MELANCHOLIA

Life on Earth is evil





Justine i Claire su sestre. U nekoj "evropskoj Americi" nalik priobalju Ženevskog jezera dešava se Justineino venčanje. Međutim, kako vreme odmiče ona sve više shvata da nit želi da se uda, nit želi da živi. Majka i otac su joj, bukvalno, ludi svako na svoju stranu. Budući muž (Eric True Blood) je pun razumevanja, ali bespomoćan. Jedino njena sestra ima razumevanja za nju. Nekako tih dana planeta zvana Melancholia približava se Zemlji i sva je prilika da će zveknuti u nju. Kao kod Antonionija (u La Notte) glavna junakinja je odraz sveta koji bi da ostavi za sobom, lepa, besmislena i melanholična. Kao kod Bergmana junaci aristokratski gledaju smrti u oči. Svi sem Kiefera Sutherlanda, koji je, zapravo, jedini bogat i najameričkiji od svih. Lars Von Trier mora da je umirao od smeha kad mu je poverio ulogu čoveka koji ne može da spasi "stotine hiljada nevinih života". Žozefina kaže da je Lars već dosadan sa svojom nemilosrdnošću. Ali ja potajno verujem da on živi u Srbiji. Jer ga sve razumem. Iako su filmovi sa svadbama (Festen i Rachel Getting Married od najposlednjijih) već sve rekli na ovu temu i tu Lars ne dodaje ništa novo, uplitanje te planetice koja se velelepno približava našoj Zemlji je potez koji menja sve. Stari zamak, jahanje konja, blazirana tradicija s jedne strane, golf-tereni kao supersimbol novokomponovane dokolice s druge. Sve je tu. Tragovi sveta kome se bliži kraj. Muškarci su kukavice. Life on Earth is evil. Ja, ti, oni, svi ostali... To se ne može više podneti. Zato se naša junakinja ne plaši. Lars ide do kraja. Samog, samog kraja.

SELEKTAH: 8plusplus/ 10