TRAIN

I dok naša država diže dževu oko toga da smo slabo okrenuti ka medicinskom turizmu, Ameri snimaju filmove o lošoj strani bavljenja istim

Train ne zavređuje vašu pažnju. U pitanju je polu-amatersko, neinspirativno, predvidljivo, na momente imbecilno, superiritantno ostvarenje koje na loš način kombinuje geografski prostor i estetiku mučenja iz filma Hostel sa pogubnim uticajem turizma iz, recimo, filma Touristas.

Tim američkih rvača (?!) nakon meča u nekoj istočnoevropskoj bestragiji nakon burne večeri u nekakvom klubu koji izgleda kao da su ga zajedno osmislili Trent Reznor i Kaligula zakasni na voz za Odesu i na preporuku slučajne prolaznice kreće drugim vozom. Ono što američki rvači i rvačice ne znaju jeste da je Nova Istočna Evropa (dakle, zemlje tek nedavno odbegle od Rusa) postala neka vrsta post-apokaliptične bescarinske zone u kojoj je moguće da zainteresovana strana putnički voz pretvori u medicinsku stanicu za prikupljanje organa koja funkcioniše po principu- koliko putnika, toliko posla.

Zaposleni u vozu izgledaju toliko bolesno i retardirano da činjenica da se američki rvači i rvačice nisu odmah zabarakdirali u svom kupeu govori o tome da se radi o sličnim imbecilima i sa ove strane. Dovijajući se kako da sam sebi olakša to što se zakopao u vozu u kome se može bežati samo napred odnosno nazad, reditelj Gideon Raff je obično birao najimbecilnije načine da razbije ekipu ne bi li ih prepustio čarima razdvajača tela od duše. Pa će tako jedan američki rvač kao zadatak tokom igre „truth or dare“ dobiti da u gaćama protrči kroz ceo voz, što će on sa pataloškom predanošću učiniti, čak i onda kada unutrašnjost vagona opasno počne da liči na brloge u kojima se neko do malo pre valjao, tukao i spavao sa svinjom. Pre slatkog klanja.

(nisam našao kadrove iz ovog filma pa vam stavljam Thorinu
sličicu iz dana kad nije ni sanjala da će glumiti u ovakvom đubretu)

Ipak, Raffova feministička strana je ono što ovom filmu daje posebnu čar. Jedna rvačica će, iako joj zabiju kuku ispod brade, preživeti još dobrih dva-tri sata da poput seks-roblja bude predata lokalnim carinicima (nejasno o kome se radi) na iživljavanje i eksperimentisanje sa novim „prilazima“ ideji oralnog seksa.

Ali, ona druga, koju igra nesrećnaštajojsedesilopajeovdezavršila Thora Birch, u sebi nosi duh nepobedive Amerikanke. Ona će izdržati sve do kraja. Čak i to da vidi kako jedan od istočnoevropskih izroda kara leš njenog kolege rvača, čak i to da oči svoga dečka vidi na malom kineskom dečaku, a na kraju će se ramboovski obračunati sa voznom mafijom. Poslednju fazu obračuna moram da vam ispričam. Čisto da ne biste mislili da se najgore scenarističke stvari na ovom svetu uvek dešavaju (u) srpskom filmu.

Dakle, Thora je uspela da odvoji vagon od ostatka zapaljenog voza (niš’ lakše). S mosta gleda u rečicu koja mirno protiče kad je pravo niotkuda spopada grdosija za koju joj se malo pre učinilo da je iz voza pala s mosta. Ta grdosija će solidno da je istabači, ali čvrsta je vilica i nosina američkog rvača. Thora uspeva da pobegne ispod vagona, gde zli čika ne može da je dohvati. I šta on uradi? Ono što bi svaka grdosija na njegovom mestu- počne da gura vagon u nadi da će pre ili kasnije ispod njega Thora ostati na otvorenom...

Nažalost, ostaju pusti snovi da bi Plavi voz, Janka Baljaka mogao da putuje u ovom pravcu...

selektah: 1 /10