06 November 2009

500 DAYS OF SUMMER

Love Will Tear Us Apart. Što je sasvim OK, jer nas je ona i spojila












500 Days of Summer je više esej, nego film. Esej o tome šta je prava ljubav, kako je prepoznati, kako je održati i zadržati i, najvažnije od svega, da li je osećaj prave ljubavi (soulmejtstva- ako tražite „uvek više“) zapravo nešto što postoji samo u „očima onoga koji oseća“.
Kako verujem da je ovo film u kome ćete, hteli ne hteli, biti prinuđeni da odaberete stranu- njenu ili njegovu, reći ću vam da sam ja odabrao- njenu.

Priča je vrlo jednostavna. Dečak upozna curu i zaljubi se u nju. Cura mu iskreno i otvoreno kaže da ona ne zna šta hoće tj da zna šta neće tj da je njoj prijateljska varijanta skroz OK. Njih dvoje zajedno provedu nekih 280 dana, nakon čega ga ona kašira. On pati, pa je ponovo sretne, pa se ponada, pa se onda ona uda. Za drugog tipa. Koga je slučajno srela. Dok je čitala Dorijana Greja u nekom kafiću. 500 dana nakon što je nju upoznao Dečak sretne drugu curu. Ali sada je pametniji.

500 Days Of Summer je maestralan filmski esej koji ne samo da demistifikuje idilu „klasičnih“ romantičnih komedija/filmova u kojima obećanih dvoje uprkos problemima i razlikama uvek nađu svoju sreću, već je i vrlo duhovita i vrlo pronicljiva studija našeg olakog verovanja u „svemogućnost“ ljubavi. Ljubav ne izaziva ljubav. Nažalost. Izaziva poštovanje, naklonost, lojalnost... Verovati u ljubav je lepo, ali očekivati da ona treba da/ mora da obavezuje druge na to isto je... loše po srce. Ona je bila iskrena, od početka do kraja. Sve ostalo odigralo se (samo) u Njegovoj glavi i Njegovom srcu.


I obratite pažnju, na kraju filma, kada se njih dvoje sretnu na klupi, kada Ona priča o tome kolika je moć slučajnosti... Kakav hebeni zen momenat! Cepa vam se srce, ali je istina. Prelepa nefer istina.

Marc Webb, reditelj, očigledno nije uspeo da se previše ratosilja svog starog posla (muzički spotovi) pa 500 Days Of Summer malo overdozira od nehronološke segmentiranosti i barokne prezasićenosti različitim stilskim rešenjima. Sreća je da oni podižu, „razvedravaju“ ton filma i pomažu pitkosti eseja.

Konačno, kapu treba skinuti i glavnim akterima. Joseph Gordon-Levitt (On) je fenomenalan kao pogubljeni, iskreni „dečkonja u ljubavi“. Zajedno sa Shiaom LaBeoufom, Gordon-Levitt je najtalentovaniji holivudski glumac mlađe generacije, mladi James Stewart, ako mene pitate. Istu količinu komplimenata zaslužuje i Zooey Deschanel , bez koje, skoro ništa u ovom filmu ne bi bilo moguće. Ona je trenutno najveća indi-heroina i ovo je teren čijoj arhitekturi je njen dosadašnji opus bio i podrška i inspiracija. Zooey ima okice ispod kojih usta mogu svašta da vam kažu. I to se u ovom filmu najčešće dešava.


U kanonu ljubavnih filmova, 500 Days Of Summer treba da zauzme neko od slobodnih mesta među najbitnijim filmovima žanra. Generacija X 2.0 nema relevantnijeg filma za svoje post-ljubavne muke.

selektah: 9 / 10


9 comments:

  1. ova deschanel je cudna riba, nije lepa ali opet...nego drugo sam nesto hteo, zasto je shia toliko hvaljen, nisam siguran da ima dovoljno sarma da bi bio neka faca, glumi kao tom kruz (sto uopste nije tragicno) ima jedno-te-isto facu kao michael cera ili I see dead people osment ali ni on ni drugi nisu blizu devojcici koja glumi pacijentkinju-gimnasticarku u nasoj verizji "na terapiji". uverljiva i perspektivna, pravi biser

    ReplyDelete
  2. anonymouse, potpisi se bilo kako! MMG nije svet anonimnih.

    sto se ostalog tice, nazalost ne znam koje cura na terapiji. kazi mi kog dana treba da se pozabavim njome pa cu probati.

    u shiju mi ne diraj. on je harrison ford type. jedna ozbiljna faca, jedna neozbiljna. ali obe pamtis, i obe rade posao gde treba i kad treba. plus, on ima tako neku nadrkanost sve vreme, kao da mu se ide u klonju koja je stalno zauzeta i sve glumi iz te poze. koja je meni nevidjeno gotivna.

    a ni tom cruisea ne bih omalovazavao...

    ReplyDelete
  3. ja ne volim shiju, ima mi malo tupav pogled...
    a mala sa terapije ide sredom i takav je dragulj srpskog glumista koji se u 30godisnjoj domacoj kinematografiji nije pojavio
    ne znam ni da li je glumica uopste ili je naturscik...
    u svakom slucaju, odlicna recenzija, moram da pogledam film

    ReplyDelete
  4. Lepo poredjenje Džozefa Gordon-Levita sa Džejms Stjuartom... Zaista bi mogao da bude... U "Mysterious skin" je bio više nego izuzetan... Nekako može da mu se veruje, a to je meni bitno dok gledam film...
    Dok recimo tupadžiji Majkl Ceri ništa ne verujem, k'o da ima motku u dupetu... Iritabilan kao proliv! :P
    Šija, 'nako... Nating spešl... Treba mu naći dobru ulogu pa videti...

    lepi brenko

    ReplyDelete
  5. Jeste...ovo je lep film. Iskren. A ja sam izabrala njegovu stranu i upornno gledala kroz roze naocare. Ma zaljubice se onaaa, evo BAS im je lepo..blabla... Zato sam se i smorila kada nije bio klasican hepi end (vencali su se i ziveli jos dugo..imali stotine dece). Uh ona scena na klupi je stvarno ZEN. Puuna je nekog prihvatanja i razumevanja iako joj povremeno zasija prsten i podseca nas da se udala za drugog. Blah.. Ona samo trepce trepce, a krv siklja siklja.

    ReplyDelete
  6. maksiceva, tvoj dozivljaj je priceless.

    ReplyDelete
  7. priceless ;))
    Kalimero. Jebayga.

    ReplyDelete
  8. ljubav bez hepienda nije ljubav!
    (mrzi me da objasnjavam zasto, mnogo je kasno)

    ReplyDelete
  9. vrapche, ali ljubav je trajanje. valjda...

    osim toga, 500days ima hepiend... ili smo gledali razlicite filmove?...

    ReplyDelete