Spolja Daddy Longlegs izgleda kao mešavina mumblecore estetike i radova Johna Cassavetesa. Iznutra, to je Louie Louisa C.K.-a lišen topline standapa. Sve ostalo što kažem moram da vežem isključivo za kopiju koju sam ja odgledao, jer neki delovi filma deluju toliko sumanuto, kao da se neki aplouder samoincijativno bavio post-produkcijom. Iz osvete ili oduševljenja. Pa tako imamo trenutke u kojima slika prikazuje oca koji kupi svoja dva dečaka nakon škole, a zvuci sa njujorških ulica mešaju se sa kulisom ratnog filma ili video igrice inspirisane "oslobađanjem Iraka". Rafali su umiksovani grubo i sirovo i u kombinaciji deluju moćno, naslućujući nam šta znači "ratovati sa decom". I, da- nikada ne bivaju objašnjeni. Braća Safdie, polu-autobiografski inspirisana svojim ocem, kroz priču o tati koji na dve, sledujuće, nedelje dobija svoja dva sina nemilosrdno (to je prava reč- nemilosrdno!) analiziraju koliko je teško biti otac. I neko svoj. I nečiji tuđi. I zaposlen. I građanin Njujorka. I zaljubljen. I siromašan. I napadnut na ulici. I predan. I odan. I lud. Luuuuuuuuud! Otvoreni kraj samo još više otvara pitanje da li je ovaj čovek zaslužio da bude otac svoje dece ili je ovaj svet pakleno gadan što mu to nije dozvolio. Mi sa tvrđim srcem osetićemo zemljotres slabijeg intenziteta.
SELEKTAH: 9 / 10
teško je biti otac. i gledati nove filmove. i slušati nove albume. i otvarati i zatvarati knjige. i šljakat' od8do8. nejima se vremena.
ReplyDeletekorlicu, jel ti to meni spocitavas sta me ceka? a taman mi sutanovac javio da cu u rat.
ReplyDeleteotvoreni kraj samo još više otvara pitanje da li mora tako u indie filmovima.
ReplyDeletewaitforsteadylight,
ReplyDeleterekao bih da nisi gledao film, a? priznaj.
ŠutaNovac: "Nema rata, to je samo "Law Enforcement"."
ReplyDelete:lol: priznajem. ali se svejedno pitam.
ReplyDelete