ORPHAN

Ako ste od onih smarača koji gledajući horore viču “u, jeee, baš je to moguće!”, podsetiću vas da ima ljudi koji tako reaguju i na Drugi dnevnik. Jer, horor je horor

Iako mi je na jednom forumu neki debil otkrio kakav tvist me očekuje na kraju ovog filma, moram da vam priznam da mi to ni malo nije pokvarilo uživanje u njemu. Jaume Collet-Serra je, što se mene tiče (a uprkos poražavajuće lošim kritikama) još na rimejku House Of Wax pokazao da je dobar reditelj. Njemu je jasno da su sitni detalji, poput delikatesnog produbljivanja likova (ponekad i šipkom kroz oko), ono što priči daje autentičnost i pomaže da horor segment bude “stvarniji” i jeziviji. Tako u Orphanu-u imamo mamu koja je voljna da se spusti do tatinog, tatu koji je voljan da u kuhinji naguzi mamu, preslatku ćerkicu koja je, nažalost, gluva i zimsku idilu unutar koje je najživlje jedno vrlo hladno dete. Sve to na svoj način balansira dramski tok i pomaže vam da nešto kasnije lakše prihvatite sve što će se desiti kada se siroče dohvati čekića ili odluči da startuje tatu…

A priča je takva da će vam starost bez dece izgledati kao letovanje na Karibima.

Nakon što izgubi (treće) dete tokom trudnoće, mladi par, pijanistkinja i arhitekta, odlučuje da na postojeći par dece doda i jedno usvojeno. Izbor pada na bizarno izgledajuću, vrlo elokventnu i za slikanje talentovanu devetogodišnju Esther, koja je poreklom iz Rusije. Ostalo i sami naslućujete. Malo po malo dešavanja u kući postaju sve neobičnija, a nekako postaje očigledno da mala Esther sigurno ima rođaka čije je ime Damian…

Collet-Serra je svom hororu obezbedio kvalitet pre svega izborom glumice koja će igrati Esther. Mala Isabelle Fuhrman izgleda tako umilno spooky da bi je samo roditelji sa sumnjivim pedigreom mogli izabrati. A to nam je obezbeđeno činjenicom da je mama, pre nego što je izgubila bebu, svojim pijanstvom skoro dovela do toga da se gluva ćerkica udavi u obližnjem jezeru. Dakle, postoji dovoljno griže savesti da se u nesrećnoj sudbini male Esther potraži iskupljenje. Druga bitna stvar koju je Collet-Serra uradio bila je da od Isabellenih roditelja dobije odobrenje da sa njom radi šta hoće. Makar to značilo da joj u ruke stavi čekić i da joj potpunu kreativnu slobodu…

U priči, očekivano, ima jako puno rupa, pre svega među potezima koje Esther vuče, i oni su mogli biti kamuflirani boljom pripremom ili manjom radikalizacijom, ali čini mi se da je agresivnost koju je ovaj film ostvario zapravo njegov najsočniji doprinos hororu. Zbog toga se saspens ne gradi na samom prisustvu jezive Esther, koliko na njenoj neočekivanoj spremnosti da kontrološe situaciju.

Rasplet pravda gomilu stvari, predstavlja solidan i originalan tvist, iako je zbrzan i iako donosi pravdu ne predstavlja hepiend na kakav nas slični horori uporno navikavaju. Mala Esther bogato je razbucala sve što je stigla pre nego što je vraćena tamo gde pripada.

selektah: 7plus/ 10