HUNG

Plati pa se klati

Pisanje o novoj HBO-ovoj seriji počinjem tužnom vešću koju sam saznao jureći fakte za Hung. Debitantski rad njenog kreatora Dimitry-ja Lipkina, The Riches, više nije sa nama. Otkada su ogavni scenaristi (definitivno najgora sorta ljudi s kojima se možete sresti!) štrajkovali tražeći leba preko pogače, što je dovelo do toga da druga sezona ove fenomenalne serije bude sa trinaest skraćena na sedam epizoda, nadao sam se da će se ona nastaviti. Nove serije su odlazile i dolazile, vreme je prošlo i ja sam tek sada pročitao da je The Riches otkazan još ihahaj otkada. Ako nikad niste gledali, pogledajte, ako ništa da biste shvatili da nije zlato sve što sija. Iako prija...

Sad mi je, dakle, jasnije zašto Lipkin (zajedno sa svojom ženom Colette Burson) ima novi šou. I nešto mi govori da mi se ovaj neće dopasti koliko i The Riches. Hebitega- Eddie Izzard, superslatka ćera, gej sinčić, Minnie superfuckedup Driver i susetka kakvu Weeds samo poželeti može nisu nešto što jedan kurati Detroićanin lako može da savlada.

A Hung je, kako ste već mogli da naslutite, priča o Rayu Dreckeru, razvedenom ocu dvoje (bogami, debeljuškastih) tinejdžera koji radi kao trener školskog košarkaškog tima i živi u kući koju su mu ostavili roditelji. Kuća u prvoj epizodi ozbiljno progori, pošto je od drveta, a za njom u plamenu odu i deca, ali natrag kod svoje matere, koja živi sa perspektivnim dermatologom, za koga se udala zarad sigurnosti koju donosi kinta, a i zato što se njenoj majci tako više ’telo. Sve ste shvatili.

Esenšali, Hung je komedična satira na novonastale ne-radne okolnosti u Americi (a naročito Detroitu koji od te bolesti umire već godinama) koje teraju ljude da svoje izgubljene „radne navike“ zamenjuju novim. Kako Hung pokazuje, ako ste talentovani odn. obdareni za nešto, trebalo bi da se toga držite.

Prva epizoda, koju je, btw, režirao Alexander Sideways Payne, uglavnom protiče u šetanjima kroz prošlost i sadašnjost koje nas upoznaju sa Rayovim životom i njim samim, iz čega baš nije lako zaključiti kakav nam se šou sprema (u odnosu na, recimo, „superjasni“ koncept prve epizode Breaking Bad). Osim, ako se ne uhvatite za Lipkinov tvist i to što ovaj put pratimo muškarca koji se okreće najstarijem zanatu iz ekonomskih razloga, pa onda iz toga: a) izvučete neki zanimljiv zaključak o ozbiljnosti same krize, b) dobijete ideju da su žene novi, dominatni „misleći“ lideri/ inicijatori/ ribilderi društva (Hung nudi dosta povoda za takva tumačenja) ili c) shvatite da HBO nastavlja da rabi svoju uspešnu formulu „zalijmo ono što svi rade onim što skoro niko ne radi“.


Thomas Jane koji igra Raya (vama u sećanju najsvežiji kao glavni pratagonista Darabontovog filma The Mist) čini to sa minimum auto-ironičnosti, pa Ray tako nikada nije potpuni luzer (iako razloga za to ima), ali taj otklončić i čitav šou drži podalje od naše empatije, zbog čega smo malkice više zainteresovani za „urnebesne razvoja događaja“ (što se ne desi), pre nego za „toplu, ljudsku priču“ (koje samo periodično ima). Urnebes je možda previše diskretno najavljen time što će nezaposlena pesnikinja Tanya (uvek m.jokovićevski izjebena Jane Adams) postati Rayov pimp.