31 January 2017

MOĆ VEŠTICA 27.12.2016: NAJBOLJE PESME 2016. TOP 50



01 - 25



25-50




26. Adrian Younge – Hands To God

27. Grebenstein - Strong Proud Stupid and Superior

28. Jim James ft Lydia Burrell – Everything (The Universe)

29. Savages - Slowing Down The World

30. Kevin Morby - I Have Been to the Mountain

31. Primal Scream - (Feeling Like A) Demon Again

32. Cigarettes After Sex - Keep On Loving You (REO Speedwagon cover)

33. Mikal - JB's Groove

34. King Creosote - Wake Up To This

35. Angel Olsen - Never Be Mine

36. Kate Tempest - Ketamine For Breakfast

37. Mssingno - Dead

38. Daughter - New Ways

39. AlunaGeorge - I'm In Control

40. Iggy Pop - Chocolate Drops

41. Daniel Romano - Valerie Leon

42. Wareika Hill Sounds - I & I Know Bunny

43. Mick Jenkins Ft. BADBADNOTGOOD - Drowning

44. Brigid Mae Power - I Left Myself For A While

45. Malcolm Middleton - You & I

46. Porches - Trying Your Luck (The Strokes cover)

47. Autopark  - La Reunion

48. Sean Nicholas Savage - Music

49. The Anchoress - P.S. Fuck You

50. Nick Cave & The Bad Seeds  - Rings of Saturn


you want it darker...


22 January 2017

SINGL GODINE N#2

CocoRosie ft ANOHNI - Smoke'em Out (Self-released)


20 January 2017

JOŠ NAJBOLJIH I NAJGORIH SERIJA 2016.


Šta sam zaboravio ili ne postigao da vam kažem da gledate i da NE gledate od serija iz 2016. pročitajte na starom B/A mestu. I zahvalite se.

16 January 2017

TAMAN KADA SE VRATIM(O) U BIOSKOPE...


ŠTO TE TATA PUŠTA SAMU (U KUĆNI BIOSKOP)?

Kao i svake godine, od katoličkog božića do srpske nove godine u našem malom domu traje fastfud maraton filmova, mahom, holivudske provinijencije. Koje smo propustili u bioskopima u godini iza nas. Mahom, srećom.
I sada smo ih odgledali uprkos našim i dečijim temperaturama, besmrtnom kašlju, lekarskim posetama, neprospavanim noćima i nespremljenim salatama.

Lista će biti dopunjavana do sredine januara, pa svraćajte po potrebi na konsultacije.


DADDY'S HOME
S obzirom na broj razvoda u Americi pravo je čudo da nema više komedija u kojima "stari tata" i "novi tata" postaju rivali pred decom ovog prvog i (sada) ženom ovog drugog. Ponovo na zadatku da nas nasmeju su Mark Wahlberg i Will Ferrell koji su nam još u The Other Guys pokazali da imaju održivu timsku hemiju. Plus obojica umeju da budu jezivo smešni kada su smrtno ozbiljni. Daddy's Home pretresa ko je bolji tata, kao i čime je to zaslužio. Jedan donosi kompromisni, skoro pomirljv odnos sa životnim mukama, a drugi je roker koji uzima sve što mu treba i to vrlo muški. Sve je toliko na Marku i Willu da ćete bilo koga drugog, sem psa-demona Tumora, jedva i primetiti. Možda je najzanimljivije od svega sa koliko uverljivosti film na kraju pronalazi način da bude i sladunjav i fer i kul.
SELEKTAH: 6minus/ 10

BAD MOMS
Bad Moms je verovatno najuspešnija R-rated komedija prethodne letnje sezone i dolazi nam od scenarista The Hungover, Four Christmas, The Change-Up, Jona Lucasa i Scotta Moorea. Njihov rad, moglo bi se reći, karakteriše "sabotiranje" poznatih žanrovskih obrazaca koje obično ide u pravcu u kome bi i publika želela- da glavni ("dobri") junaci budu malo bezobrazniji, grublji, crnohumorniji... shvatate? Ovde su glavne junakinje majke, i to one tzv "soccer mums", koje tegle decu i namirnice u svim smerovima tokom dana, pre nego što se uveče sruše pored večito nezadovoljenih partnera. Lucas i Moore su mamama odvrnuli ventil, ali taman onoliko da njihov film bude podnošljiv i onima koji su "porodično" došli da se "malo nasmeju" (naročito kraj filma podmiruje te potrebe). Što je prava šteta, jer u rukama smelijih autora, pa i Paula Feiga, moglo je ovo biti daleko(oooooooo) urnebesnije. I manje kukavički.
SELEKTAH: 5minus/ 10

TRUTH
Prava je šteta što se rediteljski debi scenariste Jamesa Vanderbilta (Zodiac, Amejzing Spajdermeni, White House Down) pojavio iste godine kada i idiotski Spotlight koji nije dopustio da isti spotlajt padne na dva filma koja se bave sličnom tematikom- ulogom novinara u ovim našim šugavim vremenima. Vandberiltov film je superiorniji na svaki način. Pre svega, u ovim predstojećim, Trumpovskim vremenima, on je relevatniji od priče o raskrinkavanju popova-decojebača (pedofil mi nekako premekana reč za počinjeni zločin). Delom i zbog toga što ovaj film nema hepiend. Svi u ovoj priči malkice su se sjebali, i to malkice i svojom krivicom- jer se nisu držali svih mogućih novinarskih kodek(a)sa kao pijani plota, nego su u ključnim trenucima svoje "objektivne radare" prepustili "tržišnom diktatu" koje orkestrira sav medijski prostor danas. Tema filma, sama po sebi, ne može biti minornija- da li je Bush Jr za vreme vojske (i Vijetnama) stvarno bio u avio-floti ili nije. Nekoliko novinara CBS, neposredno pred Bushov re-izbor, nije to uspelo da dokaže i promeni tok izbora. A onda je "sprega" pokazala kako funkcioniše i počistila ih sa medijske scene. Vandberbilt, za razliku od Spotlighta, uspeva da izdvoji glavne junake, da nam ih prikaže i učini grešnim u svom "herojskom" dejstvovanju, ali najbolje od svega njegova priča ima slast i mast podmuklog trilera čije zlo realno nikada ne proviri, a načini toliko štete.
SELEKTAH: 9/ 10

SAUSAGE PARTY
Kapiram da pametan gledalac i ne mora da odgleda ovaj film da bi (ispravno) pretpostavio da je isti nastao kao plod druženja Seth Rogena i njegovih (mahom slavnih) prijatelja sa "kalifornijskom džidžom". Priči koja koristi život viršli (a potom i drugih proizvoda koji se nemilosrdno prodaju u supermarketima) da bi pred nas izgurala jednu blesavu metaforu o ustrojstvu sveta i naročito njegovoj teističkoj strukturi zaslužuje moj naklon. Očekivano, fore su u detaljima i ponekad su vrlo urnebesne, ali relativno brzo, onaj pametan gledalac shvata da ovaj film koristi istu onu olinjalu/ arhetipsku "oslobodilačku" formulu koja nam poručuje da niko nije slobodan dok se tako ne oseća i ne živi. Iz nekog razloga mi Woody Allenov Ants i Jerry Seinfeldov Bee Movie deluju kao nešto što bih vam radije preporučio.
SELEKTAH: 5plus/ 10



THE HUNTSMAN: WINTER'S WAR   
Nastavak re-interpretacije bajke o Snežani posledica je loše komercijalne kalkulacije bazirane na relativno skromnom uspehu prethodnog ostvarenja. Već dopingovana priča sada funkcioniše i kao priča o nastanku Lovca, ali i zle kraljicine sestre, malo kao Frozen, malo kao Snežna kraljica. Ako je prvi deo imao neke inovativne trenutke u stereotipnom pripovedanju bajke, oni su ovde prisutni mahom kroz barokni CGI i povremeno neočekivane izlive nasilja.
SELEKTAH:3plus/ 10

INFERNO
Neverovatno je da Rona Howarda, Toma Hanksa, Žozefinu i mene i dalje, zapravo- uopšte!, zanima šta se dešava u "novim avanturama" profesora Langdona. Baš kao i svi heroji i on je apdejtovao svoje neprijatelje, pa nakon iluminata i masona, Langdon sada bitke bije sa milijarderima-filantropima koji bi da reše budućnost Zemlje na načine nepraktične po njene stanovnike. Inferno prilično brzo ulazi u akciju i sve do kraja ni ne izlazi iz nje. Ništa nije nepodnošljivo i ako može Dame Judi Dench, može i Tom Hanks.
SELEKTAH: 5minus/ 10

DEEPWATER HORIZON
Mislim da je Peter Berg maksimalno razigrao jednu eksploziju na jednoj naftnoj platformi- incident za koji postoji relativno nezainteresovanje javnosti i koji se smatra jednom od najvećih ekoloških katastrofa modernog doba. Kamera iz ruke, dobar kasting, post-rok saundtrak, efektna gradacija etapa nesreće, sve je "školski" tu, ali "istiniti junaci" jednostavno nisu i "filmski", a film dosta trpi i zbog preočiglednog negativca oličenog u poslušniku British Petrola u kurcoboljnoj interpretaciji Johna Malkovicha.  Uprkos trudu Mark Wahlberg, baš kao ni Peter Berg, nije znao da li treba da se prepusti skoro-Oskarovskoj drami ili preuveličanom blokbasterovskom spektaklu.
SELEKTAH: 5minus/ 10


BROTHERS GRIMSBY
Svašta se može reći o ovoj komediji Sache Barona Cohena, ali nikako da se ne radi o ostvarenju toliko očigledno "njegovom". Preterivanje je ključ njegove komedije. Evo primera- Cohen ulazi u kuću i prebacuje svom (osmogodišnjem) sinu da nije u redu što puši (cigarete). Na šta mu ovaj odgovara da je mislio da zabrana važi samo za krek. Itd. U detaljima, Cohenova komedija je i dalje urnebesna. Najveći problem ovog filma leži u relativno banalno postavljenoj priči i njenoj neinspirativnoj razradi koja mahom obitava u opštim mestima svih prosečnih trilera koje smo apsolvirali još u VHS eri.
SELEKTAH: 7/ 10

THE RED TURTLE
Jedna od retkih, ako ne i prva, ne-japanska produkcija filma iz Ghibli studija i jedna od retkih, ako ne i prva, ne-japanska režija filma iz Ghibli studija. Holanđanin Michael Dudok de Wit je autor ovog animiranog filma bez dijaloga o životu jednog brodolomnika na ostrvu, na kome pored običnih kraba ima i vrlo neobičnih kornjača. Nakon intrigantne postavke i duhovito dočarane bezdušne dosade na pustom ostrvu, priča dobija na apstraktnosti u prikazivanju "novog života", ali sve više manjka emocijama. Na kraju, The Red Turtle pretenduje da bude alegorija jednog životnog ciklusa, ali nisam bio impresioniran istom.
SELEKTAH: 5plus/ 10


BEN HUR (2016)
Ko je i zašto dao 100m$ Timuru Bekmambetovu da napravi ovaj manekenski rimejk jednog od najkultnijih blokbastera Holivuda? Pitao sam se prvih 13 minuta i potom zamolio Žozefinu da zbog diskutabilnog zdravstvenog stanja prekinemo projekciju.
SELEKTAH: 1/ 10

FREE STATE OF JONES
Neke stvari mi nisu jasne u ovom filmu. Prva od njih zašto je Gary Ross nakon popriličnog uspeha sa Hunger Games uzeo Oskarom sveže nagrađenog Matthewa McConaughey-a i snimio film o jednom od pra-boraca za (američka) ljudska prava, ali tako da film po svakom kriterijumu izgleda kao nešto napravljeno za emitovanje na History kanalu. Maltene, kao dramatizacija istorijskih događaja. Iako za par KKK kapa bolje od Birth Of The Nation (2016), Free State Of Jones ozbiljno manjka epičnošću ili intrigantnijim dramskim bavljenjem svojim glavnim junakom (ako ne i događajima). Informativno, ali i isto toliko zbunjujuće.
SELEKTAH: 6plus/ 10

THE LIGHT BETWEEN OCEANS  
Ovaj i naredni film bili su deo Žozefininog "romantičnog paketa" tokom hladnih januarskih dana. U ovom prvom, Derek Cianfrance nastavlja da ruši pozitivan utisak koji je ostavio svojim ultimativnim ljubićem Blue Valentine. I ovaj put imamo uklete ljubavnike, koji sticajem vrlo bizarnih okolnosti dolaze u posed jedne bebe. I dok u romanu po kome je film snimljen, stvari verovatno imaju neku svoju poeziju, Cianfrance je prinuđen da pravi film od materijala koji očigledno nije filmski, već je u očima i srcima učesnika. Preduge kolažne scene ne uspevaju da nam kroz protok vremena isporuče nečiji život i emocije, a kad se dramska radnja razigra pred nama, mahom smo žrtve osrednje i sapunaste melodrame.
SELEKTAH: 4minus/ 10



ME BEFORE YOU
Priča o devojci koja se zaljubi u nepokretnog momka o kome je vodila računa zvuči kao zlatni gral melodrame. Vedrina i humor sa kojom je debitantkinja Thea Sharrock ušla u nju nažalost prilično brzo se izvrnula u mediokritetsko-melodramsku sapunicu čiji jedini kontroverzni momenat nikada ne postaje dramsko žarište ove priče. Plus, Khaleesi nema pojma da glumi.
SELEKTAH: 4plus/ 10

NOW YOU SEE ME 2  
Možda je bilo do neispavanosti i iscrpljenosti od bolesti, ali meni je ovaj film delovao komplikovano kao da je Christopher Nolan sa bratom pisao scenario. U nekom trenutku sam odjavio mozak i pravio se da razumem ko šta s kim i zbog čega. Na kraju sam shvatio da su Caine i Radcliffe negativci. Međutim, kad sam video da Woody Harrelson duva, povra čačuo sam.
SELEKTAH: 5plus/ 10


WAR DOGS 
Volim Todda Philipsa još od kada se prihvatio saradnje sa Tomom Greenom u Road Trip, ali War Dogs deluje kao nepotrebna repriza svega onoga što smo voleli u njegovom stilu, i to u ne baš najsvetlijem izdanju. Ne znam da li je Todd gledao Wolf of Wall Street ili Argo i poželeo da na teren ozbiljnih tema i on isporuči jedan skoro ludački obrađen sadržaj, ali to mu nije pošlo za rukom. Čak i ako uzmem u obzir da je Todd želeo da jedan ozbiljan i sumanut momenat iz života moderne Amerike (i naročito Pentagona) prikaže kao "rutinsku" buddy-buddy komediju "sa Jonah Hillom", ne toliko drugačiju od Hungover serijala. Jonah je bio super, ali njegov partner Miles Teller nije tj Jonah se snašao sa "istinitim delovima istinite priče", a Teller, baš kao i Todd, nije bio siguran koliko treba biti neozbiljan u bavljenju sa istinom. Rezultat je film koji nije sumanut koliko i istinita priča koju ekranizuje, a još manje od toga koliko tu sumanutost želi da nam podrcrta.
SELEKTAH: 5/ 10

VICTOR FRANKENSTEIN
Priča koja nastanku Frankenštajna prilazi iz aspekta timskog rada doktora Frankenštajna i pomoćnika Igora, kao dvojice talentovanih naučnika, u adaptaciji Paula McGuigana jednostavno nije imala šanse. Umesto da se stvar izvrne u neku ozbiljniju (ljudsku) dramu s malo akcije, McGuigan je želeo da napravi istorijsku tehno-akciju kojoj poslednjih godina pribegava svaki holivudski re-launch nekog starog mita. A i nenamerna činjenica da je pravi junak ovog filma sluga Igor ostala je više kao naš (moj) utisak, nego kao jasna namera autora sa kojom se nešto htelo reći.
SELEKTAH: 4plus/ 10

GHOSTBUSTERS (2016) 
Paul Feig, Melissa McCarthy i "ženski" rimejk Ghostbusters... pa očekivao sam neku sumanutu mešavinu Twilight Zone i Bridesmaids. A dobio sam film u kome je Chris Hemsworth najzabavniji momenat. Zapravo, jedini zabavan momenat!
SELEKTAH: 1plus/ 10


THE MAGNIFICENT SEVEN (2016)
Koliko se sećam originalni TMS (iz 1960) bio je obrtanje vestern obrazca- loši postaju dobri i stavljaju se u službu borbe protiv još goreg. Rimejk pre deluje kao da udovoljava vlastodršcima "političke korektnosti" ultra-Beneton sastavom tima veličanstvenih, a zatim borbu protiv kapitalističkog eksploatatora koristi kao demonstraciju kome je u Americi (a i van nje) stvarno potrebna pomoć. Uprkos pojedinačno inspirativnim glumcima, okupljeni na gomilu sedam veličanstvenih ne uspevaju da generišu neku timsku hemiju, a njihova odbrana malog grada deluje kao odrađena i neinspirativna serija uzajamnih pucačina koja apsolutno ništa ne uspeva da izdigne na nivo veličanstvenog.
SELEKTAH: 3/ 10

GOOSEBUMPS
Ako ste gledali Krampus prošle godine, ne morate i ovo. U ovoj verziji oživljavanja likova (čudovišta) iz romana poznatog pisca Jack Black zrači neprepoznatljivom nesimpatičnošću, tinejdžeri su spilbergovski spečeni, ali ono što bi trebalo da bude najzabavnije- čudovišta i njihov teror, mahom se svodi na bezazleni i idiotski nivo ne toliko nenalik poslednjim nastavcima Night At The Museum serijala.
SELEKTAH: 1/ 10

HOW TO BE SINGLE
Neko je mislio da je dobra ideja da se napravi film od materijala na kome su propali toliki sitkomi- tridesetogodišnjaci "zarobljeni" u svojim singl životima spremni, nespremni, voljni da se udruže sa nekim i nastave dalje. Jedino što ovaj film za jednu relativno romantičnu komediju bira podjednako atipičan ugao- brani "singlove". Stvari pomaže što glavnu singlerku igra Rebel Wilson koja može da igra i sunđer za brisanje table, ali sve ostalo svojom bezbojnošću, sladunjavošću i patetičnim tradicionalizmom mahom kreira iste one razloge zbog kojih su i pomenuti sitkomi propali.
SELEKTAH: 5/ 10


POPSTAR: NEVER STOP NEVER STOPPING   
Svi upleteni u ovaj projekat razumeju satiru, umeju parodiju i znaju da i jedno i drugo da bi uspelo mora da se realizuje što nemilosrdnije, ali nikad bez elementarne ljubavi za materiju kojom se bave. A ovde je to pop zvezda kalibra i tipa Justina Timberlakea (koji ima malecnu ulogu u filmu), tj tip "stardoma" koji Andy Samberg već solidno imitira svojim muzičkim projektom The Lonely Island. Cenim da ovaj odlični i vrlo duhoviti film nije komercijalno uspeo samo zato što publika za "beli pop" koji je harao devedesetim više ne postoji, pa otuda deluje da ovaj film na filmsku scenu stiže sa dvadesetak godina zakašnjenja. Uprkos oplemenjavanju sa "radikalno crnom predgrupom", gostovanjima poznatih crnih (hip hop) zvezda i krosover imenom, Conner4Real, glavne zvezde.
SELEKTAH: 8plus/ 10

MISS PEREGRINE'S HOME FOR PECULIAR CHILDREN
Ne znam da li je problem ovog filma to što se Tim Burton njime pozabavio rutinski, kao nečim čega se prihvatio da umilostivi bogove studija nakon par nerodnih godina ili se prepao tih nerodnih godina i odlučio da odigra koliko god može sigurno, oprezno čuvajući svoj brend. Da, u ovom filmu imamo njegova skeletna čudovišta, tanku liniju između fantazije i noćnih mora, ali glavna junakinja jedva da postoji (Ms Peregrine), dok je ono malo dece oko kojih se sve vrti toliko bezbojno i nezanimljivo da svako normalan navija za Samuela L. Jacksona kao demona koji juri besmrtnost, i to u njegovoj surovo neinspirativnoj postavci. Ako ne i totalnom miskastingu. Bolje pogledajte Pan od pre par godina.
SELEKTAH: 5minus/ 10

MONEY MONSTER
Najveći problem novog filma Jodie Foster je što se na stari, dobri način, već dovoljno puta viđen u različitim varijantama (od Network na ovamo) bavi nekim, "novim" stvarima. Ovaj put, uživo pratimo "pro" i "contra" debatu oko moralnosti profita Wall Streeta, ali u varijanti u kojoj je "običan čovek" želeo da participira u istom, pa se stvar izjalovila. Jodie se pokrpila sa svih strana i svoj sadržaj održala debatom, koja ne postavlja samo pitanja, već i daje odgovore, ali na kraju, iako čitavu stvar sve vreme snimaju kamere, ostaje utisak da je falilo nešto da sve učini "pravim filmskim materijalom". A to svakako nisu Julia Roberts i George Clooney.
SELEKTAH: 6minus/ 10

SUICIDE SQUAD
Iskreno- ja sam mislio da će ovo biti neko teško sranje koje moram da odgledam, jer Žozefina i ekranizacije stripova, i hajp, i nismo mogli u kino, jer se Leon baš tih dana rodio. Kad ono!...  Ja sam definitivno DC Comics fan. Nekako mi njihovi junaci deluju "pojedinačnije", karakternije i zajebanije u odnosu na Marvelovu plejadu jednog te istog, mlakog, bezizražajnog i dozlaboga dosadnog (s izuzetkom Iron Mana tj Roberta Downey-a Jr-a). U ovom DC Comicsovom anti-Avendžers projektu sve super(anti)heroje krasi moja omiljena superherojska osobina- kurcobolja. Suicide Squad, nakon što nas uvodnim scenama prepadne da će prvih sat vremena da potroši samo na predstavljanje odreda, relativno nepompezno ulazi u glavnu radnju i kotrlja se do kraja podjednako obraćajući pažnju na svoje junake, koliko i na akciju. Večito na oprezu da će me zaskočiti opšta mesta ovakvih produkcija sve do odjavne špice nisam verovao da superherojski blokbaster može bez njih. Suicide Squad je opušten, bez lažnih pokušaja da bude moralno ekonomičan, isprazan i samoobuzet koliko i vremena u kojima živimo. I konačno za promenu, njegov neprijatelj nije (slično poslednjem X-Menu) nešto što se našim junacima rivalski suprostavlja, već nešto što legitimno traži svoje mesto, skoro nezavisno od njih.
SELEKTAH: 9/ 10

PETE'S DRAGON
Mislili smo da će ovo biti veći hit u Elinom životu. Priča o dečaku koji nakon saobraćajne nesreće završava u šumi kao "Mogli" koga podiže zmaj i koji potom ima susret sa civilizacijom koja je bila samo par kilometara dalje sve te godine, previše brzo otkriva i razrešava svoju misteriju, ne uspevajući da ostvari ikakav angažman sa gledaocem. Pri tome, zmaj je mogao da bude i jeti, i beli medved, i mutirani testis Lancea Armstronga, razlika se ne bi osetila.
SELEKTAH: 3/ 10

THE BOSS 
The Boss je drugi zajednički film reditelja Bena Falconea i njegove supruge Melisse McCarthy. Prvi, Tammy, još uvek nisam odgledao. Sorry. Ovaj i nije nešto, naročito ako imamo u vidu da su Falcone i McCarthy-jeva sebi verovatno dali više slobode nego što je imaju u "tuđim" filmovima. Poprilično klišeizirana priča o "zloći" koja nagrabusi, pa se vraća na vrh, ali sada kao dobra osoba, začinjena je atipičnim momentima "nasilnijeg" i vulgarnijeg humora za ovaj tip komedije i, sad već, očekivanim fizičkim egzibicijama same McCarthy-jeve. Ali to sve deluje kao intervencija na fasadi, dok je sama zgrada ista ona "montažna" koju Holivud svako malo izbacuje na tržište.
SELEKTAH: 5/ 10

EYE IN THE SKY  
Dragi bogo, šta se ovde desilo? Pogrešan kasting, jeziva gluma, muženje i mlaćenje prazne slame, lažne dileme protresene kroz ceo lanac učesnika, pokušaj da se jednom nužnom, ali kukavičkom postupku da legitimitet, patetika na sve strane... Mislim da bi neko trebalo da snimi "making of" o gledaocima koji su ovaj film izdržali i svim mukama i dilemama koje su imali tokom projekcije.
SELEKTAH: 1/ 10


FLORENCE FOSTER JENKINS 
Florence Foster Jenkins je, očigledno, bila jedna od najdivnijih žena na svetu. Negde sam pročitao da je njen nastup u Carnegie Hallu jedan od Bowiejevih najomiljenijih albuma svih vremena. FFJ je, iako delo Stephena Frearsa, film za tetke, ali odličan film za odlične tetke. Koji ume da saoseća sa svojom junakinjom, da se sitno šali sa njom ili na njen račun, koji ume da Hugha Granta učini emotivnim bićem, koji ume da razbije naš (dobro, moj!) cinizam i pokaže nam da kad volite svim srcem, onda vaša ljubav više nije oružje koje dobija bitke, već drugima ukida priliku da se bore sa vama.
SELEKTAH: 8/ 10

TRIPPLE 9  
John Hillcoat je muškarac koji pravi muške filmove u kojima pravi muškarci imaju muške muke i muški najebavaju. Nažalost, nikako ne uspevaju i da umru muški. Tripple 9 je, u suštini, moderan apdejt njegovog prethodnog filma Lawless u kome smo u eri ilegalne distribucije alkoholnih pića tražili ljude s malo čojstva. Sada ih tražimo među prljavim policajcima koji kroz dil sa ruskom mafijom pokušavaju da dođu do ekstra para. Ima previše likova, premalo se bavimo onima koji su bitni, a način na kojima se i bavimo njima već je doktoriran u Training Day. Plus, ako još jednom negde vidim Woody Harrelsona da duva u nekom filmu povra čaču.
SELEKTAH: 4/ 10


THE ACCOUNTANT  
Iako mi je Stari "napomenuo" da mu je ovo "film godine" i time mi "sugerisao" da bolje da ga gledam širom otvorenih četvoro očiju, ispod dramaturške strukture koja se očigledno oslanja na superherojski film, i sve deluje kao da je u pitanju rimejk nekog južnokorejskog filma i ima fenomenalnog Bena Afflecka (koji što je stariji sve je bolji), na kraju smo dobili jedan poprilično ravan i stereotipan triler kome, tek kozmetički, nešto na ukusu daje autistični poremećaj glavnog junaka. O tome da je reditelj toliko upadljivo zaboravio na računovođinog brata da tvist na kraju nema skoro nikakav emocionalni naboj, da i ne govorim. Stari, oprosti.
SELEKTAH: 5/ 10

THE FAMILY FANG
Jason Bateman režira i glumi u filmu o dvoje odrasle dece čiji su roditelji bili avangradni umetnici skloni performans-džekesovanju, u kojima su učestvovala i njihova deca. Pretpostavljam da je roman po kome je film nastao smislenije razložen od ovog kurcšlusa koji ne zna da li je umetnička igra sa trilerom, užegla polemika sa smislom performansa ili nedovoljno crna porodična komedija. Nicole Kidman draga i podnošljiva.
SELEKTAH:4plus /10

SNOWDEN  
Citizenfour je jedini film koji treba da pogledate na ovu temu. (Oliver) Stoneov pokušaj da genezom Snowdena "heroja" pokaže da je njegov postupak bio logičan nastavak (završetak) karijere posvećene istini i pravdi neplanirano je filmski klišeizirao jednu autentičnu biografiju i umesto da je napravi većom od života dezavuisao ju je kao već toliko puta viđenu... na filmu.
SELEKTAH: 4minus/ 10

CENTRAL INTELIGENCE
Priča o dva školska druga koja se na 20-ogodišnjicu mature nađu na "tajnom zadatku" ono malo šarma crpe iz svoje dve glavne zvezde- The Rocka i Kevina Harta, i njihovoj nesebičnoj raspoloženosti da nastupe timski. Sve ostalo je, mahom, nepodnošljivo.
SELEKTAH: 3plus/10


SULLY 
Clint Eastwoodov Batman. Barem u tretmanu odnosa države/ korumpirane javnosti prema očiglednom heroju (kao što je Nolan probao u The Dark Night Rises). U izvesnoj meri i American Sniper-u-civilu. Dramaturgija "istinitog događaja" koji traje jedva 15-ak minuta (i jedno postfestumno "suđenje") odlično je razbijena, a Eastwood se majstorski dovijao da nam predstavi (unutrašnji) portret čoveka koji se neplanirano našao u superherojskoj poziciji, a potom u još neplaniranijoj da istu mora da brani.
SELEKTAH: 8plus/ 10

15 January 2017

SINGL GODINE N#1

THE BLACK MADONNA - He Is The Voice I Hear (We Still Believe)


11 January 2017

THE POP GROUP - Honeymoon On Mars (Freaks R Us 2016)

De ste, Kenjigrađani?!


Četvrti album za četrdeset godina postojanja. Ne smem ni da računam koliko onda oni imaju godina (malo manje od Stonesa?!). Da je neko drugi u pitanju sigurno bih se raspitivao i da li uopšte imaju pravo da se bave muzikom? Pa još protestnom (to je ona koje se Srbi laćaju samo u uslovima sigurnih NGO sponzorstava)!

Pop Group su sve što očekujem i (sve ređe) dobijam od Death Grips. Pored toga što su Pop Group izmislili Death Grips.

Pop Group i dalje zvuče razulareno. Plemenski. Urbano, u ritama i ratnim bojama. Na momente, i to one veličanstvene, kao u moćnoj Pure Ones, čak i kao PiL (sa kojima su odrasli). Skoro da zamišljam Stewarta kako sa tomahavkom u ruci juriša na barikade.
Ili sam romantik.
Nepopravljeni.

Honeymoon On Mars, baš kao i prethodni, "povratnički", Citizen Zombie, prija sedenju na mokrom barutu koji neki nazivaju angažovanim životom u Srbiji. A neki se još trude i da ga žive. Puni pluća i pomaže probavu. Ostavlja mogućnost da barem sa nekim imate da prodiskutujete planove za oslobođenje.
Ili sam ja to sebi nepotrebno dozvolio malo sirotinjske zabave.

Možda su povremeno čak i malo "prog", naročito u odnosu na agit-post-punk (nije pleonazam, no hiperbola) svojih početaka. Ali Dennis Bovell, koji je producirao njihov debi, očigledno im nije dao da previše skreću sa puta.
Ili sam ja usamljen u mišljenju da put mora da postoji.

Protest nikada nije demode.

Ili ste osuđeni na Artan Lili.

SELEKTAH: 8/ 10

31 December 2016

NAJJAČE SERIJE 2016.


Iskoristite i ove novogodišnje dane da se uverite da sam u pravu. Odgledajte NAJJAČE SERIJE 2016 i unesite malo radosti u svoj život. Sav neophodan info na Before/After.

26 December 2016

THE BIRTH OF A NATION

Scary Movie 6


Za "originalni" The Birth Of the Nation ste verovatno čuli. (I) ako niste (ts, ts, ts) jedino što treba da znate jeste da na ovogodišnji Birth (verovatno) niko ne bi obratio pažnju da se ne zove kao njegov (ne)slavni predak.
Naravno, ovde je reč o rađanju jedne druge nacije. Manje-više iz istih razloga kao u Griffithovom filmu.

Bret Easton Ellis je u jednom podkastu rekao da je The Birth Of Nation na ovogodišnjem Sundanceu bio ishajpovan i proglašen za pobednika (i) pre nego što je prikazan.
Nakon što je prikazan mnogi nisu znali šta će sa prethodno isprodukovanim hajpom.

The Birth of Nation (2016) uprkos činjenici da se Fox Searchlight, u nadmetanju sa Amazonom, izuo za ovaj film 17.2m$, što je do sada najveća suma plaćena za prava za neki Sundance film, nije postigao nikakav komercijalni uspeh. Uprkos činjenici i hajpu, izvinite.
Jedan drugi hajp, onaj o tome da su Nate Parker (skoro kompletan autor ovog filma (reditelj, scenarista, prodcuent i glavni glumac)) i njegov ko-scenarista Jean Celestin, pre sedamnaest godina navodno silovali na koledžu jednu devojku, dosta je razbio entuzijazam gledalaca. Iako su Parker i Celestin oslobođeni optužbi. Iako se devojka ubila pre četiri godine.
Što se mene tiče, to sve ništa ne govori o filmu. Griffithov Birth (i dan-danas) nosi deset puta više kontroverznosti, pa ga je Američka Filmska Akademija pohranila među dela koja treba (sa)čuvati.
The Birth Of the Nation (2016) sasvim sigurno neće zateći ista sudbina.
Jer se radi o skoro nepodnošljivom sranju kakvo je bilo i Fruitvale Station.

Pogledajte priloženi plakat. Jasno vam je da se radi o ostvarenju koje vetar za svoja jedra crpi iz aktuelnog trenutka u Americi. I samo iz njega. I samo zbog njega. Ovo nije film koji pretenduje da, kao 12 Years A Slave, retušira američku istoriju tako da ona malo više odgovara istini, ovo je film koji bes koji afro-američka populacija trenutno oseća u svojoj zemlji pokušava da artikuliše i sagori makar na filmu.
A možda i da malo upozori i uplaši Ameriku.
Jer ovo je film prema istinitoj priči.
O polu-pismenom robu, Natu Turneru, koji je postao sveštenik za robovlasničku pastvu i potom postao vođa jednog od ustanka robova koji je rezultirao novim odmazdnim krvoprolićem crne krvi. Istorija kaže da su ga uhvatili dok se skrivao, film kaže da se sam predao kako bi sprečio dalju odmazdu.

The Birth Of A Nation na svaki način izgleda kao diletantsko ostvarenje koje izgleda još diletantskije u kontekstu veličine i ozbiljnosti teme koje se prihvatio.
Prvo, on izgleda odvratno. Jeftino. Nemaštovito. Ne zna se da li je ružnije snimljen ili režiran. Vama malo poznata serija Underground, jedva poznate kablovske stanice WGN America, koja se bavi sličnom temom i na ne mnogo drugačiji (angažovaniji) način  u odnosu na ovaj film i vizuelno i dramski izgleda kao Gone With A Wind.
Ali, ako bi na to čovek i mogao da zažmuri kao na ustupak lošim materijalnim uslovima unutar kojih je Nate Parker uspeo da (navrat nanos?) progura svoj "passion project", The Birth of a Nation je trećerazredna melodrama sa nešto malo skučeno prikazanog Spartacusa.

Već na početku filma od nekog vudu majstora u skoro pozorišnim kulisama saznajemo da je Nate "izabran". Nakon toga saznajemo da on zna da čita, ali ne i kako je naučio. Uskoro Biblija postaje njegov bukvar. I najinteresantniji momenat ovog filma, i potencijalno najoštriji, da Natea, kao sveštenika, koriste kao sredstvo za smirivanje (opijanje?) crnih masa, koji svojim energičnim obraćanjima treba da im da lažnu nadu za evidentno besmislene živote- taj aspekt progutan je krvavom bunom.

I niko normalan ne može da ostane miran na zločine počinjene nad afričkim življem, te klanica koju oni započinju dolazi kao vraćanje stvari u prirodnu ravnotežu. Ali način na koji je sve to prikazano malčice neplanirano prikazuje da je usud kojih ih je sačekao njihova krivica. Ne toliko malobrojnosti, koliko neorganizovanosti. Naivnosti. Parker neprekidno varira svoj pristup od realističkog do stilizovano-simboličkog. Njegovi junaci i njihovi postupci čas su žanr inserti iz ondašnjeg života, čas lekcija za to kako treba.

The Birth of a Nation je obrastao u patetiku, papirnate likove i dijaloge i tek poneku crnohroničnu sliku tretmana robova (ali opet sve na načine već dočaravane). Ako izbrištete naslov i sa njim nekakvu iniciranu diskusiju (koja nema nikakve šanse na filmskom nivou, da se razumemo!) sa društvenim trenutkom i kontekstom i njegovim nepromenjenim statusom u poslednjih 100 godina (naročito po crnu populaciju), ovaj film je nešto što bi se verovatno izbegavalo i na Lifetime kanalu.

SELEKTAH: 2minus/ 10 

25 December 2016

POSLEDNJI PREDNOVOGODIŠNJI ŽUR


Poklon svima vama koji ste bili umesto mene- četvorosatni Gejts Of Heven miks koji je emitovan u mom odsustvu. LINK će biti razbucan 1. januara 2017.