CROSSING OVER

Hebotemis’imstvarno, zašto bi neko želeo uopšte da živi u t(akv)oj hebenoj zemlji








Ostvarenje američkog sna. Get rich and get on MTV Cribs.

Crossing Over je pokušaj braće Weinstein da na uspehu provokativne, ali korektne priče filma Crash, Paul-a Haggis-a, zgrnu pare premeštajući fokus sa rasne problematike Amerikanaca na multinacionalnu kolonu onih koji bi to da postanu. O tome da je ovde bavljenje problemom bitnije od građenja drame govori i endžiou obrada teme. Pored WASP-olike Amerike s jedne strane (žice), s druge strane nas školski dočekuju: Irančani, Iračani (ili Palestinci ili… nešto slično), Kinezi, Meksikanci, Australijanci, Jevreji iz Južno-afričke Republike, Afrikanci… Iako nema Srba u redu, utisak koji želi da se stekne je da bi svi sem Šveđana želeli da budu Ameri.

Zašto?, pitam se ja, a nadam se i vi.


Irančani imaju taj problem da im se sestrica previše pro-amerikanizovala (drpa se sa nekim latinosom), pa su prinuđeni da se na tradicionalan način reše bede. A šta su očekivali?

Ovi drugi Muslimani imaju taj problem što njihova ćerka tinejdžerka, sa ilegalnim statusom u Americi, ne shvata da za domaći ne može da piše o tome kako oni koji su se spucali u Bliznakinje nisu bili kukavice, već su samo hteli da se njihov glas konačno čuje. Što se i desilo. Zbog toga cela porodica najebe. A šta su očekivali?

Kinezi bi da rade u radnji za hemijsko čišćenje. Ostvarenje kineskog sna ili WTF?!... (Oni su to izgleda i očekivali)

Meksikanci rade šta im uvališ. I to ni svinjski grip neće promeniti. (A šta ste očekivali?)

Jevreji muvaju sa našom obavezom da budemo slabi na njihovo pitanje. E, to nismo očekivali…

Australijancima je Nicole Kidman dala loš primer. Sasvim neočekivano.

Harrison Ford je mator. Baš mator. Tako da razlozi za njegovu ljudsku i profesionalnu zabrinutost (radi kao imigracioni agent) za meksičke imigrante nisu baš najjasniji. Možda je posenilio, možda je postao previše sentimentalan, a možda je shvatio… Kako god, ostali glumci u ovoj frikombinaciji tridesetak sudbina nisu dobili ni toliko prostora da nam njihovi karakteri pojasne svoju patološku vezanost za Ameriku. Osim ako laprndanja o zemlji slobode i mogućnosti ne uzimate za ozbiljno. Mada… Trebalo bi da spomenem sjajnu Summer Bishli koja još jednom (nakon Towelhead-a) igra devojčicu muslimanskog porekla koja brani svoje stavove sa zavidnom uverljivošću.

Wayne Krammer koji nas je ovom aledžedli polu-biografskom pričom pre par godina uveselio gajričijevskim (hoću reći- dečijim) trilerom Running Scared, odlučio je da postane ozbiljan redatelj, pa film cvrči od ptičijih perspektiva ispod kojih se prostiru redovi sićušnih kuća ili raskošni pejzaži saobraćajnih petlji sve simbolički kontrastirajući našu disciplinovanu nepovezanost sa našom neraskidivovom povezanošću i isprepletenošću.

Možda je Amerika super što je u njoj uopšte moguće pozabaviti se ovakvim temama, pa čak i na ovakav način, ali mene odbija samo činjenica da je fascinacija američkim snom i podilaženje istom zapravo proterano izvan granica ove “velike zemlje”.

selektah: FUCK OFF!/10

NAPOMENA: Ovde imate još malo na ovu temu.