Kanadski reper. Sa Trinidada. Četvrti album. Cvrči eklekticizmom. Porediti ga sa Outkast nije preterivanje već očigledno izabrana referenca za poređenje. Ali i kompliment. Yes je barokni hip hop.
Razumeću da vam je teško da skoncentrisano preslušate ovaj album u cugu. Svaka pesma zvuči kao singl i odvlači previše pažnje. Nema odmora. Razumeću i ako mi kažete da ste ga pustili u dvorištu uz roštilj i ekipu stiglu i da vam je bilo super. Iako je kiša padala. A svima je srce zaigralo kad je počela Uptown Girl čiju kičmu čini rif iz Love Buzz od Nirvane (koje ćemo se svi pre setiti nego originala Shocking Blue). Priznajte!... Da je to neviđeno prijatno iznenađenje od jedne hip hop ploče.
A kako će tek zapevati Mašino srce kad bude čula da u I Wish I Knew Natalie Portman k-os sempluje California od Phantom Planet, naslovnu temu naše omiljene i nikad prežaljene serije O.C. (oh, yes, we’re thaaat geeky!)... kao da Outkast grickaju krilca sa De La Soul.
k-os mi je i ranije (na prilično dobrom Joyfull Rebellion) bio zanimljiv. A biće i vama ako kao ja bežite od Ben-a Harper-a i tih bosonogih crnih hipika, a imate simpatije prema Wyclef-u. Ali Yes! žari, pali i sklapa prijateljstva tamo gde hip hop to nije radio već dugo. Možda čak i od Arrested Development.
I dok ja ovo ispisujem kreće Eye Know Something, varijacija na futuristički fank Big Boi-ove polovine Outkast presoljena (a tu ne znam koliko sam u pravu) nekom deonicom (a možda i semplom) nekakve Scooteroljubive euro-trash teme... Otvaram prozore, jer mislim da Beograd ovo zaslužuje da čuje.
Kandaski reper! Sa Trinidada! Ovoliko kreativno svež na četvrtom albumu! I neka cvrči eklekticizmom! Outkast i ne moraju da žure.
selektah: ****1/3
NB Izvinjavam se čitaocima bloga Mislite Mojom Glavom zbog, čini mi se, preterane upotrebe anglicizama u ovom postu... Evo, opet!
No comments:
Post a Comment