KILL LIST

Interesantan spin na wicker tematiku

Prvo i najbitnije: NEMOJTE da čitajte ovaj tekst dok ne odgledate film! OK?

Drugo: ODGLEDAJTE ovaj film!

Treće: VRATITE SE da pročitate tekst.

Četvrto: RADITE kako hoćete. Zabole me.

Reditelj Ben (Down Terrace) Wheatley je uradio jednu pravu stvar u Kill List. Zapravo nije uradio jednu pravu stvar- nije pokušao da nam objasni šta se zapravo dogodilo. Što je za ovu vrstu filma, koji začudnost u najvećoj meri duguje iskrojenoj atmosferi i našoj razgnevljenoj radoznalosti da sebi sve što pre objasnimo, nekako najbitnije. Zar ne?

Kill List je u osnovi priča o konstituisanju "novog lidera". A da bi se uspeo na presto, novi kralj mora da izvrši određene zadatke. Mora da simbolično raskine sa starom verom (čak i ako nije pobožan), mora da kazni grešne (čak i ako sam greši), mora da kazni protivnike (nadam se da sam ovo dobro razumeo) i, konačno- mora da raskine sa svojim starim životom. Svaki raskid je preliven krvlju.

Novi kralj, u ovoj priči, je plaćeni ubica koji zbog "problema sa kičmom" (ili grižom savesti, ostaje otvoreno) mora da se vrati u biznis sa svojim ortakom. Intenzivne svađe sa suprugom (bivšim marincem) oko para za život znatno su doprinele donošenju odluke o pristajanju na "još jedan posao". Sve deluje kao uvod u uobičajenu britansku krimi priču. S tom razlikom, što ortakova cura ima neobičnu naviku da na poleđini ogledala u tuđim kućama crta neki vudu simbol...

U bivšem ubici zadaci koji bude obavljao budiće frustrirajuću radoznalost zbog neobične voljnosti žrtava da sarađuju sa njim, a mi ćemo uživati u par zaista eksplicitinih prizora šta sve čovek može da uradi sa čekićem kad se naljuti.

Wheatley svoju arthausindidrama režiju filuje zvučnim akrobacijama kojima se samo intuitivno može uhvatiti svrha, ali građenje jeze odnosno transfer iz krimi filma u horor sprovedeno je uverljivo, efektno i čak bih rekao- vrlo emotivno.

U oštroj konkurenciji odličnih britanskih filmova u poslednjih godinu dana (Attack The Block, Another Year, Skeletons, The Guard) i Kill List pokazuje da Britanci traže i nalaze načina da svoje filmske tradicije smisleno oplemene aktuelnim trendovima.

SELEKTAH: 8/ 10