Štokholmski klan
Daniela Espinosu verovatno bolje znate po njegovom filmu Safe House. Snabba Cash (aka Easy Money) je film koji ga je, valjda, predložio za Holivud.
Prepustio sam se ovom filmu u nadi da me čeka rasan evropski primerak sve boljeg evropskog krimića u kome se na jedan sasvim drugi način pokazuju muke i nemogućnosti multikulturalnog društva. Refn, Gomorra, Braquo, Bron... Nešto malo od toga sam dobio, ali za mnoge stvari sam ostao uskraćen, pre nego razočaran. Najgora stvar koja bi mogla da vam se desi tokom ili nakon gledanja ovog filma bila bi da zapajkićevite na temu kako ovaj film objašnjava nelagodu "bele" evrope spram "šarene" imigracije i objašnjava razloge njene kapitulacije pred jačim neprijateljem. Iako Snabba Cash nije neko vrhunsko ostvarenje to bi bilo poprilično banalno pojašnjenje njegove svrhe.
U fokusu naše priče je JW, punokrvi Šveđanin, student ekonomije koji s jedne strane ima svoje bogate kolege koje sa maminim i tatinim parama banče do jutra, dok se on pravi da je deo njihove ekipe, a sa druge ima taksi posao za jednog kriminogenog arapina (malo "a" namerno) u čije prljave poslove ubrzo biva uvučen ponudom za lakom i brzom zaradom. Za te iste Arape radi i Jorge koji nakon što mu JW spasi život postaje njegov prijatelj i konfidant. Za dobar film, studiju karaktera, slike iz života "običnog Šveđanina" ovo bi bilo sasvim dovoljno materijala. Međutim tu su i Srbi i Espinosine ambicije (ostavljam po strani šta je zadao roman Jensa Lapidusa po kome je sve urađeno, jer ga nisam čitao).
Međ' Srbima se najviše izdvaja Mrado (poreklo nadimka nepoznato) kome je sav taj rad za Radovana (!), u dekoru koji uključuje i Arkanove fotografije, pomalo dosadio. Naročito od kada je briga o njegovoj desetogodišnjoj ćerki sa majke narkomanke (i Šveđanke!) spala na njega. On bi da se povuče iz cele priče, i to baš u trenutku kad počinje... rat! Ali ne u Bosni.
Ne znam kako bih vam ono što se dešava u nastavku ispričao bez ozbiljnijeg spojlerisanja, ali recimo da Espinosa pokušava da u svet u kome je apsolutno svaki čovek drugom čoveku vuk unese malo nade da nije možda baš tako. Srbi ispadaju pičke.
Snabba Cash pati od mnogih boljki. Pre svega on počinje kao priča o jednom junaku (Jorge), nastavlja se kao priča o drugom (JW), a potom se razvodnjava u priču o čak njih tri (dodajte i Mrdu). Svaka od njih je na različit način, ali sa istom namerom, potkovana nekakvim neumoljivo tragičnim i bezizlaznim bekgraundom i porodičnom istorijom. U nekim slučajevima, kao u slučaju JW-eve sestre stvari čak postaju eksfajlovski komične. Iako Espinosa kroz dela i zajedničke sudbine povezuje junake i ukršta im pute, nisam uspeo da se otresem utiska omnibusnosti, najviše zbog toga što su brazde između njihovih života ipak preširoke da bi se gradio nekakav (once upon a time...) ep. Pri tome neke veze (JW-Mrda) ostvarene su previše (o)lako i mehanički da bi delovale ubedljivo, s obzirom na ulog.
Snabba Cash je solidan u dočaravanju multikulturalnog miljea, ali čovek mora da se zapita o autentičnosti arapskog kad vidi srpski- Srbi pre deluju kao klub Jugoslovena u kome svaki nastupa sa svojim dijalektom i Google Translated rečnikom, dok slici srpske mafije sa korenima u srpskom nacionalizmu ama baš ništa zanimljivo nije dodato. Sem kuma iz Beograda. Koji je došao avionom sa dva mitraljeza u koferu! Konačno, i kad Srbi objave r.a.t. arapima to izgleda bednije od bežanije iz Krajine.
Meni Espinosina režija sa grubo, skoro dokumentarno, slikanom Švedskom, u kojoj su manje više svi "nedoterani" i montažnim akrobacijama sa različitim emotivnim efektima, uglavnom nije smetala i mislim da je ona doprinela stvaranju atmosfere koju radnja, nažalost, nije uspela da iznese.
SELEKTAH: 5minus/10
Daniela Espinosu verovatno bolje znate po njegovom filmu Safe House. Snabba Cash (aka Easy Money) je film koji ga je, valjda, predložio za Holivud.
Prepustio sam se ovom filmu u nadi da me čeka rasan evropski primerak sve boljeg evropskog krimića u kome se na jedan sasvim drugi način pokazuju muke i nemogućnosti multikulturalnog društva. Refn, Gomorra, Braquo, Bron... Nešto malo od toga sam dobio, ali za mnoge stvari sam ostao uskraćen, pre nego razočaran. Najgora stvar koja bi mogla da vam se desi tokom ili nakon gledanja ovog filma bila bi da zapajkićevite na temu kako ovaj film objašnjava nelagodu "bele" evrope spram "šarene" imigracije i objašnjava razloge njene kapitulacije pred jačim neprijateljem. Iako Snabba Cash nije neko vrhunsko ostvarenje to bi bilo poprilično banalno pojašnjenje njegove svrhe.
U fokusu naše priče je JW, punokrvi Šveđanin, student ekonomije koji s jedne strane ima svoje bogate kolege koje sa maminim i tatinim parama banče do jutra, dok se on pravi da je deo njihove ekipe, a sa druge ima taksi posao za jednog kriminogenog arapina (malo "a" namerno) u čije prljave poslove ubrzo biva uvučen ponudom za lakom i brzom zaradom. Za te iste Arape radi i Jorge koji nakon što mu JW spasi život postaje njegov prijatelj i konfidant. Za dobar film, studiju karaktera, slike iz života "običnog Šveđanina" ovo bi bilo sasvim dovoljno materijala. Međutim tu su i Srbi i Espinosine ambicije (ostavljam po strani šta je zadao roman Jensa Lapidusa po kome je sve urađeno, jer ga nisam čitao).
Međ' Srbima se najviše izdvaja Mrado (poreklo nadimka nepoznato) kome je sav taj rad za Radovana (!), u dekoru koji uključuje i Arkanove fotografije, pomalo dosadio. Naročito od kada je briga o njegovoj desetogodišnjoj ćerki sa majke narkomanke (i Šveđanke!) spala na njega. On bi da se povuče iz cele priče, i to baš u trenutku kad počinje... rat! Ali ne u Bosni.
Ne znam kako bih vam ono što se dešava u nastavku ispričao bez ozbiljnijeg spojlerisanja, ali recimo da Espinosa pokušava da u svet u kome je apsolutno svaki čovek drugom čoveku vuk unese malo nade da nije možda baš tako. Srbi ispadaju pičke.
Snabba Cash pati od mnogih boljki. Pre svega on počinje kao priča o jednom junaku (Jorge), nastavlja se kao priča o drugom (JW), a potom se razvodnjava u priču o čak njih tri (dodajte i Mrdu). Svaka od njih je na različit način, ali sa istom namerom, potkovana nekakvim neumoljivo tragičnim i bezizlaznim bekgraundom i porodičnom istorijom. U nekim slučajevima, kao u slučaju JW-eve sestre stvari čak postaju eksfajlovski komične. Iako Espinosa kroz dela i zajedničke sudbine povezuje junake i ukršta im pute, nisam uspeo da se otresem utiska omnibusnosti, najviše zbog toga što su brazde između njihovih života ipak preširoke da bi se gradio nekakav (once upon a time...) ep. Pri tome neke veze (JW-Mrda) ostvarene su previše (o)lako i mehanički da bi delovale ubedljivo, s obzirom na ulog.
Snabba Cash je solidan u dočaravanju multikulturalnog miljea, ali čovek mora da se zapita o autentičnosti arapskog kad vidi srpski- Srbi pre deluju kao klub Jugoslovena u kome svaki nastupa sa svojim dijalektom i Google Translated rečnikom, dok slici srpske mafije sa korenima u srpskom nacionalizmu ama baš ništa zanimljivo nije dodato. Sem kuma iz Beograda. Koji je došao avionom sa dva mitraljeza u koferu! Konačno, i kad Srbi objave r.a.t. arapima to izgleda bednije od bežanije iz Krajine.
Meni Espinosina režija sa grubo, skoro dokumentarno, slikanom Švedskom, u kojoj su manje više svi "nedoterani" i montažnim akrobacijama sa različitim emotivnim efektima, uglavnom nije smetala i mislim da je ona doprinela stvaranju atmosfere koju radnja, nažalost, nije uspela da iznese.
SELEKTAH: 5minus/10
No comments:
Post a Comment