Odlučio sam da pogledam i propišem o nekim svežim filmovima koji imaju hvalospevnije kritike.
(i prikazan je na Venecijanskom festivalu!)
Tumbbad mi je privukao pažnju svojom neobično viskom ocenom na imdb-u, naročito u kontekstu da se radi o indijskom hororu. Moja rendom pretraga identiteta komentatora koji su film okrakterisali kao "masterpis" nije pokazala da se radi o botovima, već o regularnim, višegodišnjim korisnicima portala, iskreno oduševljenim filmom.
Odlučio sam da rizikujem (hej, skoro dva sata života!)
I... isplatilo se.
Koliko je Tumbbad revolucija u kontekstu tamošnje (Bolivud) kinematografije, ne mogu da govorim, jer ne znam. Fakat je da, sem sjajne Netflixove ovogodišnje serije Ghoul, ja, zapravo, i nisam gledao mnogo žanrovskog horora na hinduu. I ako budu ličili na ovaj, stvar obećava.
Tumbbad ima vrlo interesantnu priču. Boginja koja je kumovala nastanku sveta i svim bogovima bila je prinuđena da svog prvrođenog sina povuče iz opticaja nakon što je ovaj postao simbol i promoter zla i pohlepe na svetu. Da bi ga spasla, Boginja je morala da obeća da niko nikada nigde više neće da se moli malom Hastaru i da će ovaj zauvek morati da se krije u materici svoje majke.
Ovaj intro potom nas odvodi u Indiju, negde na početak XX veka, u malu siromašnu porodicu u kojoj majka pokušava da prehrani dva sina udovoljavajući seksualno lokalnom, matorom feudu i brinući o njegovoj, "neobično bolesnoj", baki, koju hrani specijalnim metodama u svojoj kući. Porodična tragedija, upoznaće jednog od sinova sa tim šta se stvarno zbiva i otvoriti put njegovoj tragičnoj sudbini...
Tumbbad potom u još dva nastavka, čija radnja završava u godini u kojoj zemlja dobija nezavisnost, priča o moralnom propadanju Vinyaka Raoa i njegovim bizarnim indijanadžonsovskim avanturama u materici sveta. Priča nesumnjivo služi kao metafora za "Indiju danas" koja od slavnih, "socijalističkih" dana Mahatme Gandija (čija izreka o pohlepi krasi početak filma) sve ozbiljnije tone u pogubnu, materijalističku pohlepu.
Ako horor i nije horor u pravom smislu reči, koliko solidno zastrašujući momenat unutar folk-fantazije, sa magičnom scenografijom, ono čime Tumbbad impresionira jeste njegov cinični tretman junaka koji u pravom duhu poučnih priča obilato uživaju u svojim manama. Tumbbad je studija o moralnom posrnuću, koliko, recimo, i Prvi put s ocem na jutrenje, i Vinyak Rao je vrlo zavodljiv u svojoj relaksiranoj podanosti padu. I nemogućnosti da se odupre mračnim silama.
Ako vam se dopao Get Out, na izvestan način, mogao bi da vam se dopadne i Tumbbad kao njegov arhaični parnjak.
SELEKTAH: 8/10
Tumbbad mi je privukao pažnju svojom neobično viskom ocenom na imdb-u, naročito u kontekstu da se radi o indijskom hororu. Moja rendom pretraga identiteta komentatora koji su film okrakterisali kao "masterpis" nije pokazala da se radi o botovima, već o regularnim, višegodišnjim korisnicima portala, iskreno oduševljenim filmom.
Odlučio sam da rizikujem (hej, skoro dva sata života!)
I... isplatilo se.
Koliko je Tumbbad revolucija u kontekstu tamošnje (Bolivud) kinematografije, ne mogu da govorim, jer ne znam. Fakat je da, sem sjajne Netflixove ovogodišnje serije Ghoul, ja, zapravo, i nisam gledao mnogo žanrovskog horora na hinduu. I ako budu ličili na ovaj, stvar obećava.
Tumbbad ima vrlo interesantnu priču. Boginja koja je kumovala nastanku sveta i svim bogovima bila je prinuđena da svog prvrođenog sina povuče iz opticaja nakon što je ovaj postao simbol i promoter zla i pohlepe na svetu. Da bi ga spasla, Boginja je morala da obeća da niko nikada nigde više neće da se moli malom Hastaru i da će ovaj zauvek morati da se krije u materici svoje majke.
Ovaj intro potom nas odvodi u Indiju, negde na početak XX veka, u malu siromašnu porodicu u kojoj majka pokušava da prehrani dva sina udovoljavajući seksualno lokalnom, matorom feudu i brinući o njegovoj, "neobično bolesnoj", baki, koju hrani specijalnim metodama u svojoj kući. Porodična tragedija, upoznaće jednog od sinova sa tim šta se stvarno zbiva i otvoriti put njegovoj tragičnoj sudbini...
Tumbbad potom u još dva nastavka, čija radnja završava u godini u kojoj zemlja dobija nezavisnost, priča o moralnom propadanju Vinyaka Raoa i njegovim bizarnim indijanadžonsovskim avanturama u materici sveta. Priča nesumnjivo služi kao metafora za "Indiju danas" koja od slavnih, "socijalističkih" dana Mahatme Gandija (čija izreka o pohlepi krasi početak filma) sve ozbiljnije tone u pogubnu, materijalističku pohlepu.
Ako horor i nije horor u pravom smislu reči, koliko solidno zastrašujući momenat unutar folk-fantazije, sa magičnom scenografijom, ono čime Tumbbad impresionira jeste njegov cinični tretman junaka koji u pravom duhu poučnih priča obilato uživaju u svojim manama. Tumbbad je studija o moralnom posrnuću, koliko, recimo, i Prvi put s ocem na jutrenje, i Vinyak Rao je vrlo zavodljiv u svojoj relaksiranoj podanosti padu. I nemogućnosti da se odupre mračnim silama.
Ako vam se dopao Get Out, na izvestan način, mogao bi da vam se dopadne i Tumbbad kao njegov arhaični parnjak.
SELEKTAH: 8/10
No comments:
Post a Comment