THE HOUR

Mild Men

The Hour je BBC-ijeva drama smeštena u doba Hladnog rata tj u 1956. godinu kada su Britanci i Francuzi zaratili s Egipćanima oko Sueckog kanala. Mi pratimo ekipu koja radi na televizijskoj emisiji "The Hour" (preteča "60 Minutes"?!) koja se bori sa događajima na tri fronta: političkom/profesionalnom, ličnom i konspirativno-špijunskom. Prva sezona ima šest epizoda. Gledao sam ih iz nedelje u nedelju simulirajući regularan tok njihov konzumacije.

Nisam oduševljen.

Ću pogledati drugu sezonu, jer se Žozefini dopalo.

Nije mi jasno zašto u RTS-u nema pokušaja da se napravi nešto slično. Zdravko?!

Ono na šta su nas "britanci" već navikli- glumci i scenografija su besprekorni. Iako epohi manjka malo medmenovskog šlifa (se tako kaže?!) ona je tu- kroz hiljade popušenih cigareta, suknje sa visokim strukom, muškarce u odelima i komunikaciju u kojoj tišina često vodi glavnu reč. Dominic West jeste dondrejperovski stilizovan pastuv, ali on pleni odsustvom onoga čega Don ima previše- inteligencije. Romoli Garai nedostaje malo seksipila da bi zaista osećali da upravlja šouom, dok je Brian Whishaw previše skojevske građe i skojevskog idealizma. Što se mene tiče, Anton Lesser, kao Clarence, i sjajni Julian Rhind-Tutt, kao Angus, najbolje su se izborili sa onoliko (malo) autentičnosti koliko im je dato. Huh. Ja sve ovo pišem verujući da vi znate ko je ko u seriji.

Mislim da je The Hour zagrizao više nego što je uspeo da sažvaće. Pravljenje programa "The Hour" i političke okolnosti oko sukoba oko Sucekog kanala kao preplićuće teme bile bi sasvim dovoljne za šest jednosatnih epizoda. Ubačeno razrešavanje ubistva koje za sobom povlači još kompleksniju konspiraciju (preko koje se, istina, lome odlike Hladnog rata) pojelo je prostor glavnim junacima i nekako iščašilo realistički prosede samog šoua u pravcu stilizovanog trilera.

Van nekih osnovnih (i već poprilično viđenih) postavki (oženjeni plejboj, diskretna draga, tvrdoglava plavuša, mršavi intelektualac, ćut/dljivi urednik, gangrenozno zlosutni član vlade) junaci nisu našli načina da nekim autentičnim postupcima prodube svoje ličnosti. Što u kontekstu bledo raspletenog trilera čini da još više izgledaju kao marionete.

Ono u čemu je Mad Men, sa kojim se ova serija najčešće poredi, uspeo jeste da u par epizoda u potpunosti dočara oblast rada koja je, pre svega, okupila naše junake na jednom mestu. Sa The Hour to nije slučaj. Mi ne samo da nismo zavirili u "specifičan način" na koji oni rade svoj posao, već za neke junake nemamo ni jasnu predstavu šta konkretno rade (recimo, Lix i Isaac), zbog čega serija nije stvorila neku svoju aromu koja bi potom dala ukus i politici i trileru.

Politički aspekt priče aktuelizuje pitanje slobode izveštavanja aludirajući na stanje sadašnje Britanske imperije koje je u velikoj meri takvo zahvaljujući zakulisanim aktivnostima raznih vlada na terenima poput Iraka ili Afganistana (ili Kosova). U isto vreme BBC podsećanjem na "konstitutivne" dane svoje politike verovatno želi nekoga da podseti gde je sada po tom pitanju.

Što se trilera tiče, ovaj najtanji deo priče u suštini ima samo dva segmeneta- 3 ubistva skrcana u prve dve epizode (ako se ne varam) i razrešenje u šestoj. Sve između je tapkanje u mestu. Čak ne ni naročito napeto. Možda bi bilo zabavnije da su kao kontra-strana izabrani Kinezi, a ne Rusi.

Rezultat takvih površnih pristupa kroz tri različita nivoa jeste potpuno odsustvo drame. Simpatije i brige za junake nema, radnja se odvija po manje-više predvidljivom šablonu, a kulminacija je lišena WOW! efekta. Što je prava šteta.