Transformers. Samo sa Iks ljudima
Voleo sam X-Men. Barem tako mi se čini. Sećam se i dalje drugog, Bryan Singerovog nastavka (koji je btw režirao i ovaj deo), sa onim repatim Iks-menom (u fenomenalnoj izvedbi Alana Cumminga) koji skakuće po Beloj kući (ok, možda i nije bilo tako...) i koliko mi je sve to novo i drugačije bilo. I još bolje od prvog X-Men!
Šesnaest godina nakon prvog dela (verovali ili ne!), X-Men franšiza deluje kao veća rutina od Transformers (drugi i treći deo), a sada nemilosrdno pozajmljuje i osnovni zaplet od njih (T2: Revenge Of The Fallen). Baš kao i u drugom nastavku Transformers i ovde se ispostavlja da je originalni, "pra-X-Man" rulao Egiptom kao neka vrsta božanstva čijoj nameri da svet ispuni samo "svojom vrstom" su obični ljudi uspeli da stanu na put. Sve dok ga slučajno otkriveno arheološko nalazište ne reaktivira, na istom zadatku.
Paralelno sa tim, X-Meni ne znaju šta će sa sobom i ne stide se da nam to pokažu. S obzirom da čitava stvar i dalje funkcioniše kao prikvel (stigli smo do osamdesetih) prvoj trilogiji, jasno je da će X-Men uspeti da pobede i ovog pretka, ali film kao da računa s tim da smo to smetnuli s uma. Elem, Mystique putuje svetom i spasava X-Mene od raznih zloupotreba, mahom u cirkuske i slične svrhe. Magneto se krije, od svih zemalja, u Poljskoj, gde pokušava da kao radnik u fabrici prehrani svoju porodicu. Xavier prikuplja učenike u školi, a svoj debi pred nama ima Scottie "Cyclops".
Iste dobre-stare zabrinutosti ponavljaju se s jedne strane i roje naše X-Mene, dok s druge pra-X-Men skuplja i snagu i vojsku da zavlada čitavim svetom, očisti svet od ljudi (jer to je misija pravog X-Mena) i restartuje sistem na Zemlji. Aspekti njegove moći u nekim trenucima izgledaju kao da je on svemoćan i da su sve ove aktivnosti samo da bi film mogao da traje 144 minuta, a ponekad deluje da on ne može sve sam, i to ostaje bez objašnjenja. Sve, na najmoguće najpredvidljivije načine vodi šibanju dobrih X-Mena sa pra-X-Menom i X-Menima privremeno okupljenim (zavedenim) oko njega. Na kraju, na moje ogromno iznenađenje Sansa iz Game Of Thrones ispadne najjača, jer najjače vrišti i deluje kao X-Men varijantia Carrie (iz filma Carrie).
U neoprostivo nepotrebnoj 3D verziji, nema ničega što nismo videli sto puta do sada. Humora nema ni od korova. "Dobri glumci" čak ni ne kriju da su tu samo zbog para i "specijalnih efekata". Fassbender je po običaju sve shvatio preozbiljno.
Mene fascinira da se neki ljudi bave time šta je S.H.I.E.L.D., a šta Avengers (osim ako nije isto, praštajte), da traže logiku i sistem, da osećaju nijanse... Ja sam već više puta negirao da tako nešto umem i mogu. I hoću. X-Men franšizu sam držao po strani, kao paralelni superherojski (ne-superherojski) sistem. Više za tim nema potrebe.
SELEKTAH: 3/ 10
Voleo sam X-Men. Barem tako mi se čini. Sećam se i dalje drugog, Bryan Singerovog nastavka (koji je btw režirao i ovaj deo), sa onim repatim Iks-menom (u fenomenalnoj izvedbi Alana Cumminga) koji skakuće po Beloj kući (ok, možda i nije bilo tako...) i koliko mi je sve to novo i drugačije bilo. I još bolje od prvog X-Men!
Šesnaest godina nakon prvog dela (verovali ili ne!), X-Men franšiza deluje kao veća rutina od Transformers (drugi i treći deo), a sada nemilosrdno pozajmljuje i osnovni zaplet od njih (T2: Revenge Of The Fallen). Baš kao i u drugom nastavku Transformers i ovde se ispostavlja da je originalni, "pra-X-Man" rulao Egiptom kao neka vrsta božanstva čijoj nameri da svet ispuni samo "svojom vrstom" su obični ljudi uspeli da stanu na put. Sve dok ga slučajno otkriveno arheološko nalazište ne reaktivira, na istom zadatku.
Paralelno sa tim, X-Meni ne znaju šta će sa sobom i ne stide se da nam to pokažu. S obzirom da čitava stvar i dalje funkcioniše kao prikvel (stigli smo do osamdesetih) prvoj trilogiji, jasno je da će X-Men uspeti da pobede i ovog pretka, ali film kao da računa s tim da smo to smetnuli s uma. Elem, Mystique putuje svetom i spasava X-Mene od raznih zloupotreba, mahom u cirkuske i slične svrhe. Magneto se krije, od svih zemalja, u Poljskoj, gde pokušava da kao radnik u fabrici prehrani svoju porodicu. Xavier prikuplja učenike u školi, a svoj debi pred nama ima Scottie "Cyclops".
Iste dobre-stare zabrinutosti ponavljaju se s jedne strane i roje naše X-Mene, dok s druge pra-X-Men skuplja i snagu i vojsku da zavlada čitavim svetom, očisti svet od ljudi (jer to je misija pravog X-Mena) i restartuje sistem na Zemlji. Aspekti njegove moći u nekim trenucima izgledaju kao da je on svemoćan i da su sve ove aktivnosti samo da bi film mogao da traje 144 minuta, a ponekad deluje da on ne može sve sam, i to ostaje bez objašnjenja. Sve, na najmoguće najpredvidljivije načine vodi šibanju dobrih X-Mena sa pra-X-Menom i X-Menima privremeno okupljenim (zavedenim) oko njega. Na kraju, na moje ogromno iznenađenje Sansa iz Game Of Thrones ispadne najjača, jer najjače vrišti i deluje kao X-Men varijantia Carrie (iz filma Carrie).
U neoprostivo nepotrebnoj 3D verziji, nema ničega što nismo videli sto puta do sada. Humora nema ni od korova. "Dobri glumci" čak ni ne kriju da su tu samo zbog para i "specijalnih efekata". Fassbender je po običaju sve shvatio preozbiljno.
Mene fascinira da se neki ljudi bave time šta je S.H.I.E.L.D., a šta Avengers (osim ako nije isto, praštajte), da traže logiku i sistem, da osećaju nijanse... Ja sam već više puta negirao da tako nešto umem i mogu. I hoću. X-Men franšizu sam držao po strani, kao paralelni superherojski (ne-superherojski) sistem. Više za tim nema potrebe.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment