Imbecil u meni voli francuske komedije. Jer samo Francuzi umeju da ih naprave sa dovoljno imbecilnih sastojaka. Zbog toga sam i poželeo da pogledam Bienvenue Chez Les Ch’tis. Mada me je dodatno motivisala i činjenica da je ovaj film zaradio skoro 300 miliona dolara u širom sveta (od čega 200 samo u Francuskoj!). Međutim, Bienvenue uopšte nije imbecilan film. Naprotiv, vrlo je simpatičan, šarmantan, nepretenciozan, (ne)predvidljiv i uz Superbad i I Love You, Man spada među naj-feelgood "drugarske" komedije koje sam odgledao u poslednje vreme (godinu-dve). A „feelgood“ momenat je ono što obezbeđuje dugovečnost.
Phillipe (Kad Merad) je poštanski službenik koji se očajnički nada prekomandi na jug Francuske, najviše zbog toga što bi takva promena značajno unapredila njegovu bračnu sreću sa nezadovoljnjikavom Julie. Zbog toga on je spreman i da glumi invalida. I tu se imbecil u meni ponadao da bi Bienvenue mogao biti film o svim imbecilnim nevoljama u koje bi jedan glupak koji se pravi da je invalid mogao da upadne. Ali, Bienvenue ume bolje. Phillipea praktično raskrinkaju na početku prevare i on za kaznu biva prebačen na sam sever Francuske, u gradić Bergues u kome je klima toliko strašna da zimi često dolazi i do pojave „smrznute magle“... Ispostaviće se da su Bergues, klima, baš kao i ljudi sa severa nešto sasvim drugo.
U suštini, Bienvenue je film o klišeima, razlikama, predrasudama između „severa“ i „juga“ koji bi se mogao snimiti skoro u svakoj zemlji (uključujući i Kosovo). Ono što francuski sever čini specifičnim, a verujem da će to biti novina za mnoge, jeste da ga: a) Francuzi doživljavaju kao „zemlju na kraju sveta“ (a ne Francuske) i b) da tamošnji živalj govori dijalektom („ch’ti-zmom“) koji je ostatku zemlje razumljiv koliko i Beograđanima „vranjanski“. Igrajući na kartu duboko ukorenjenih predrasuda Dany Boon (koji pored uloge reditelja i scenariste igra i Berganina Antoinea) je napravio film koji je u velikoj meri „francuski i za Francuze“, a ja mogu da zahvalim samo sjajnom prevodu što mi je većina lingvistički komičnih mesta bila pedantno pojašnjena.
Vrlina Bienvenue-a je i da za ne-Francuze ima dosta stvari za zabavu i uživanje. Nijanse nam možda zbog jezičkih i kulturnih barijera ostaju nejasne, ali zato nam je sudar dva sveta, koja pri tome i nisu u nekoj naročitoj ljubavi (ali ni u mržnji!), i te kako dobro poznat. Boon, kroz seriju „ljudskih“ detalja razvija dovoljno simpatične likove sa kojima se možemo identifikovati, pa šegačenje sa Severom vrlo brzo prerasta u neku vrstu nostalgične čežnje za „izgubljenim rajem“ u kome su svi ljudi i blesavi, i srčani i neverovatno gostoprimljivi. A samo pokvareno srce može ostati hladno na kreket takvog mesta. Dodajte tome i dve lažno usplahirene romanse koje su okosnica života glavnih junaka i dobićete dovoljno „mesa“ da ovaj film paše svakome. Što, opet, može biti momenat koji će uspaničiti rafinirane filmske ukuse.
selektah: 8 minus / 10
No comments:
Post a Comment