THE BOTHERSOME MAN

Zamislite da je Kaurismaki dobar reditelj. I da ima noćnu moru

Verovatno ćete i vi naići, ako budete tražili pisanja o ovom filmu, na to da je to priča o čoveku koji stiže u gradić u kome naoko svi žive skladno i srećno, ali on počinje da postavlja pitanja. I da im kvari sreću.

Otkriću vam prvi spojler: ovo nije film o tome.

Ovo je film u kome ćete, čak i kada naslutite o čemu se tu otprilike radi, od početka do kraja pitati ekran ispred sebe- WTF?! WTF?! WTF?!...
I odgovor će ostati skriven u vama.
To vam je drugi spojler.

Međutim, ovo je film koji će velika većina vas, ako se odluči da ga pogleda, verovatno sa zadovoljstvom ispratiti do kraja. A da se prikazuje na FEST-u, pa tu bi gledalac gledaocu čestitao što su se našli na istom mestu. Ako je ovaj film već bio na FEST-u, onda znate da je tako i bilo.

Dakle, dolazi jedan čovek u grad. Scena dolaska izgleda ovako. Sav seting je nekakva vulkanska deliblatska peščara. Samo je jedan put do nje i tim putem ide autobus u kome je jedan putnik, ovaj naš. Po izlasku, njega ispred jedne benzinske pumpe sa prigodno okačenim natpisom "Welcome" dočekuje drugi čovek, koji ga kolima vozi do gradića. Gradić izgleda kao Barselonica u Finskoj (zamislite). Naš junak praktično odmah po dolasku dobija nameštenje kao knjigovođa (ili akaunt kako se to moderno kaže) u jednoj firmi. Gde su svi vrlo prijateljski naklonjeni. Kancelarija mu je fina, sterilna, kako će mu se uskoro učiniti i sam grad...

Ah, da. Zaboravio sam da vam kažem kako počinje film! Ovaj naš junak stoji na metro stanici i gleda par kako se ljubi. Oni se ljube tako da vam se želudac okreće. On gleda. A onda skoči pod voz. (rez) Pa onda ono što sam vam već napisao.

E, sad kad znate kako film počinje, možete da počnete da sami u sebi naslućujete šta je i kakvo je ovo skoro idealno mesto, gde su svi nekako mehanički fini, neosetljivi i nezainteresovani, a ljubazni, sa posve neobičnim čistačima, koji, recimo, uklanjaju leševe ljudi koji su sa zgrade skočili na metalnu ogradu... Jens Lien stvara jedan svet koji opisuje sa dosta crnog humora i u vrlo satiričnom tonu spram tzv "Ikea življenja" u zapadnim zemljama. U jednom trenutku naš junak će se upitati - gde su deca, zašto ih nema?...

Zemlja u koju je on stigao možda je metafora "Zapadnog sveta", kataloški preglednog i beživotnog, možda je to raj, možda je to neka nagradna utopija, paralelna dimenzija... Ali ukusi i mirisi u njoj su zaboravljeni. A u spektakularnoj sceni u metrou videćete šta je još moguće...

Na Kaurismakijev svet podsetiće vas blaga teatralnost nekih prizora, relativno spor ritam i statičnost scena, nemuštost i zblanutost glavnih junaka, neme pauze i snažan osećaj autsajderstva uprkos začudnosti same postavke. Sve ostalo je mnogo bolje.

SELEKTAH: 7minus/10