Observe And Report, priča o Ronnie-ju, šefu obezbeđenja u tržnom centru, imala je taj peh da se pojavi tek mesec dana nakon što je slična stvar sa debeloguzim Paulom Blaartom postala „sleeper hit“ postnovogodišnje sezone. Međutim, mlak rezultat na boksofisu nije bio posledica samo toga.
Observe And Report trebalo je da bude svečano promovisanje svog autora (scenariste i reditelja) Jody-ja Hilla u novu supernadu holivudske komedije. Ovog momka otkrili su, ako se dobro sećam, Will Ferrell i Adam Sandler nakon što su ulovili jednu od retkih projekcija njegovog debitantskog ostvarenja Foot Fist Way. Indi komedijica o samozaljubljenom treneru karatea nije bila bogznašta, ali je postavila konture Hill-ovog humora (ni od čega nas nije blam, anti-junak je vrlo anti) i na svetlo dana izbacila je jednog od najboljih komičara današnjice- Danny-ja McBridea. U nastavku Hill-ove karijere, čini mi se da je lik Fred-a, iz FFW, poslužio kao role-model za nastanak Kenny Powersa i HBO-ove serije Eastbound And Down (o kojoj sam već pisao, a vi ste to morali da overite do sada).
Slično Kenny-ju i Fred-u i Ronnie (obrijani i podšišani Seth Rogen) živi u paralelnom svetu u kome su svi debelo svesni koliki je on car i potpuno je nespreman (a možda i nesposoban) da prihvati situacije u kojima mu ljudi oko njega rezimiraju posledice takvog, imbecilnog ponašanja. On je otporan na svu realnost koju nije on sam kreirao, drugim rečima. Što u okolnostima kada njegov tržni centar opseda manijak koji šoping-tetama pokazuje svoj pimpek predstavlja pravi stres za sve koji zaista pokušavaju da uhvate manijaka. Ronnie nije mizantrop, ali jeste „slacker tvrdog srca“. On živi sa mamom alkoholičarkom, zaljubljen je u šminkerku Brandi i mašta o tome da postane pajkan, i neki od tih aspekata učiniće ga dovoljno ljudskim svakom od vas.
Na isti način na koji tretira Ronnie-ja, Jody Hill tretira i komično u ovom filmu. Realistički dramski momenti oštro su presečeni urnebesnim, vanpametnim i vulgarnim (ili sva tri, najčešće) dešavanjima, i ta kombinacija jeste „trejdmark“ Hill-ove komedije, u kojoj je „blam“ otpanjen na najjače, dok je sav okolni seting skoro isti kao u bilo kojoj drugoj holivudskoj komediji (za mlade). Rezultat takvog dramaturško-rediteljskog postupka jeste konstantno testiranje naših očekivanja (plus), ali i iritiranje istih (minus), jer u želji da uspostavimo odnos prema junaku ili radnji nikako ne nalazimo pravi ključ za to.
S druge strane, Observe And Report, se zbog takvog komičarskog metoda može doživeti i kao parodija na žanr (policajske + romantične + slacker) komedije, jer su stilska iskakanja iz žanrovskih modela skoro apsurdna. Najbolji primer za to je kada detektiv Harrison (tipični i baš zato izabrani Ray Liotta) dolazi sa čoporom pajkana da uhvati Ronnie-ja. Tabačenje koje tu nastaje počinje kao parodija na „bezbolnu agresivnost“ iz crtanih filmova (a la Tom & Jerry), ali završava kao slika i prilika ultra-nasilnog policijskog snošaja i to tako dočarana da bi jedan dobar deo poznije karijere De Niroa-pajkana morao da se postidi. Sličan skok odigra se i tokom prvog i jedinog dejta između Ronnie-ja i Brandi. Ovako velike stilske amplitude podsećaju na metod kojim parodije beže u apsurd ili grotesku i time definišu svoj humor odn. žanr. Ovde je problem što se taj apsurd ili groteska ostvaruju na suprotan način- skokom u suvi realizam.
Na kraju, imate utisak da ste gledali dva filma u jednom i da ni jednim niste baš najzadovoljniji.
selektah: 5 / 10
pu jebem ti. 1:1.
ReplyDeletee, ja gledam novaka! tajbrejk.
ReplyDeletenije me trejler nešto privukao.. preskočiću.
ReplyDeletebtw. smeši se pobeda! 3:1, 4. set.
Stvarno me zabole ćoše, ne od Albanije, nego od skadra jebenog na Bojani što sam anoniman, a i što komentar nema nikakve veze sa ovim filmom za koji nikada nisam ni cuo (a i za njega me zabole), nego NAMESTI VEĆ JEDNOM TAJ MIKROFON LJUDSKI I KAKO TREBA DOK VODIŠ EMISIJU, jer bolovi od naprezanja oko ušne šupljine imaju ozbiljnu tendenciju širenja na rektalni, a onda će me svakako ista ta šupljina boleti za Moć veštica. Zabole te, a?
ReplyDeletePrijatelj, ipak
dragi anonymouse,
ReplyDeletenakon tvojih lepih i strasnih reci, ne bih bio ja da se ne oduzim na slican nacin.
dakle, dodjem na radio, pitam- jel sve u redu? (nekada i nije), tonci kazu jeste i odu. ja onda sednem, podignem sve kao i ranije, kad ono ostao negde neki regler ukljucen. kao veceras, pfl od drugog kompa, pa nisam cuo sebe tj nisam znao da li sam on ili off the air. super je kad provalim o cemu se radi.
britney slusalice koje sada koristim su malo bolje od mikrofona koji je bio pre, jer ne moram da se saginjem dok govorim, plus mi ne dzudzi mikrofon na sred miksete.
idealno bi bilo da tonac deli sa mnom sitne sate, ali to koshta. ja radim dzabe, pa je sve vise od toga skupo.
bitna je muzika. ipak.