18 November 2009

L’OREAL CINEMANIA: JULIE & JULIA

Ako ste pomislili da je ideja za film o dvoje ljudi koje jedno drugome šalju imejlove nešto najimbecilnije na svetu, sačekajte da vidite šta tek priča o dve kuvarice koje žive u dve različite epohe može da vam uradi














Sam Stevo Karapandža zna šta je Nora Ephron htela sa ovim filmom! Gledajući ga, čovek lako može da stekne utisak da je imala dva snimljena restla od nekih polu-ideja koji su potom upareni zajedno, po principu- kuvaju tamo, kuvaju ovde- tu mora biti nečega! A onda je neko pomislio da svo to silno kuvanje, u koje je, nažalost, umešan Doubt-tandem (i dalje neprejebiva Meryl Streep i taman-mi-postade-podnošljiva Amy Adams), po difoltu treba da bude zanimljivo onim osam stotinama žena širom sveta.

Julia Childs bila je žena američkog diplomate. Boraveći sa njim u Parizu krajem pedesetih, ona je otkrila čari francuske kuhinje i odlučila da i sama postane šef iste. Na kraju tog napornog kursa, napisala je knjigu sa receptima, namenjenu Amerima. Julie Powell je neuspešna spisateljica koja radno vreme provodi u centru za pomoć žrtvama 9.11.. Ona jednoga dana odluči da otvori blog (što je u filmu prikazano kao da otvara tržni centar, hebote!...) na kome će tokom godinu dana blogovati o svojim kuvarskim iskustvima. Njen cilj je da odradi i prokomentariše sve recepte iz knjige Julie Childs. Kako vreme odmiče broj posetioca sajta sve je veći, a potom se jave i neki novinari zainteresovani za nju... U odnosu na sve što je do tog trenutka proteklo, čini vam se da gledate finale All President’s Men kad dođe do toga.



Amy Adams je opet nesimpatična, pored toga što izgleda kao istifusarena Milena Dravić u onom partizanskom filmu. S tim što treba biti iskren i prizanti da je ovde imala da počisti više scenarističkog izmeta nego u Enchanted. Za razliku od nje, Meryl Streep je potvrdila onu staru- da može da glumi i kuvarske recepte. Njena Julia Childs izgleda kao gorostasni trandža čiji kihotni smeh i zabacivanje visokih vokala deluju još blesavije u kontekstu. Verovatno žešće shvatajući da se zajebala kada je prihvatila Norin poziv na kafu, ona je dala sve od sebe da razveseli i uživotni sve oko sebe. Pa ćete tako videti da sečenje luka može da bude, u filmskom smislu, veoma zanimljivo, baš koliko i čitanje pisama i telegrama ili vođenje ljubavi sa Stanley-em Tuccijem. Što su, otprilike, sve radnje koje je Meryl odn. Julia imala da uradi.



Na kraju ostaje pitanje, zašto bi Nora, koja je uspela u prilično muškom svetu, želela da romantizovanjem jednog tako smaračkog procesa kao što je kuvanje daje lažnu nadu, pre svega, ženama da podgrevanje zamrznute hrane u mikrotalasnoj ikada može biti zabavno. Julia Childs je priča o harizmi (imate li je ili ne?), a Julie Powell o američkom snu (sanjate li ga ili ne?). Kuglanje ili hod po žici, bili bi u ovoj priči hiljadu puta zanimljiviji od kuvanja, ako mene pitate.

I, da. Ako već odlučite da gledate ovo, gledajte ga siti.

selektah: 2 / 10




5 comments:

  1. :))))) sjajno....nisam gledala film mada mi je neko reko da je ok. Ti ili mrzis kuvanje ili ne znas da kuvas! ;)
    Poz.

    ReplyDelete
  2. Meni je ovaj film super. Cak inspirativan. Podseca me na to koliko me je pisanje bloga izvuklo iz bedaka u jednom trenutku. Ali mozda je to samo meni tako... ko zna. Pa dobro, Dzuli 1 je odvratna a matora Dzuli je ogromna i strasna ali nije u tome poenta.
    One su shvatile sta zele da rade i sta ih ispunjava. To je hrabro i lepo.
    Jebes kuvanje i hranu i glumu, prica je o pronazalenju smisla i srece.
    A obe su ga pronasle. Tako mi se cini.
    A dobro, sto glava, dvesta sisa..mislim sto ljudi sto cudi.

    ReplyDelete
  3. ani pani, uopste ne moras da se pravdas. tebi se dopao film, meni nije. moj loss!

    ReplyDelete
  4. Pa jest. Bas mi se dopao, pa mi zao sto tebi nije.

    ReplyDelete