16 June 2017

MOĆ VEŠTICA 16.05. 2017: Utorkom se vraćamo na pogrešno mesto u pravo vreme (Top 20 1994)




21. Moby - Hymn (This Is My Dream 7'' Version)
22. Renegade Soundwave - Renegade Soundwave
23. Gorky's Zygotic Mynci - Merched yn neud gwallt eu gilydd
24. Apache and Shy FX - Original Nuttah
25. Beastie Boys - Sabotage
26. The Lemonheads - Big Gay Heart
27. DJ Shadow - Lost and found (S.F.L.)
28. Coolio - Fantastic Voyage
29. Kristin Hersh - Your Ghost
30. DAwn Penn – You Don't Love Me (No No No)

31. Public Enemy - Give It Up
32. Neil Young & Crazy Horse - My heart
33. Cranes - Shining Road
34. Overdose - Folklored Monitored
35. The Grid - Swamp Thing
36. Supergrass - Caught By The Fuzz
37. Weezer - Undone -- The Sweater Song
38. Primal Scream - Funky Jam
39. Whigfield – Saturday Night
40. Salt Tank - Charged Up

41. The Smashing Pumpkins - Disarm
42. REM – Bang And Blame
43. Prince - The Most Beautiful Girl In The World
44. Morrissey With Siouxsie - Interlude
45. Madonna - Secret
46. Frente! - Bizarre Love Triangle
47. Bomb The Bass ft Justin Warfield- Bug Powder Dust
48. Aaliyah - Back & Forth
49. Jam & Spoon ft Plavka - Find Me
50. Beck - Loser

MOĆ VEŠTICA 16.05. 2017: Utorkom daje najbolje od sebe, na kašičicu



17 May 2017

MA LOUTE (SLACK BAY)

Meni ovo genijalno (iako ne razumem)


Ili volite Dumonta. Ili ne.
Ili ga volite ili ne kažete "volim Dumonta, ali ovo...".
Nije da se branim.
Ja sam svestan koliko je ovo na sto načina loš film. Ali i debelo zadovoljan što je na onaj jedini dobar, odličan, genijalan.

U odnosu na odmenemegahvaljeni P'tit Quinquin, Ma Loute možete da tretirate kao "istorijski", kostimirani film koji mu prethodi. Zona Zamfirova za Ubicu moga oca.

Ma Loute je ime, uslovno rečeno, glavnog junaka ovog filma. U pitanju je momak u svojim ranim dvadesetim koji živi u nekom od zaliva severne francuske obale (i dalje jedina teritorija koja Dumonta zanima). On tu sa ocem, majkom, sestrom i troje mlađe braće živi od ribarenja i pomaganja turistima da se s jedne strane obale prevezu ili (bukvalno!) prenesu na drugu. A povremeno...
STIŽU SPOJLERI!!!
Povremeno vole da nekog od njih mlatnu i utuku veslom, iskasape i skuvaju u kazanu. I pojedu.

Malo dalje od njih, živi slična i podjednako degenerična porodica, naslednici francuskog kapitalizma plave krvi. Otac, majka, njihove dve ćerke, a u goste im dolaze majčin brat i očeva sestra. Sa kojom je možda brat, a možda otac spavao i napravio joj dete. Billieja. Koji izgleda kao devojčica koja se oblači kao dečak. A svi je zovu sinom. Ili bratom.
STIŽU SPOJLERI!!!
Najvažnije od svega je da se u nju/ njega zaljubi Ma Loute.
Inače, Billieja igra glumac/ glumica koja sebe zove Raph. Samo Raph.

Između ove dve porodice ugnezdio se jedan debeli policajac i njegov pomoćnik. Koji istražuju slučaj nestalih ljudi.

Ma Loute je o tome kako se Ma Loute zaljubio u Billie(ja) i kako se njihova ljubav raspala. I o tome kako policajac raspetljava slučaj.
Sve ostalo su scene koje prikazuju degenerisanost ovih likova. Ne toliko moralnu, koliko "urođenu". Bukvalno svi su demolirani još na genetskom nivou.

Njihov život i interakcije, a Dumont nas provodi kroz sličan set društvenih aktivnosti kao u Quinquinu, mahom su lakrdija. Prilika da se glumci krevelje, a likovi resetuju na neke primalne oblike komunikacije. Ponekad je to i zaljubljeni pogled. Samo. Da ne bude pregrub.

Dumont očigledno uživa u ovom pokušaju slepstika, nemog filma sa tonom, razigravanja nekakve "Degenerijade" unutar koje se začinje malo ljubavi, malo ljudskosti, koja se pri tome, raspadne pod pritiskom društvenih predrasuda i konvencija. U tolikom haosu svih mogućih oblika degenrisanja, od incesta do religioznog zanosa.

U nekom paralelnom svetu, Ma Loute izgleda kao "dumonovski" miks Poletarca i Monty-ja Pythona. Očigledno nesavršen. Lako moguće besmislen i bez-smislen.

Smejao sam se i uživao.

SELEKTAH: Nikad vam neću reći!/ 10

16 May 2017

(FAF22) AFTER THE STORM

Ozu. Iz još jednog ugla.


Kad gledam filmografiju Hirokazu Koreede vidim da nisam odgledao mnogo više filmova nego što sam mislio, kao i da mi je drago što reditelj nije nastavio da istražuje nešto arthausičnije polje "emocionalnosti u Japanu" (da tako kažem), kao u Air Doll, nego se vratio dobrom starom ozuovskom melodramskom realizmu.

U After The Storm praktično se bavimo događajima tokom jedne oluje i sa tek toliko vremena pre i posle nje da do kraja možemo da razumemo njenu dramsku simboliku. Junak naše priče je "sitni" detektiv koji se bavi špijuniranjem nevernih bračnih drugova, koji za svoju dušu piše romane. On je razveden od žene sa kojom ima dete i iz raznoraznih razloga ne ispunjava sve obaveze prema njoj i sinu. Par nedelja nakon što mu umre otac, jedna oluja okupiće njega, njegovu majku i pomenutu ženu i dete u stanu njegove majke.

Sve je dakle u glumcima i detaljima. I tu je Koreeda majstor koji poznaje dušu svojih junaka i introvertnost svog naroda. Detektiv Ryota nam nikada do kraja nije simpatičan i sve do kraja, čak i kada da sve od sebe i obeća da će se promeniti, Koreeda nas ostavlja sa dozom sumnje da je ovaj čovek sebičan, baš kao što je i njegov otac bio. I da možda baš iz toga razloga ovaj film "posle oluje" ne donosi onaj sunčani dan kome smo se nadali.

After The Storm je film sjajno dočaranih likova. Od Ryotine sestre koja se pojavljuje u prvom delu filma, preko majke koja je i dalje kičma njihove porodice, do Ryotine bivše žene i sina, svako od njih nam je ponudio priliku da se zavučemo u njega i oslušnemo šta ga muči, a šta mu prija. Sve sitne stvari.
Nema gorčine kod Koreede, ali život nemilosrdno ide. Ryota uprkos nekim "novim dokazima" ne može da učini ništa sa novopronađenim razumevanjem za svog oca, koji baš i nije bio idealna očinska figura. Jedino može da proba da podstaknut time on bude bolji otac. Njegova majka ne može ponovo da spoji snaju koju obožava sa sinom koji ima mane, ali toplina njene namere može da odobrovolji Ryotinu ženu da ima malo više razumevanja za njega, ako ne i da mu da drugu šansu.

Po filmu su razasuti razni drugi detalji, od kojih neki mame osmeh, neki suze, neke bi valjalo rastumačiti i stoga After The Storm možda traži ponovna gledanja.
Ali to je nešto što ja u ovom trenutku ne mogu da mu pružim.

SELEKTAH: 7/ 10

15 May 2017

LION

Dobićete šta ste platili da gledate


Kompanija Weinstein je uporni i uspešni proizvođač oskarovskih kandidata i Lion je, u tom smislu, samo još jedan od proizvoda iste.

Istinita priča koju pratimo u ovom filmu nije se ni ohladila (događaji su završeni 2012), a njen akter Saroo Brierley je već naredne godine objavio memoare, koji su verovatno još onako vrući prodati Harvey-u. Toliko i ovom našem bespoštedno srljajućem dobu koje operiše isključivo po principu "ko pre devojci".

Režije se prihvatio Garth Davis, "lokalac" koji iza sebe ima solidnu režiju Top Of The Lake, solidnog serijskog krimića iz feminističkog pera Jane Campion.

Film je iako nepodeljen podeljen u dve celine- u prvoj pratimo "gubljenje" petogodišnjeg Sarooa u interpretaciji megasimpatičnog Sunny-a Pawara, a u drugom gledamo njegov povratak kući u njegovoj starijoj varijanti, koju tumači Dev Patel (kao "go-to-Indijac" za Holivud).

Prvi deo je, van svake sumnje, uzbudljiviji, autentičniji i nadslamuje Slumdog Millionairea po obimu i kvalitetu insajta u život siromašnih (naročito dece) na severoistoku (a i inače) Indije. Teško je ostati imun na kolaž muka koje zatiču Sarooa i na njegov sve garaviji osmeh.

U drugom delu, koji je esencijalno sat vremena duga reklama za Google (Earth), čim upoznamo (takođe) usvojenog Saroovog brata, Mantosha, jasno je zašto je film, ipak, angažovao kompromisnije izgledajućeg Dev Patela, a ne, kao i u slučaju Mantosha, nekog očiglednog "Indijca". I već tu otkrivaju se mane "holivudske stilizacije" oličene u tome da je Devu mama "Nicole Kidman", a devojka "Rooney Mara" (neostvareni san, eh...), a otreznujući sudar doživite tek ako sačekate špicu gde je Garth sebi pucao u noge puštajući nas da upoznamo "pravog" Sarooa, njegovu mamu i maćehu... Nebo i zemlja sa onim što smo gledali, bukvalno.
I bojim se da tu ne možemo govoriti o "filmskoj slobodi" koliko o "holivudskoj samocenzuri".

Drugi deo filma je i inače bedno dramatizovan i svodi se na Saroovu krizu, sate buljenja u Google Earth mape, svađanje sa Rooney i "onako usputno" plasirane Mantoshove psihološke probleme koji su, kako nam je naslućeno, očigledno posledica zlostavljanja u domu za nezbrinutu decu (koji kao da je inspirisan Prokletom avlijom). Sve to zajedno surovo gubi našu pažnju u odnosu na dramsku egzotiku prvog dela filma.

Moji komplimenti idu Priyanki Bose, koja igra (i mladu i staru) Saroovu majku, naročito za finalni deo, u kome je pokazala neverovatnu glumačku stamenost i spremnost da iz sebe izgura najtananije emocije čak i u situaciji gde je evidentno da statisti koji je okružuju ne razumeju ni ideju snimanja filma, a nekmoli kompleksnost situacije u kojoj se lik i glumica nalaze. I za razliku od Dev Patela, koga je Holivud na tom planu već iskvario.

SELEKTAH: 4minus/ 10

13 May 2017

SINGL GODINE N#17

This Is The Kit ft Aaron Dessner - Moonshine Freeze (Rough Trade)


Ovde.

SINGL GODINE N#16

The National - The System Only Dreams In Total Darkness (4AD)


Ovde.

SINGL GODINE N#15

Danny L Harle - 1ul (PC Music)





12 May 2017

24: LEGACY


Otvorio sam srce i stare rane u 24 poglavlja na Before/ After. Ako ne pročitate, stotine hiljada nevinih ljudi će stradati.

AGNES OBEL - Citizen Of Glass (PIAS, 2016)

Toliko sam ga puta preslušao da ne mogu da ga ignorišem



Eterični, koktotvinsični folk. Iz Danske. Julee Cruise od Kopenhagena. Može i to. Dovoljno blesava da simulira muško-ženski duet sama sa sobom. Konceptualni album o tome kako ljudi, samo-izloženi na svojim i tuđim socijalnim mrežama, skoro kao da žive u staklenom gradu, nesakriveni (nesakrivljivi?) od svih.

U prvoj pesmi, lukavo nazvanoj Stretch Your Eyes, kao da je Wim Mertens na klaviru (valja proveriti).
Druga pesma, Familiar, je ona zbog koje sam se zaljubio u ovaj album. I pre nego što sam saznao da duboki, muški, The Knife-ovski glas pripada njoj samoj.
Senzualni, erotski folk koji spontano uplovi u sopstveni noar odraz.
Skoro da mi izmami osmeh sad kad znam da se ona glupira sa grlom i efektima.
(Videću da je svejedno uguram na MV Top 50 za 2017).
Treća stvar je instrumental, negde između Mouse On Mars i... (pobeže mi poređenje)
Četvrta stvar je Twin Peaks. Ili Martha Wainwright.
Nakon toga vas očekuju klavir, uzdasi, gudački instrumenti, jeza, šapati...
Možda je u drugom delu albuma malo teže izdvojiti utiske, a lakše je propustiti pesme, prepustiti se njihovom toku, zaboraviti se.

Ima ovakvih albuma, nije da nema.
Ali ovaj je, srećom, upao u moje digitalno krilo.

SELEKTAH: RECOMMENDED

*Odlučio sam da parcijalno batalim ocene. Tj zadržaću ih kod izdanja koja su se meni nametnula, a neću kod onih koje bih da nametnem vama. Kao preporuku.

I za tu preporuku koristiću princip koji je Melody Maker imao u zlatnim danima: "BLOODY ESSENTIAL" za bloody essential izdanja i "RECOMMENDED" za ona kojima je kruna B.E. ostala nedostižna, ali i dalje treba da se izdvoje iz mase.