Nemam BMW, ali imam Katy B
Nadam se da nisam u pravu, ali teško mi je da poverujem da Katy B-ina muzika ima uspeha kod (mnogo) mlađih od nje (ona, inače, za tri dana puni 27). Ne kažem to samo da bih izlajkovao samog sebe, ali iako se radi o vrhunskoj modernoj pop muzici i, na ovom izdanju, kolaboracijama sa nekim od najmlađih perjanica progresivnih plesnih/ elektronskih/ r'n'b žanrova, Honey je urađen sa stilom i zrelošću koji traži posvećenog slušaoca, naslušanog i- zadovoljnog?! On čak nema ni onu prvobitnu "urbanost" kojim je zračio njen debi, On A Mission, a koja je već na prethodnom izdanju, Little Red, sa piratskih žurki krenula da se premešta na mesta na kojima Kate Moss i Bryan Ferry mogu da se sretnu.
Kao i Jessie Ware pre nje, ili Adeva, Yazz, Lisa Stansfield u vreme njenog rođenja, Katy B je od alatke u rukama plesnih producenata realtivno brzo obgrlila pop/r'n'b karijeru. Zapravo, možda i najuspešnije od svih njih. Jer je, paradoksalno, i dalje svim srcem odana progresivnom tlu sa koga je potekla, a da pri tome pred nas izlazi sa albumom koji ne može više biti definicija (britanskog) pop/r'n'b zvuka. Bilo da je u ovom, trećem koraku, ostala bez ideja i inspiracije, i zato pribegla multiplim saradnjama (svaka pesma je urađena sa drugim izvođačem ili producentom) ili je izazvala samu sebe tim činom, Honey je trijumf Katy B i "Katy B zvuka". I retro-futuristički pop prve klase.
Nebitno je da li se muzičkom podlogom pozabavio Kaytranda, Major Lazer, Craig David, Chris Lorezno, Four Tet, Floating Points ili neko drugi od 15 preostalih saradnika, Katy B drži pesme pod kontrolom. Savršeno svesna granica unutar kojih njen zvuk ostaje nekompromitovan željom da bude blizak mejnstrimu, ali i dalje interesantan i uzbudljiv ljudima koji od pop muzike traže mnogo više.
Oni mlađi, mladi, koji ne traže više, samo treba da puste leto u svoj život i vrlo brzo shvatiće kako sve neviđeno prija.
A ako imaju BMW i kako teško da može bolje.
Da li sad treba išta više da vam kažem?
E, da, I Wanna Be (sa Chris Lorenzom) mi je trenutno najbolja stvar.
Pre toga je bila diphausična Calm Down (sa Four Tet i Floating Points).
Ali mi i grajm balade Heavy (sa Mr Mitchom) i Water Rising (sa Mssingno i Geeneusom) cepaju srce.
Kad mi ga ne raspaljuje diskohausična Dark Delirium (sa Jamie Jonesom i Katie Simko).
SELEKTAH: 9minus/ 10
Nadam se da nisam u pravu, ali teško mi je da poverujem da Katy B-ina muzika ima uspeha kod (mnogo) mlađih od nje (ona, inače, za tri dana puni 27). Ne kažem to samo da bih izlajkovao samog sebe, ali iako se radi o vrhunskoj modernoj pop muzici i, na ovom izdanju, kolaboracijama sa nekim od najmlađih perjanica progresivnih plesnih/ elektronskih/ r'n'b žanrova, Honey je urađen sa stilom i zrelošću koji traži posvećenog slušaoca, naslušanog i- zadovoljnog?! On čak nema ni onu prvobitnu "urbanost" kojim je zračio njen debi, On A Mission, a koja je već na prethodnom izdanju, Little Red, sa piratskih žurki krenula da se premešta na mesta na kojima Kate Moss i Bryan Ferry mogu da se sretnu.
Kao i Jessie Ware pre nje, ili Adeva, Yazz, Lisa Stansfield u vreme njenog rođenja, Katy B je od alatke u rukama plesnih producenata realtivno brzo obgrlila pop/r'n'b karijeru. Zapravo, možda i najuspešnije od svih njih. Jer je, paradoksalno, i dalje svim srcem odana progresivnom tlu sa koga je potekla, a da pri tome pred nas izlazi sa albumom koji ne može više biti definicija (britanskog) pop/r'n'b zvuka. Bilo da je u ovom, trećem koraku, ostala bez ideja i inspiracije, i zato pribegla multiplim saradnjama (svaka pesma je urađena sa drugim izvođačem ili producentom) ili je izazvala samu sebe tim činom, Honey je trijumf Katy B i "Katy B zvuka". I retro-futuristički pop prve klase.
Nebitno je da li se muzičkom podlogom pozabavio Kaytranda, Major Lazer, Craig David, Chris Lorezno, Four Tet, Floating Points ili neko drugi od 15 preostalih saradnika, Katy B drži pesme pod kontrolom. Savršeno svesna granica unutar kojih njen zvuk ostaje nekompromitovan željom da bude blizak mejnstrimu, ali i dalje interesantan i uzbudljiv ljudima koji od pop muzike traže mnogo više.
Oni mlađi, mladi, koji ne traže više, samo treba da puste leto u svoj život i vrlo brzo shvatiće kako sve neviđeno prija.
A ako imaju BMW i kako teško da može bolje.
Da li sad treba išta više da vam kažem?
E, da, I Wanna Be (sa Chris Lorenzom) mi je trenutno najbolja stvar.
Pre toga je bila diphausična Calm Down (sa Four Tet i Floating Points).
Ali mi i grajm balade Heavy (sa Mr Mitchom) i Water Rising (sa Mssingno i Geeneusom) cepaju srce.
Kad mi ga ne raspaljuje diskohausična Dark Delirium (sa Jamie Jonesom i Katie Simko).
SELEKTAH: 9minus/ 10
'alatke u rukama plesnih producenata' - kurac
ReplyDeletejebi ga, nekad je tako nešto moglo da se kaže. sad vidim da ne može.
Deleteda ispravim u- od meke gline u rukama producenata? ili ti još ozbiljnije zanemaruješ njen "featuring" rad sa count & sindenom, magnetic manom, dj ng-ijem, kao i saradnje sa geneeusom i bengom...