Slično britanskom hororu i njegov zatvorski podmladak iz Australije nema ideju kako da pronađe sopstveni izraz. Prehajpovani Wolf Creek privlačio je svojim pejzažem dok je čitav zaplet bio jedva dovoljan za američki “B-slešer sa rednecima”. Naredni “hit”, Storm Warning, samo je tokom prve trećine otkrivao lepote Australije, naročito njenog priobalnog dela, ali je zato baktanje sa lokalcima bilo na ivici gledljivosti.
Acolytes, ako ćemo pravo, i nije horor. On bi se pre mogao opisati kao tinejdžerski art haus koji nije znao da li da to ostane ili da se povinuje makar jednoj od konvencija trilera koje je načeo.
Kao što znate, ja visoko cenim tinejdžere. U interpretaciji pedesetogodišnjeg Jon-a Hewitt-a oni su zbunjena, divlja, zaljubljena, čačnuta i touched-nuta bića sa posve uvrnutim osećajem za pravdu. Njihove bele školske košulje odgovaraju istim takvim fasadama njihovih bezdušnih domova, njihove uobičajene aktivnosti Hewitt dočarava nemim pauzama, što otvara prostor za stvaranje vrlo senzualne slike njihovog sveta. Međutim, kada priča počne da se odmotava mistična iluzija jednog sveta biva zamenjena jednim sasvim neartikulisanim svetom odraslih.
Tinejdžer Mark slučajno u šumi vidi kako neki čovek nešto zakopava. Zajedno sa dvoje svojih prijatelja, Jamesom i Chasely, on otkriva da je to telo devojke. Umesto da slučaj prijave policiji oni odlučuju da ubicu ucenom iskoriste za jednu davno priželjkivanu osvetu.
Do ovog trenutka sve je obećavalo. Umetničarenje je dramskoj premisi dalo na atmosferi i film se iz očekivanog omladinskog trilera izvrnuo u filmski elokventnu studiju mladosti.
Ali, umesto da se pozabavi likovima, da još više prodre u motive njihovih neočekivanih poteza, Hewitt prvo tipizira “predmet njihove osvete” uništavajući pažljivo heklanu atmosferu, potom potura kliše kao razlog za osvetu, a zatim pravi galimatijas od neočekivanih i nemotivisanih dešavanja koji rezultiraju potpuno prišivenim “obrtom”, čime ne biva srozan samo zaplet filma već i efektna čarolija mladosti dočarana u prvoj polovini.
Ako još uvek idete u video-klubove i tamo srećete one filmofile koji naprave tužan izraz lica zato što je neko uzeo “onaj film sa onim glumcem”, da bi im na kraju od video-kasirke bio uvaljen neki treš “bez glumaca”, ali sa “fenomenalnim obrtom” na kraju, onda treba da znate da će Acolytes imati solidan video-život.
selektah: 5/ 10
No comments:
Post a Comment