16 May 2017

MOĆ VEŠTICA 18.04.2017: Utorkom teram Olju Autopakao da razgovara sa mnom (specijal)





Pesme The Strokes koje su upriličile priču:

Howie Beck - Reptilia
Jumbonics - Last Nite
Capital Children's Choir - Chances
The Suzan - Take It Or Leave It
Julia Jacklin - Someday
San Fermin - Heart In a Cage
Porches - Trying Your Luck
Ash ft Emmy The Great - What Ever Happened
Ela Minus - Is This It

MOĆ VEŠTICA 18.04.2017: Utorkom ponekad sve počne


23 April 2017

SINGL GODINE N#11

Goldie - Inner City Life (Burial Remix) (Metalheadz)


Burried ovde.

22 April 2017

SINGL GODINE N#10

Harry Styles - Sign of The Times (Columbia)


Tim "Styles" obvijusli. Ovde.

21 April 2017

SINGL GODINE N#9

DJ Shadow feat Nas - Systematic (Mass Appeal)





TASSEOMANCY - Do Easy (Bella Union)

NENADJEVTIĆNENAD


Ne, ovo nije tekst o novom projektu NenadaJevtićaNenada (kamo sreće!), već tekst o bendu koji bi njemu mogao jako da se dopadne.
Kao i meni.
Kao i vama, ptićići moji.

Šta nam skoro sve govori:
Tasseomancy su dve kanadske bliznakinje, Sari i Romy. Nekad su muzicirale sa Katie Stelmanis u voljenom bendu Austra.
Prva pesma na albumu zove se Dead Can Dance & Neil Young.I zvuči kao Cocteau Twins u svojim najbaladnijim momentima.
U Jimi Infiniti (a to je samo jedna od par pesama ovde za koju se može reći isto) zvuče kao Kate Bush (circa Red Shoes) ako ne zvuče kao ćerke Kate Bush ako ne zvuče kao da imaju duet sa Kate Bush.
U nekim pesama zvuče kao St Etienne (drugi deo karijere).

Do Easy se obavija oko vas kao meka posteljina.

SELEKTAH: RECOMMENDED

*Odlučio sam da parcijalno batalim ocene. Tj zadržaću ih kod izdanja koja su se meni nametnula, a neću kod onih koje bih da nametnem vama. Kao preporuku.

I za tu preporuku koristiću princip koji je Melody Maker imao u zlatnim danima: "BLOODY ESSENTIAL" za bloody essential izdanja i "RECOMMENDED" za ona kojima je kruna B.E. ostala nedostižna, ali i dalje treba da se izdvoje iz mase.


HOLLY MACVE - Golden Eagle (Bella Union)

Slušam kantri, ne živim kantri


PRE NEGO ŠTO POČNEM samo da kažem da je Bella Union (već nekoliko godina?) verovatno najbolja i najzanimljivija izdavačka kuća sa najraznolikijim, a najkoherentnijim, i najkvalitetnijim rusterom. Skoro kao Warner nekada. Mislim, samo im se prodaja razlikuje.
(Ja sam Slobodan Vujanović i ova poruka je moje lično mišljenje, a ne plaćeni marketing)


Holly Macve ima tek 21 godinu. I nije poreklom iz Nešvila, Teksasa, Vajominga, nije ćerka Lorette Lynn ili sestra od tetke Laure Cantrell. Nije čak ni iz Njujorka.
Naprotiv, rođena je u zapadnoj Irskoj, a odrasla u Jorkširu u Engleskoj (gde je Simon Raymonde čuo kako peva u lokalnom pabu).
Nema šanse da to provalite na osnovu njenog prvenca Golden Eagle!

Ne znam da li volite kantri. Ne znam ni da li ja volim kantri. Ali kao što sam vam već pominjao jedan od najboljih albuma koje sam u životu čuo je My Life, Iris DeMent, najnepopularisanije američke kantri dive. Obožavam Ninu Nastasiju (mada je ona folk, koliko i kantri, ako je uopšte kantri). Volim Lauru Cantrell. Volim, izgleda, kad kantri ne dođe odande odakle ga očekujete. I ne volim kad je to slučaj. So, fuck off svim Mirandama Lambertama, Margoima Priceima i Kaceyma Musgravesama. Dajte mi Angel Olsen, Brigid Mae Power, Neko Case, Nadiu Reid, Kelly Hogan, pa čak i blugras bakutanerku Alice Gerrard. Volim kad je kantri u srcu, a ne u životu.

Ovo poslednje rečeno definitivno definiše Golden Eagle. Holly je, kako sama kaže, tek prošle godine prvi put bila u Americi (u Teksasu). O kantriju i kantri muzici saznala je (očigledno sve što treba!) slušajući svog dedu kako svira, mamu kako peva i uz pomoć maminih ploča.
I to nikada ne biste poverovali slušajući ovaj album!

Golden Eagle je moćna, sočna i raskošna kantri ploča. Baš kao što se to očekuje i treba, njome vlada njen "ultimativni" kantri vokal, tek povremeno žalopojnih visokih nota kao u slučaju one sjajne pevačice Tarnation. Kristalan, životan, pun, emocionalan, vanzemaljski. Preliva se pesmama kao vetar prerijom.
Sve ostalo je podređeno njemu. Baladni aranžmani, s pomalo klavira, muzika koja klizi i miluje, ispod nje.
Sve zvuči kao što treba da zvuči, kao klasik, ali sveže i iskreno.
Neverovatno je da je ovoliko lako stići do srca Amerike. I slomiti ga!

Srećom po nas, i Ameriku, Holly peva iz svog srca. O svojoj prerano razbijenoj porodici (već uvodna apalačijanska uspavanka White Bridge), o tati (u očekivanom gotskom tonu u magičnoj The Corner of My Mind), uobičajeno setnim sećanjima na detinjstvo (završni minimalni lament Sycamore Tree) strahu od smrti (svi veruju u boga, a niko nema odgovora u No One Has The Answers), o bolu pod nebom (u srceparajuće gerijatrijsko zvučećoj naslovnoj temi). A kako tek zvuči Fear koja zvuči kao kantri Wild Is The Wind koja zvuči kao ljubavno pismo životu.

Ako vam je srce pre par meseci, kao meni, zaparao eterični kantri Brigid Mae Power, ovo je povratak "korenima" kakav će vam izmamuzati osmeh i suze. I učiniti da makar zalazak sunca izgleda kao u snovima.
Kad već ne može izlazak.

SELEKTAH: BLOODY ESSENTIAL*

*Odlučio sam da parcijalno batalim ocene. Tj zadržaću ih kod izdanja koja su se meni nametnula, a neću kod onih koje bih da nametnem vama. Kao preporuku.

I za tu preporuku koristiću princip koji je Melody Maker imao u zlatnim danima: "BLOODY ESSENTIAL" za bloody essential izdanja i "RECOMMENDED" za ona kojima je kruna B.E. ostala nedostižna, ali i dalje treba da se izdvoje iz mase.


20 April 2017

LO AND BEHOLD, REVERIES OF THE CONNECTED WORLD

Werner ume sa ljudima, sve ostalo je povod za susrete sa njima


U svom pretposlednjem dokumentarcu Werner Herzog se kroz deset (ili beše jedanaest) poglavlja bavi uticajem tehnologije na naš život i našu budućnost. Neki ljudi pate zbog nje, a neki ne mogu bez nje.
Što se mene tiče, Werneru je sve to povod da snima različite sagovornike i pušta nas da uživamo u njegovom jedinstvenom načinu dočaravanja ljudi.
Jer ima ljudi koji žive u blizini zona bez ikakvih oblika "transmisija", jer su i sami hiper-osetljivi na sve moguće oblike "zraka".
Jer nas pušta da slušamo kako je jedna porodica postala žrtva internet sajberbuliinga tj činjenice da nisu uspeli da spreče i ostanu pošteđeni da vide fotografije svoje obezglavljene ćerke odmah nakon saobraćajne nesreće u kojoj je stradala.
A Werner ih pušta da nam to pričaju statično i gotski skoro kao Addams Family u podnevnim satima.
Kombinacija načina na koji ih je on postavio u kadru (ili prihvatio njihovu želju da stvar izgleda tako (teško mi je da poverujem)) i onoga što nam pričaju je život sam. Smajli sa kotrljajućim okicama na vašu tragediju.

Kao i obično, Werner nema potrebu da se stvarju iscrpno pozabavi na svim punktovima koje je odabrao. Neke pokrivaju istorija, faktografija i anegdote (o prvom internet modemu), neke druge ljudske priče i njihovi emocionalni doživljaji.
Nema poruke, Lo and Behold je konstatacija.
Ima planova za budućnost, ali Werner je njima podjednako fasciniran (ili ne) koliko i bizarnim mukama nekih ljudi koji ne smeju ni mobilni telefon da drže u rukama.
Naučnici mahom izgledaju nenaučnički. Ili neobično otvoreno.
Osnivač PayPala, zatim Tesle i spejs kompanije SpaceX izgleda kao Seth MacFarlane. Možda ne i slučajno.

Kada bih mogao da jednog čoveka stavim u vremensku mašinu i pošaljem da izvidi šta se događalo u istoriji, to bi bio Werner.

Ako vam je do smeha...

SELEKTAH: 8/ 10

19 April 2017

(FAF22) NEPOZNATA DEVOJKA (LA FILLE INCONNUE)

Bejzikli, Nepoznata devojka je film o tome kako belgijska policija nije ni za kurac


Ako volite radove braće Dardenne, "dvojice Zola našeg doba" tj "dvojice upornih Zola našeg doba", volećete i Nepoznatu devojku.

S tim što mi se čini da ovaj put malčice više koristimo nečiji moralni problem (tj problem savesti) za slikovit pregled belgijskog življa. I konstatacije da belgijska policija nije ni za kurac.

Mlada doktorka Jenny, koja ima privatnu praksu u relativno neuglednom delu nekog relativno neuglednog belgijskog gradića, od samog početka predstavljena nam je kao temeljna istražiteljka i saniterka problema svojih pacijenata. Međutim, kada sat nakon kraja radnog vremena zazvoni zvonce, ona odgovara svog asistenta od toga da proveri o čemu se radi- rečima da ako je hitno, zvoniće dvaput, kao i da su ionako već radili sat vremena duže od svog radnog vremena.

Sutradan se ispostavlja da je na vrata (jednom) zvonila devojka koju je izgleda neko progonio i koja je potom pronađena mrtva na obližnjem keju. Jenny oseća ogromnu odgovornost i grižu savesti što nije "spasila" devojku i sama se upušta u neku vrstu istrage o tome ko je "nepoznata" devojka, kao i šta joj se dogodilo.

I to u slučaju braće Dardenne, baš kao što su nas i navikli, znači da prisustvujemo neprekidnoj smeni srednjih i krupnih planova koji naturalistički-dokumentarno beleže vizite pacijentima i druge aspekte supermonotonog života doktorke Jenny, života koji, zapravo, van ordinacije i ne postoji. Jer apsolutno ništa o njemu ne saznajemo.

Nepoznata devojka je priča o upornosti i posvećenosti svom poslu, naročito humanim, da ne kažem "društvenim" aspektima istog. Koji se u jednom širem kontekstu mogu čitati i kao kritika belgijskog društva, naročito policije, koja tavori u sprezi kurcobolje i kriminala i ljudi koji su, ako im je stalo, prepušteni isključivo sopstvenim inicijativama. U izvesnoj meri, svima bi nam koristilo da svi u Srbiji "pod moranje" pogledaju ovaj film. Jer pojedinac može i sme da bude hrabar. I postoji nekakva satisfakcija za takav čin.
Nije sve uzaludno.
Jer/I savest je vrlo neprijatna stvar.

Namerno nisam "gledao" ovaj film kao priču o "mrlji" na besprekornom karakteru koja onda dovodi tu besprekornost u pitanje. Što se mene tiče, doktorka Jenny nije uradila ništa pogrešno.

SELEKTAH: 8minus/ 10

13 April 2017

PATRIOT

Upalio sam TV i video najbolju seriju trenutno


A onda sam smogao snage i napisao prikaz za braću moju i sestre na Before/After. Najviše sam razmišljao o tome kako da vama pomognem da nečim posebnim ispunite svoje uskršnje praznike. Jer otuđenost i melanholija.

Ne štedite se, raširite svima.