Ako imdb.com ne laže Tom Cruise je Interview snimio između Pollack-ovog The Firm i Palminog Mission Impossible. Iza sebe je do tada uveliko ostavio Top Gun, Cocktail, Rain Man, Born on Fourth Of July i A Few Good Men. Za razliku od njega, druga zvezda ovog filma, Brad Pitt, je pre Interview-a imao tek epizode u uspešnim Thelma & Louise i True Romance, a Se7en ga je očekivao nakon Legends Of The Fall. Ovaj prvi je snimanjem ovog filma pokazao da je jedan od najvećih glumaca koje je Holivud imao, ovaj drugi da je, sem zaprepašćujuće sličnosti sa Angelinom Jolie u nekim scenama ovog filma, imao neviđenu sreću u inače posve idiotski vođenoj karijeri (to ili vi razumete bolje od mene šta povezuje Meet Joe Black, Seven Years In Tibet, Snatch i, recimo, Babel). Kako god, učešće oba ova glumca (zajedno sa Banderas-om i Slater-om, Dunst-ova se ne računa, jer je, verovatno, njena mama prelomila) u filmu Neil-a Jordan-a predstavlja izuzetak veličine čuda.
Interview može da se interpretira kao priča o braku dva gej vampira koja su usvojila devojčicu, od koje su napravili malog predatora, zatim se razvela u veoma burnom razvodu, da bi se potom sreli mnogo mnogo godina kasnije. Pretpostavljam da ni vama, kao ni meni, nije baš najjasnije koji je segment ovakve priče prelomio kod producenata da se pozabave bestselerom Anne Rice kao i da glavnu ulogu ponude jednom od svojih najsvežijih pastuva. Hetero pastuva.
Iz današnje vizure, Interview je previše teatralan i povremeno se čini da je Jordan pribegavao pozorišnoj estetici, jer je ostao bez para za raskošnije postavke (čitava „evropska deonica“). Uticaj Derek-a Jarman-a mi je jasniji nego kad sam imao 19 godina, mada tretiranje Louis-ovog (Pitt) i Lestat-ovog (Cruise) odnosa znatno osiromašuje film ako se tretira samo kao ublažena odn. stilizovana ljubav dva muškarca. Ovaj put bilo bi zgodno korene homoerotskih herojskih odnosa antičkih junaka povući na drugu stranu i čačnuti arhetipsku ideju prijateljstva dva muškarca kao izvesniji način da se prevaziđe večnost, dok je usamljenost, kao njena nepobediva mora, tako daleko očiglednija.
I nakon ovog ponovljenog gledanja mi je nejasno šta je motivisalo Louisa da zabeleži svoju priču tj da da intervju, s obzirom da na kraju istog zaključuje ono što je znao i pre- on je hladna, sebična mašina, koja će trajati. Nema katarze. Baš kao što mi nije jasno ni kako je Lestat preživeo spaljivanje odn. kakav ga je to vampirski AIDS isušio pre Louis-ovog povratka...
Sam kraj nepravedno skida fokus sa Louisa na Lestata i vraća priču na ozloglašenu promiskuitetnost homoseksualca kao jedini perpetuum njihovog tj. vampirskog života. Onomad je to moglo biti procenjeno kao hrabra odbrana njihovih prava, ali danas bi neko mogao da kaže da je takav kraj politički nekorektan ili neoprezan. Jer nepažljivim rukovanjem ovaj romantični portret gejastih predatora 1 kroz 1 može da posluži brbljivoj desnici da svojoj pastvi slikovito pojasni od koga i kakva joj opasnost preti. Ako i samo pomisli na ko-egzistenciju...
evropska deonica je meni upravo najbolji deo filma (mislim na a.banderasa i barokno/dekadentu pozorišnu vampirsku družbu koja svesna svog laganog propadanja i gubljenja snage usled rastućeg pritiska malograđanskog modernog društva odbija da se povinuje novonastalim okolnostima i usled toga svesno odabira propadanje naspram asimilaciji)...taj segment filma sa svojom celokupnom estetikom i atmosferom je trebao da bude vodilja za ostatak filma, ali na žalost, ostao je samo kao mali dragulj unutar jordanov-e preterane ambicije da napravi multi-kontinentalan, multi-raskošan vampirski spektakl...više bi uživao u hermetičnijoj verziji priči nalik "hunger"-u, bez nepotrebno utrošenih minuta na prikazivanje epohe sa svim njenim prepoznatljivim karakteristikama...mada, ipak je ovo značajan doprinos vampirskoj tematici (malo je kvalitetnih filmova unutar tog žanra)
ReplyDeletekerovodja