Što se mene tiče, ovo je još jedan trijumf mog najomiljenijeg baby-goth reditelja
Nisam nikada gledao ni jedan jedini jutjubić originalne serije koju je mali Burton gutao kao klinac. Tako da ćete ostati uskraćeni za poređenje. Ali Burtonova verzija je sigurno i nemerljivo bolja.
Ne bih voleo da ovu, koznakoju, saradnju Deppa, Burtona i Bonham Carterove nazovete "rutinskom". "Neinspirisano" bi me još više zabolelo. "Mlako i neemotivno" bi bilo baš nepažljivo s vaše strane. I sasvim sigurno ja bih posle toga mislio da ste idiot(i).
"Sa neočekivanom lakoćom" je izraz koji je precizniji i tačniji. "Odani Burtonovoj intimnoj posveti". Ili "dosledno sproveden koncept", "nenametljivo dosledno sproveden koncept". Čak bih i "karakteristično" prihvatio.
Dark Shadows nije nimalo dosadan film. A od toga sam strepeo. Mrzim kada filmadžije televizijske formate pretvaraju u filmove. Sem u slučaju Adams Family. To je bilo zabavno + čarobna Angelica Houston. Mislim da će mi se druga ćerka zvati Anđelika. Er čuješ Žozefina?
Dark Shadows nije bio dosadan niti jednog jedinog trenutka. A u slučajevima kada čuveni i sveimsemože reditelji odaju zahvalnost svojim idolima, pa još onima iz detinjstva, stvari umeju da uteknu kontroli. Ne i kod Burtona. Dark Shadows je i po tonu i po atmosferi i po veštoj kombinaciji brutalnosti i diznijevštine tu negde sa Sleepy Hollow. Burton ume da iz kadra u kadar šeta iste likove i da u jednom budu gnusne i bezočne ubice, u drugom vremenskom mašinom sluđeni klovnovi, a u trećem neodoljivi i romantični nostalgičari. Depp je, naravno, na raspolaganju da pruži baš to. Travestiju. Teatralnost i travestiju. Zato je on kod Burtona, i na isti način kod Verbinskog, najbolji. Realističnost je njegov najveći neprijatelj. I baš zato je Ed Wood odličan film.
Depp igra Barnabasa Collinsa, naslednika imperije Collins, koji je zbog toga što nije hteo da da srce jednoj veštici osuđen da prvo izgubi draganu, potom da bude pretvoren u vampira, i potom "živ" sahranjen. Dvesta godina kasnije slučajno ga otkopavaju neki radnici. Barnabas odlazi u dom svojih naslednika, voljan da obnovi imperiju i ojača porodicu, "jer nema ničeg bitnijeg". Godina je 1974., a porodicu čine jedna razvedena žena sa ćerkom tinejdžerkom koja otkida na Iggy-ja i Alice Coopera, zatim jedan udovac i njegov sin koji i dalje priča sa mrtvom mamom, jedna guvernanta koja je inkarnacija Barnabasove drage i doktorka-alkoholičarka koja brine o sinu koji i dalje priča sa mrtvom mamom. Za Burtona su svi oni "normalni" i svi su "frikovi". Bitno je da relativno lako svi počinju da se slažu i razumeju, a još lakše oni kojima to ne polazi za rukom ispadaju iz igre. Ponekad i na dno okeana.
Osnov radnje predstavlja sukob Barnabasa sa besmrtnom vešticom koja je u međuvremenu razvila konkurentski biznis lova i prerade ribe, čime se bavila kompanija Barnabasovog oca. Zbog toga Depp i Eva Green (kao veštica) najlepše i najupečatljivije zaživljavaju, dok ostali trpe što ne mogu da nađu načina da se uključe u priču. Neki više (Michelle Pfeiffer), neki manje (Chloe Grace Moretz), a neki, iako samo epizodni, prave efektne likove (Helena Bonham Carter kao doktorka).
Burton je vizuelno besprekoran i Dark Shadows je u odnosu na romansu i tragičnost Sleepy Hollow kao neka bubblepop verzija, predozirana snolikom gotikom na koju nas je navikao. Mislim da film postiže neočekivano dobar ritam time što se scene ne nižu nekom uzročno-posledičnom logikom (tj predvidljivošću) već Burton pravi brojne niše u kojima Barnabas i članovi njegove porodice dobijaju svojih pet samodefinišućih minuta. Ipak, na kraju nekako ostaje utisak da je sve to nekakav ringišpil situacija koje se vrte oko Barnabasa i isključivo i samo služe glorifikaciji njegovog lika.
A on sam je i žrtva i (kako nam je to Burton objasnio) zločinac zatočen u ogavan lanac ishrane (scena sa hipicima je briljantna), on je pošten i dobar, on je tradicionalista, a opet kao vampir dobio je nešto od tipičnog nosferatuuovskog egocentrizma i narcisoidnosti. Ne znam da li je Depp kriv što je rođen da igra takve uloge.
Dark Shadows je oldskul zabava koja me podseća na zimske bioskope sa Abbott i Costellom, na Fearless Vampire Killers Polanskog, i, naravno, Addams Family (u obe varijante).
"Nežan i apsurdan". E, to.
SELEKTAH: 9/10
Nisam nikada gledao ni jedan jedini jutjubić originalne serije koju je mali Burton gutao kao klinac. Tako da ćete ostati uskraćeni za poređenje. Ali Burtonova verzija je sigurno i nemerljivo bolja.
Ne bih voleo da ovu, koznakoju, saradnju Deppa, Burtona i Bonham Carterove nazovete "rutinskom". "Neinspirisano" bi me još više zabolelo. "Mlako i neemotivno" bi bilo baš nepažljivo s vaše strane. I sasvim sigurno ja bih posle toga mislio da ste idiot(i).
"Sa neočekivanom lakoćom" je izraz koji je precizniji i tačniji. "Odani Burtonovoj intimnoj posveti". Ili "dosledno sproveden koncept", "nenametljivo dosledno sproveden koncept". Čak bih i "karakteristično" prihvatio.
Dark Shadows nije nimalo dosadan film. A od toga sam strepeo. Mrzim kada filmadžije televizijske formate pretvaraju u filmove. Sem u slučaju Adams Family. To je bilo zabavno + čarobna Angelica Houston. Mislim da će mi se druga ćerka zvati Anđelika. Er čuješ Žozefina?
Dark Shadows nije bio dosadan niti jednog jedinog trenutka. A u slučajevima kada čuveni i sveimsemože reditelji odaju zahvalnost svojim idolima, pa još onima iz detinjstva, stvari umeju da uteknu kontroli. Ne i kod Burtona. Dark Shadows je i po tonu i po atmosferi i po veštoj kombinaciji brutalnosti i diznijevštine tu negde sa Sleepy Hollow. Burton ume da iz kadra u kadar šeta iste likove i da u jednom budu gnusne i bezočne ubice, u drugom vremenskom mašinom sluđeni klovnovi, a u trećem neodoljivi i romantični nostalgičari. Depp je, naravno, na raspolaganju da pruži baš to. Travestiju. Teatralnost i travestiju. Zato je on kod Burtona, i na isti način kod Verbinskog, najbolji. Realističnost je njegov najveći neprijatelj. I baš zato je Ed Wood odličan film.
Depp igra Barnabasa Collinsa, naslednika imperije Collins, koji je zbog toga što nije hteo da da srce jednoj veštici osuđen da prvo izgubi draganu, potom da bude pretvoren u vampira, i potom "živ" sahranjen. Dvesta godina kasnije slučajno ga otkopavaju neki radnici. Barnabas odlazi u dom svojih naslednika, voljan da obnovi imperiju i ojača porodicu, "jer nema ničeg bitnijeg". Godina je 1974., a porodicu čine jedna razvedena žena sa ćerkom tinejdžerkom koja otkida na Iggy-ja i Alice Coopera, zatim jedan udovac i njegov sin koji i dalje priča sa mrtvom mamom, jedna guvernanta koja je inkarnacija Barnabasove drage i doktorka-alkoholičarka koja brine o sinu koji i dalje priča sa mrtvom mamom. Za Burtona su svi oni "normalni" i svi su "frikovi". Bitno je da relativno lako svi počinju da se slažu i razumeju, a još lakše oni kojima to ne polazi za rukom ispadaju iz igre. Ponekad i na dno okeana.
Osnov radnje predstavlja sukob Barnabasa sa besmrtnom vešticom koja je u međuvremenu razvila konkurentski biznis lova i prerade ribe, čime se bavila kompanija Barnabasovog oca. Zbog toga Depp i Eva Green (kao veštica) najlepše i najupečatljivije zaživljavaju, dok ostali trpe što ne mogu da nađu načina da se uključe u priču. Neki više (Michelle Pfeiffer), neki manje (Chloe Grace Moretz), a neki, iako samo epizodni, prave efektne likove (Helena Bonham Carter kao doktorka).
Burton je vizuelno besprekoran i Dark Shadows je u odnosu na romansu i tragičnost Sleepy Hollow kao neka bubblepop verzija, predozirana snolikom gotikom na koju nas je navikao. Mislim da film postiže neočekivano dobar ritam time što se scene ne nižu nekom uzročno-posledičnom logikom (tj predvidljivošću) već Burton pravi brojne niše u kojima Barnabas i članovi njegove porodice dobijaju svojih pet samodefinišućih minuta. Ipak, na kraju nekako ostaje utisak da je sve to nekakav ringišpil situacija koje se vrte oko Barnabasa i isključivo i samo služe glorifikaciji njegovog lika.
A on sam je i žrtva i (kako nam je to Burton objasnio) zločinac zatočen u ogavan lanac ishrane (scena sa hipicima je briljantna), on je pošten i dobar, on je tradicionalista, a opet kao vampir dobio je nešto od tipičnog nosferatuuovskog egocentrizma i narcisoidnosti. Ne znam da li je Depp kriv što je rođen da igra takve uloge.
Dark Shadows je oldskul zabava koja me podseća na zimske bioskope sa Abbott i Costellom, na Fearless Vampire Killers Polanskog, i, naravno, Addams Family (u obe varijante).
"Nežan i apsurdan". E, to.
SELEKTAH: 9/10
"Zato je on kod Burtona, i na isti način kod Verbinskog, najbolji. Realističnost je njegov najveći neprijatelj"
ReplyDeletetesko ga je oceniti kao glumca, kad bi glumio u dranmi osecam da bi se svi smorili, ukljucujuci i njega samog. a opet ako je samo u cudnim likovima najbolji vrlo vrlo tesko mu je da ne bude predvidljiv. jack sparrow je super ali bi morao da kao Tonto nadmasi samog sebe i da bude neka deadpan genijalnost. ili tako nekako.....