CURB YOUR ENTHUSIASM – season 7 (HBO)
ŠTA JE NOVO? Novi niz politically correct populacija i sub-kultura koje je Larry David izabrao kao svoju najnoviju metu. Arc čitave sezone je potpuno fenomenalna ideja Seinfeld reunion epizode koja to, u stvari, nije (meta elementi, mmm, yummy), kroz koju se prepleće arc reuniona Davida i Cheryl. Potpuno je ista i struktura epizoda, koje su i dalje snimane kao polu-improvizacije, odnosno improvizacije sa unapred precizno zadatom pričom, čijih se tri, četiri ili pet odvojenih pod-priča razrešavaju u jednoj tački. Aristotel bi bio vrlo ponosan.
ŠTA JE STARO? Larry David. Is back. Vrlo specifičan humor tipičan za Curb, koji se ostvaruje u dijapazonu od gorkog cinizma preko ne-tako-sofisticiranog pljuckanja (i pišuckanja) po tabu temama do „omfg I cant believe he said this!“ momenata koji vas ostavljaju u nedoumici da li ste ga uopšte dobro razumeli, trenutno je najindividualizovaniji komički diskurs koji postoji na televiziji. Ako je Seinfeld probio granice veliko-studijskih produkcija u kojima se „ništa ne dešava“, a ipak tokom 10 sezona emitovanja pokupio bukvalno desetine miliona gledalaca, toliko Curb probija sve granice i ograničenja politically correct opsesije koja uveliko guši konvencijama ionako preopterećenu produkciju televizijskih programa. Curb je i jedina serija ikada kojoj je groteska istovremeno i namera i prirodno stanje i otisak ograničenja glumačkih sposobnosti čitavog kasta, a pogotovo Davida samog.
IMA LI SMISLA ŠTO JE NASTAVLJENO? Kao i ostatak HBO-ovog programa, Curb ima ogroman potencijal ponovne gledljivosti. Kupite DVDijeve i počnite na vreme: this just gets better with time.
NAJBOLJI CITAT DO SADA (be gentle, ovo je moj krajnje amaterski (prvi) pokušaj editovanja)
Sedam wickEd TV dana
Ovonedeljni hit momenat: White Collar. Buddy komedija u „Catch Me If You Can“ okruženju. Nikada gluplja i nikada zabavnija serija. Emitovane su tri epizode do sada, vrhunski leisure entertainment.
Ovonedeljeni shit momenat #1: Adrianina serenada. GTFO.
Ovonedeljni shit momenat #2: koliko će puta Daniel Meade da odjebe Betty i koliko će puta ona ipak da ga vraća sa provalije zaslepljene auto-destruktivnosti? Cmon writers, it’s pathetic.
Odmah da kazem da uvek prisutni Dzef nije glumacki ogranicen, a ni groteskan. On ne (normalna, i glumacki :-))) protivteza ovom ludaku. Ima i svoju neuroticnu protivtezu - Ricarda. Kakav tandem!
ReplyDeleteKo nije gledao seriju, neka se dobro zagleda u plakat koji je na pocetku posta. Komedija neuroze. Naravno, zabavno je veoma na momente, samo sto ja izgrizoh sve nokte u medjuvremenu (previse pogadja moje neuroze, je li). Dok se neki guse od smeha.
Ali kako bira teme koje ismeva - to jeste potpuno jedinstveno. Mozda su neke malo vise "muske", ali nije to vazno.
Ja se jos nisam navikla na hand-held camera fazon, pseudo-dokumentarni, to me izludjuje. Ali muzika je ludacki zarazna i mislim da ima nesto od "Treceg coveka" u njoj... Or not?
Lari je super, ali sa zadrskom... Sasvim subjektivno, but of course.