24-7

Dan kada je ubijen Džek Bauer

O P R E Z ! ! ! Sve kipti od spojlera. O P R E Z ! ! !

Pitanje koje sve sezone 24 postavljaju, a ova naročito, je sledeće- da li ambulantna kola u kojima se nalaze stotine hiljada potencijalno ugroženih Amerikanaca imaju pravo da jure pogrešnom trakom i narušavaju bezbednost (u najgorem slučaju) par desetina vozača (ne nužno i Amerikanaca)?

Odgovor koji ova sezona, ubedljivije nego sve prethodne daje jeste- o, da!

Još jedna stvar kojom se ova sezona bavi isto toliko tendenciozno (ako ne računamo Prvu, ali tu Jack još uvek nije znao koliko će na kraju morati da plati) jeste- kolika je stvarna cena spasavanja drugih, koje žrtve treba stvarno podneti zarad nečijeg spasavanja, ili, da se vratim sopstvenoj alegoriji- da li treba nagazati na gas ako su u automobilima koji vam idu u susret i neki od vama veoma bliskih ljudi?

Nešto neočekivanije i daleko strašnije nego u bilo kojoj prethodnoj sezoni jeste to što su najveći neprijatelji Amerike sami Amerikanci. Čime bi naklapanja o neprijatno desničarskoj prirodi ove serije konačno morala da prestanu. U krajnjem slučaju, Jack je na samrti pozvao lokalnog imama da mu olakša oproštaj od ovog sveta. Beat that, Obama!

Serija nesrećnih događaja u sedmoj sezoni vrti se oko četiri lika: Bauera, predsednice Allison Taylor, agentice FBI-a Renee Walker i Tony-ja Almeide (da, da, Tonyja-mislili-smo-da-si-RIP-u-šestoj-sezoni!-Tonyja).

Tony je u ekploziji (u šestoj sezoni) izgubio ženu, da bi potom i sam ostao bez mladog života boreći se protiv terorista. Međutim, dok smo mi verovali da je on mrtav, on je zapravo u tajnoj operaciji radio sve i svašta ne bi li stigao do čoveka koji je odgovoran za smrt voljene Michelle. Sedma sezona predstavlja finiš te misije, tokom koga Tony biva i ne biva na istoj strani sa Jack-om. Na kraju, država zbog koje je izgubio sve mu oduzima i mogućnost da se osveti.



Agentica Renee Walker je novo lice u 24. Njen put od činovnika sa prangijom do “školovanog Bauerovca” nije išao lako. Ali, da bi diplomirala sa najvišim ocenama morala je da ostane bez ljubavi svoga života. Kada u poslednjoj sceni konačno pređe na “dark side” jasno je da osma sezona neće moći bez nje.

Predsednica Taylor je zarad neutralisanja zavere koja je obavila njenu administraciju kao paučina već izgubila sina, a njen muž par litara krvi. Međutim, kad okolnosti dovedu do toga da država odn. pravni poredak traži da i njena ćerka ode u zatvor, ona nema izbora nego da na to pristane. Čime i ona postaje član Jack-ovog “predsedničkog kluba”.

Jack je već postavio i pomerio sve granice ljudske izdržljivosti šta god da je u pitanju. U ovoj sezoni, pak, on se suočava sa tim da su i ljudi oko njega, na različite načine upleteni u spasavanje onih “thousands and thousands of innocent people”, počeli da se bauerizuju čime efekat “ogledala” još više počinje da destabilizuje njegovu sjebanu prirodu. U sedmoj sezoni Jack nema ni kučeta ni mačeta, sud ga juri zbog zločina protiv čovečnosti, Kim živi u L.A.-u, a on ne zna ni da je postao deda… Amerika, jedina prava ljubav njegovog života uspela je da mu još jednom okrene sva svoja leđa. Zato ne čudi što je na kraju pomirljivo potražio udomljenje na onom svetu…

O ostalim aspektima ove sezone, sumanuto neverovatnoj priči koja je izdala i neka elementarna pravila igre (Bela kuća nije tržni centar u koji može da se uđe iz podruma… itd), preko Kiefer-ove glume koja se skoro 90% oslanja na tikove, činjenici da kompletan dramaturški kostur leži na Almeidinim menjanjima strana, do neinventivno recikliranih “sredstava za masovno uništenje”…. o svemu tome bi imalo smisla diskutovati unutar “dvadesetočetvoročasovne” komune. Vama ostalima bi i ovo trebalo da bude dosta. Ako vas zanima…