalo šta je Abrams uradio. Držim da je njegov rad na M:I3 druga najzanimljivija stvar u njegovoj karijeri. Prva je, naravno, štagoddajeradio na Cloverfield-u. Imajući u vidu da ST scenaristički potpisuju isti ljudi (Roberto Orci i Alex Kurtzman) koji su uradili pomenutu Misiju (a i prve i druge Transformerse, njamc!) imao sam izvesna očekivanja koja su Abrams i ova dvojica samo delimično izneverili. Mnogo je tužnije (zato smo pali na samo 6 plus) to što svoj autorski potpis nisu oplemenili ničim novim.



Kao i M:I3 i Star Trek počinje dramatičnom scenom u kojoj je (melo)drama junaka bitnija od akcije zbog koje smo svi došli. I to je vrlo bitna stavka u radu ove trojice- oni u život, inače, često uniformno trodimenzionalnih junaka, guraju trenutke koji svojom humanošću prevazilaze misiju/e kojoj junaci pripadaju i prvo nas teraju da ih prihvatimo kao ljude. Ljude (ne)spremne na žrtve. Star Trek junaci su meni uvek delovali nekako „spečeno“, pa je ovakav pristup ovde više nego dobrodošao.

Druga stvar je rokenrol.

Palmin M:I je bio triler, Woov je bio ljubavna priča, a Abrams-ov je bio rokenrol- nadrkan, muški, Springsteenovski, dinamičan, prljav, ljudski... hebote, dođe mi da kažem- radnički. Takav nekakav je i Star Trek, tj njegova (bolja) prva polovina. Tinejdžera Kirka Jr. upoznajemo dok uz muziku Sabotage (Beastie Boys) juri ukradenom mustangom duž pustare u Ajovi, dok Spocka prvi put vidimo u tuči sa vršnjacima. Sledeći trenutak je njihova adolescentska faza, u kojoj se Kirk pesniči poput vestern junaka u nekom hiperfuturističkom salunu, dok Spock elokventno, ali buntovno, prezire sistem koji prezire njega. Na finalnom testu svojih sposobnosti, oba junaka će pokušati da „varaju“. Glavne crte onih koji će jurcati vasionom u potrazi za novim civilizacijama iste su, dakle, kao one koje su iscrtale Jima Morrisona, Hendrixa, Bossa, Chuck D-ija, pa i kilavog Kurta. Držim se muzike, dok istorija filma pruža još više uzora.

Onog trenutka kada se tim koji će upravljati Enterprajzom okupi na komandnom mostu, Abrams hladi uzavrelu rokenrol krv svestan da bi radikalan odmak od startrekštine mogao biti previše rizičan. Kirk i Spock bore se protiv Nerona, koji je došao iz budućnosti da osveti uništenje svoje planete. Leonard Nimoy pojavljuje se u ulozi „budućeg“, ostarelog Spocka, ali ja sam ostao prilično ’ladan na škripu staračkih moštiju.

Nekoliko scena (onesposobljavanje transmitera koji...bla..bla... , Kirkovo bežanje od snežnih monstruma i pronalaženje Scotty-ja) imponuju svojom energijom i čine da nam svemirski fajtovi i melodramatični traktati o pravdi i misiji lakše padnu. Drugim rečima, ovo prvo je rokenrol, ovo drugo je Star Trek. A i humor koji sa sobom donosi Simon Shaun Of The Dead Pegg, kao Scotty, u velikoj meri je oživnuo atmosferu na komandnom mostu. Moj favorit, Anton Alpha Dog Yelchin je dosta zlosrećno prošao kao Pavel Chekov, jer njegov ruski engleski deluje skoro parodično, a on sam kao retard.

Pretpostavljam da je Abrams uradio sve što je mogao da protrese ovu četrdeset godina staru stazu (gettit?! star... stazu), ali za (novu) publiku koja (poluimpresionirano) gleda Battlestar Galacticu (me, me, me!), ovaj prequel cele priče ostaje, ipak, veća poslastica za fanove, nego za slučajne prolaznike zainteresovane da vide kako ovih dana budućnost služi kao metafora za sadašnjost.

Živite dugo i berićetno,

Slobodan Vujanović

VEČERAS

Sad znate...

12 ROUNDS

Premalo nade za mnogo nadanja










Renny Harlin iza sebe ima dovoljno masterpisa da ću mu drage volje još neko vreme tolerisati ovakve promašaje. A 12 Rounds jeste promašaj, utoliko veći što je žanr „dvosatne jurnjave sa pucačinom, razbijanjem autombila, kamiona, tramvaja i helikoptera u nastojanju da se spase cura“ šljaka po kojoj Harlin treba da igra kao Rafa.

Kao i mnogo puta do sada (Exorcist: The Beginning, The Covenant, Cleaner) Harlina je ukopao scenario. Najveća mana istog je što zanemaruje alarmantnu sličnost sa trećim delom Die Hard-a, što i ne bi toliko bolo oči da Harlin nije režirao dvojku. Tamo gde se Hansov brat igrao „Simon says“, trgovac i terorista oružjem, Miles Jackson, izmislio je osvetničku igru „12 rundi“ za policajca Danny-ja, koji ga je pre godinu dana ućorkio i tom prilikom doveo do stradanja Miles-ove devojke. 12 rundi predstavlja 12 prepreka po principu trči tamo, nađi nešto, otvori, ako ne eksplodira, unutra su instrukcije za sledeću rundu itd... Sve je naravno kaverap za...




Da li je baš ideja „rundi“ inspirisala Harlina da za glavnu ulogu, policajca Danny-ja, uzme bivšeg rvača John-a Cenu, čiji bi nadimak mogao da bude „panj“. Barem u Holivudu. Sa mililitarskim talentom Cena se veći deo filma oslanja na svoje mišiće i dubok glas što za rezultat ima da 12 Rounds deluje kao neka vrsta preskupih Nindža ratnika, lišenih ikakvog šarma, odnosno onoga što je Willisovo šmiranje dalo Die Hard franšizi, a Will Smith Bad Boys-ima. Sve to u kombinaciji sa sunčanim setingom oporavljenog Njuorleansa i Ceninim partnerom, tamnoputim Brian-om J. White-om, deluje kao neki imbecilni Miami Vice na stereoidima. Čemu ni „karakterno“ lice agenta FBI-a (Steve Harris iz Law & Order) ne pomaže mnogo.

Osiromašen, dakle, za dobar scenario i dobre glumce, Harlin film zatrpava onim što radi najbolje- eksplozijama, jurnjavama, scenama nabijenim saspensom... Ali sve to deluje nekako suvoparno i repetativno bez trenutka za odmor, koji bi najbolje bilo natopiti humorom ili prilikama da naši junaci izađu sa nekim biografskim detaljima koji daju dubinu ili tvist aktuelnim dešavanjima. U 12 Rounds jedina paralelna radnja jeste pokušaj Danny-jevog partnera da pronađe Miles-ovog pomagača. I dok mi čekamo da taj lik donese neki novi dramski obrt, potraga zamire na najidiotskiji mogući način. Bez ikakvih dramskih reperkusija.

Ipak, ono zbog čega se Harlin-u mora skinuti kapa jeste što i dalje tretira akcioni film kao mesto gde (samo) glumci, kaskaderi, scenografi i svi ostali ne-kompjuterskinerdovi akcijaše kao da su preplaćeni za to. Cena je ulogu verovatno i dobio zato što je fizički mogao da je iznese bez puno problema. Ovaj staromodni pristup filmskoj akciji kod Harlin-a nije nikakva postmoderna stilizacija, već iskreni napor da akcioni spektakl gledaocu oduzima dah na isti način kao cirkuski akrobata na trapezu- znate da je sve navežbano, ali, ipak, strepite.

selektah: 4/ 10

GNAW (2009)

Verovatno je i vas privukao naslov koji zvuči kako bi ga samo death-metal bend mogao poželeti...

Iako bi nekima moglo izgledati da je britanski horor živnuo sa prošlogodišnjim Eden Lake (koji je esenšali samo Clockwork Orange u šumi) Ostrvo i dalje ne uspeva da se kvalifikuje ni u jednu od „scary“ disciplina u kojima učestvuju njihovi ljuti rivali Francuzi ili nešto posrnuli Azijati.

Gnaw je, iako horor B produkcije, surov primer toga koliko su Englezi kada su scenaristička kreativnost i režijska mašta u pitanju i dalje na niskom nivou. A ovaj film je pao baaaš nisko.

Priča o kanibalskoj porodici koja na nekoj staroengleskoj farmi gostima služi goste od prethodne večeri štiklirala je sve klišee slešer ekplotejšna uključujući i auto koji u ključnom trenutku neće da upali (i to dva auta!).

Intrigantan početak sa poražavajućom statistikom o preko 200.000 lica koja godišnje bivaju prijavljena kao „nestala“ u Britaniji, preko ne toliko bednog Martyrs početka sa devojčicom u gaćicama koja pokušava da pobegne od čike, već posle 10 minuta postaje napor čak i za vegetativni sistem.

Jedina kontroverzna stvar ostaje to što glavni koljač fizonomijom (evo malo rejšal profajlinga) podseća na muslimana. Iako mu je mama autentična engleska gadura.

selektah: FOOK OFF!/10

LJUBAV JE... bezbedno stajanje na promaji

PETROL – Nezgodno vreme opasni dani (Odličan hrčak)



Moj utisak je da se većina uspešnijih srpskih bendova/ izvođača može podeliti u dve grupe. Ako sam pre rekao i tvrdio drugačije- ne važi se. Idemo dalje...

Dakle, u prvu grupu spadaju bendovi koji su odnos sa svojom publikom uspostavljali na bazi nekakve aktuelnosti, naglašenog osećanja društvenog trenutka koji muzika manje ili više direktno komentariše, pre nego interpretira.

U tu grupu spadaju Šarlo, Idoli, Partibrejkersi, Kazna za uši, Direktori, Kanda, Kodža i Nebojša, zatim Sindikat, Marčelo i Sajsi MC, ako širimo priču i na pravi rokenrol.

U drugu grupu spadaju bendovi koji su se trudili da stvore neki autentičan svet i čitav njihov nastup bio je fokusiran na to da kod svoje publike stvore jači ili slabiji osećaj elitizma što tom svetu pripadaju. Kada kažem elitizam ne mislim ništa loše.

Takvi su, recimo, bili EKV, Eva Braun/ Popcycle, jesu Darkowoodi, Bjesovi, pa i Block Out, a među mlađima, to su Autopark i Činč.

Bilo je i bendova koji su u zavisnosti od toga koju fazu njihovog rada uzimamo u obzir pripadali i tamo i vamo, poput Obojenog Programa, Discipline, Boya, Jarbola ili, čak, Repetitora. A bilo je i ima bendova čije postojanje bi se najlakše moglo objasniti kao da ih zabole za postojanje publike (ni tu ne mislim ništa loše), a to bi bili Sila, Lira Vega, Presing...

Petrol sa prvom grupom dele snažno osećanje trenutka u kome žive i rade (vidi naslov albuma). Protivu ideja i ciljeva druge grupe ne bi imali ništa protiv, kada bi imali svoju publiku, a sa trećom grupom (ovima što ih zabole) možda, paradoksalno, imaju i najviše sličnosti, i to nenamernih.

Petrol zvuče kao audiofili (se tako kaže kad pored ljubavi prema muzici imaju i ljubav prema muziciranju, ali i prate šta je aktuelno?). Nezgodno vreme, opasni dani je ploča koja u Srbiji nema publiku, jer ova, za tako nešto, tek treba da se stvori. A mamac koji je bačen- visok standard postavljenih estetskih ciljeva, visok standard produkcije, visok standard „pakovanja“, visok standard (internacionalne, jašta!) „konkurentnosti“, zahteva da i publika bude takva.

Nezgodno vreme na lep način otkriva da je bendu Sonic Youth u srcu, ali ih to, srećom, ne obavezuje na sleđenje tradicija. Čak izgleda da Petrol još više vole bendove koji su voleli SY nego njih same. Zbog toga Pogrešan kod zvuči kao palp surf koji isto toliko duguje liverpulskim Clinic. Baš kao i pesma Beirut, koja dugovanja deli sa mid-fazom Yo La Tengo. Kad stignemo do pesme Prijatelj postaje jasno da električne orgulje ne pripadaju samo Liverpulu. I njihovo prisustvo je u zvuku Petrola ključno za osećaj Beograda kao geografski apstraktne metropole, orgulje su ono „retro“ što gura napred.

Moji favoriti su Thurstonovski mildredfaaaaaaaaaaaaaaaaaaakinpirs solo na početku Konvertora kome sam se tokom preslušavanja albuma vratio ravno 17. puta i fenomenalna harmonijska meditacija instrumenata koja čini intro pretposlednje (i meni u ovom trenutku) najbolje teme Eho.

Petrol ne bi trebalo da budu nesrećni što nisu veliki koliko zaslužuju. To je greška svih onih pički koje nam srpsku realnost objašnjavaju nužnošću tržišnog seljačizma, ali i nas koji smo se hermetizovali u „internacionalnim vodama“ bez iskrenog interesovanja za rodnu grudu. Dakle, i moja krivica.

Otuda je ovaj tekst, barem što se Petrola tiče, moj korak ka ispravljanju nepravde.

selektah: ****1/2