Kao srpski film (nažalost, malo "s")
The Kid With a Bike je (još jedan) film belgijske braće Dardenne koji: a) se bavi odrastanjem dece ozbiljno zanemarene od strane svojih roditelja (Rosetta, Le Fils), b) gledam iz mazohističkih razloga (nema drugog objašnjenja). Njihov naturalističkiskorodokumentaristički pristup pričanju priče izbrušen je do najsitnijih (ne uvek i neophodnih) detalja, ali to ne znači da su njih dvojica u poslednjih petnaest godina prešli neki značajan put kao sineasti. Fokus filma nije romantizacija priče o tužnom odrastanju, već kreiranje uratka koji će potom poslužiti za panel diskusiju na temu morala. Moral je totem pred kojim Dardennovi uredno prinose žrtve. U The Kid možemo da se pozabavimo pitanjima šta je roditeljstvo, može li se od toga odustati, može li se time naknadno pozabaviti, koji su faktori koji utiču na vaspitanje i odrastanje jedinke, da li i kakvog morala ima u naoko normalnim i zaokruženim "ćelijama društva"... Kao i koliko nisko treba spustiti granicu za realizaciju pohvale i, naročito, kazne.
Kao i mnogo puta do sada naturščici (dečak Thomas Doret) su fenomenalni, a glumci su takvi da se od njih traži da budu prirodni skoro kao naturščici. Ali i to je nekako preuzeto iz kenloučovske estetike.
Iako će vas priča o dečaku Cyrilu koji ima problema da se navikne na činjenicu da njegov mladi otac ne želi njime da se bavi dirnuti (a s obzirom da je u pitanju isti glumac kao u L'Enfant sve deluje kao "deset godina kasnije" tog filma), ali red je da se upitamo: a) dokle ću ja da gledam "još jedan" film braće Dardenne i kako da prestanem, b) dokle braća Dardenne imaju pravo da eksploatišu isti etičko-estetski seting pre nego što njihovu doslednost nazovemo bezidejnošću.
SELEKTAH: 5minus/ 10
No comments:
Post a Comment