GAME CHANGE

Prema istinitijem i sumanutijem događaju od onoga koji je poslužio za Fargo

Ovo je TV film.

Ovo je HBO-ov TV film.

Sudio sam mu prema tim standardima.

Ekranizovati stvari koje su se kako juče desile je super. Zašto čekati da stvari postanu istorija da bi imali koristi od njih? Nakon solidnog osvrta na više nego srdačno prijateljstvo Billa Clintona i Tony-ja Blaira (ili Kosovskih krstaša kako su poznati u mom domu) HBO izlazi sa filmom koji se bavi predsedničkom kampanjom Johna McCaina odnosno trenutkom u kome se u istu, u svojstvu budućeg kandidata za zamenika predesednika, uključuje Saraha Pailin. Film je, prema istoimenoj knjizi Marka Helperina, režirao Jay Roach kome komedije nisu strane (ali je i autor, takođe TV filma, Recount koji (tek sad?!!) treba da gledam i koji se bavi onim spletkarenjem sa glasovima na Floridi).

Najveći problem sa Game Change je što će vam biti teško da poverujete da je ono što ste odgledali ono što se stvarno desilo. I baš zato se ovaj film zove Game Change.

Woody Harrleson igra Cainovog savetnika Stevea Schmidta, Ed Harris nešto mršavijeg i bolje izgledajućeg Johna McCaina, dok Julianne Moore razvaljuje kao Sarah Palin. Film počinje u trenutku kada Barack Obama, nakon govora u Berlinu, postaje planetarna zvezda što McCainov štab ne propušta da mu zameri poredeći ga sa Britney Spears. To je prvi aspekt "gejm čejndža". Drugi dolazi sa izborom kandidata za zamenika predesednika koji tu "slavu" treba da pomuti i nadmaši. Izbor pada na guvernerku Aljaske, koja je pre dolaska na tu poziciju od "bavljenja materijom" imala samo gradonačelnikovanje nekim od tamošnjih gradova.

Sarah Palin je verna supruga i požrtvovana majka (i ortodoksna prolajferka- iako je znala da će joj se dete roditi sa Daunovim sindromom nije abortirala) i tokom prvih dana njene promocije za pomenutu ulogu- Amerika je oduševljena. Saraha je spontana, "zvezdasta", odličan govornik, ljudi, a naročito žene, je vole.

A onda dolazi trenutak u kome Sarahu treba spremiti za 1na1 susrete sa američkim medijima. Schmidt to preuzima na sebe. Na njegovo pitanje kako ona vidi nastavak odnosa sa Britanijom. Ona odgovora da bi senator McCain i kraljica trebalo da ih nastave kao do sada. Schmidt primećuje da kraljica ne upravlja Britanijom, na šta Saraha pita- a ko to onda radi. Premijer, odgovara zapanjeni Schmidt.

Tu počinje sve ono čemu se Saturday Night Live (sa neprejebivim imitacijama Palinove u izvedbi Tine Fey) i ostatak sveta iz sve snage rugao. Game Change ne propušta nijedan od tih trenutaka. Ali ono čime se on ozbiljnije i poštenije bavi (što ga i čini genijalnim filmom) jeste: a) šok samog McCainovog štaba zbog toga u šta su se upustili i koliko su se zajebali i b) reakcija same Sarahe Palin na sliku koja se ubrzo o njoj (kao glupači nad glupačama) kreirala u javnosti.

Game Change se pita kako je bilo moguće tako olako i zbrzano otvoriti takvoj osobi priliku za tako važnu državnu poziciju, i pretpostavlja taj trenutak kao ključni zašto je McCain izgubio trku, ali i dobio daleko više glasova nego što bi bez Palinove. S druge strane, portret Sarahe Palin nimalo nije jednodimenzionalan. Ona je iskreno bila impresionirana likom Johna McCaina i odlučna da pomogne koliko može. Njeni stvarni kvaliteti maksimalno su iskorišteni tokom predsedničke trke. Ali ona nije bila spremna na debakl i reperkusije sopstvene neobrazovanosti i potonjih nepromišljenih izjava. Ona je zaista bila pred nervnim slomom zbog svega toga. Da li je i koliko ona sama kriva zbog svega toga?! Hm. Game Change ne daje jednostavan odgovor na to pitanje.

Roach je u potpunosti ispoštovao "nezahtevnu" strukturu TV filma, ritam je perfektan, a film ni jednog trenutka ne kaska mnogo za nečim što bi bila njegova prava holivudska egzekucija.

Ja sam uživao. I smejao se. I smejao. I povremeno mi je bilo neprijatno zbog tog smeha.

SELEKTAH: 9/ 10