Životi drugih. Doktora
Barbara je tridesetineštogodišnja lekarka koja nešto zglajza u velikoj i čuvenoj berlinskoj bolnici i potom biva premeštena u neku bolničicu u provinciji. Sve se dešava tokom poslednje dekade Hladnog rata u Istočnoj Nemačkoj. Šta je tačno uradila Barbara nije nam rečeno ili sam ja toliko glup da nisam shvatio (i jedno i drugo je podjednako verovatno). U nastavku priče nije razjašnjeno (ili ja nisam shvatio) ni kako ona ima vezu sa tipom iz Savezne Nemačke tj da li je on razlog njenog premeštaja, ali opet kako su onda službe dozvolile ovome da nastavi sa posetama Istočnoj Nemačkoj. U trenutku kada se njihov prvi susret krišom održava prva pomisao je da oni nešto "kontraobaveštajno" šuruju, ali ispostavi se samo da planiraju njeno bekstvo, preko Danske, u "slobodnu" Nemačku. Wassever, zgodno bi bilo da imate više znanja o istorijskim okolnostima od mene, ako planirate ovo da gledate.
U novoj sredini, Barbara je izložena ekološkom, ali nepraktičnom prevozu biciklom, redovnim kontrolama službe koja joj pretura podjednako stan koliko i polni organ u potrazi za spornim materijalima. Bolnički rad sparuje je sa doktorom koji je, istotakođe, na služenju "kazne", jer su zbog njegove indirektne nebrige neke bebe ostale slepe. Njih dvoje kroz zajedničku požrtvovanost i dodatni oprez (naročito s njene strane) polako razvijaju simpatije jedno prema drugom, iako naša doktorka i dalje sa svojim "saveznim" partnerom plete plan o bekstvu. I na kraju verovatno znate kako se sve završava. Ne, ne uhvate je.
Christian Petzold u prvi plan je izvukao scenografsku kič neraskoš unutar koje se likovi kreću po već prepoznatljivoj matrici angažovane drame snimljene kao da je nešto autorskiji TV film. Ako ostavimo po strani bradatog doktora i njegove napore da se nađe svojim pacijentima, Petzoldov osvrt na Istočnu Nemačku je poprilično subjektivan i predstavlja ovu kao skupinu "non-stop otvorenih" špijuna, u kojoj čak i gume na biciklu "ne rade", atraktivne žene uglavnom služe kao prostitutke-udavače koje maštaju o tome da ih neko od "saveznika" odvede u svoju zemlju ili umiru od raka, dok mladi ljudi uglavnom završavaju u radnim kampovima ili žele da se ubiju. U takvim okolnostima ne očekivati od naše Barbare da ne ispadne heroj i ne dobiti to na kraju, značilo bi ne razumeti i ne pristati na zakonitosti ovog nebitnog TV filma. Moralne dileme koje ovaj film čačka trebalo bi da budu dodatno opterećene činjenicom da su naši akteri lekari od kojih se i očekuje da budu profesionalno požrtvovani za druge, te se granice Barbarinog ličnog i Barbarinog društvenog/profesionalnog morala zapravo mešaju i nejasno je šta je na kraju prevagnulo (pored tek naslućenih i neuverljivih simpatija za bradatog lekara).
Gluma je baš kao i režija baš kao i seting provincijalna.
SELEKTAH: 2/10
Barbara je tridesetineštogodišnja lekarka koja nešto zglajza u velikoj i čuvenoj berlinskoj bolnici i potom biva premeštena u neku bolničicu u provinciji. Sve se dešava tokom poslednje dekade Hladnog rata u Istočnoj Nemačkoj. Šta je tačno uradila Barbara nije nam rečeno ili sam ja toliko glup da nisam shvatio (i jedno i drugo je podjednako verovatno). U nastavku priče nije razjašnjeno (ili ja nisam shvatio) ni kako ona ima vezu sa tipom iz Savezne Nemačke tj da li je on razlog njenog premeštaja, ali opet kako su onda službe dozvolile ovome da nastavi sa posetama Istočnoj Nemačkoj. U trenutku kada se njihov prvi susret krišom održava prva pomisao je da oni nešto "kontraobaveštajno" šuruju, ali ispostavi se samo da planiraju njeno bekstvo, preko Danske, u "slobodnu" Nemačku. Wassever, zgodno bi bilo da imate više znanja o istorijskim okolnostima od mene, ako planirate ovo da gledate.
U novoj sredini, Barbara je izložena ekološkom, ali nepraktičnom prevozu biciklom, redovnim kontrolama službe koja joj pretura podjednako stan koliko i polni organ u potrazi za spornim materijalima. Bolnički rad sparuje je sa doktorom koji je, istotakođe, na služenju "kazne", jer su zbog njegove indirektne nebrige neke bebe ostale slepe. Njih dvoje kroz zajedničku požrtvovanost i dodatni oprez (naročito s njene strane) polako razvijaju simpatije jedno prema drugom, iako naša doktorka i dalje sa svojim "saveznim" partnerom plete plan o bekstvu. I na kraju verovatno znate kako se sve završava. Ne, ne uhvate je.
Christian Petzold u prvi plan je izvukao scenografsku kič neraskoš unutar koje se likovi kreću po već prepoznatljivoj matrici angažovane drame snimljene kao da je nešto autorskiji TV film. Ako ostavimo po strani bradatog doktora i njegove napore da se nađe svojim pacijentima, Petzoldov osvrt na Istočnu Nemačku je poprilično subjektivan i predstavlja ovu kao skupinu "non-stop otvorenih" špijuna, u kojoj čak i gume na biciklu "ne rade", atraktivne žene uglavnom služe kao prostitutke-udavače koje maštaju o tome da ih neko od "saveznika" odvede u svoju zemlju ili umiru od raka, dok mladi ljudi uglavnom završavaju u radnim kampovima ili žele da se ubiju. U takvim okolnostima ne očekivati od naše Barbare da ne ispadne heroj i ne dobiti to na kraju, značilo bi ne razumeti i ne pristati na zakonitosti ovog nebitnog TV filma. Moralne dileme koje ovaj film čačka trebalo bi da budu dodatno opterećene činjenicom da su naši akteri lekari od kojih se i očekuje da budu profesionalno požrtvovani za druge, te se granice Barbarinog ličnog i Barbarinog društvenog/profesionalnog morala zapravo mešaju i nejasno je šta je na kraju prevagnulo (pored tek naslućenih i neuverljivih simpatija za bradatog lekara).
Gluma je baš kao i režija baš kao i seting provincijalna.
SELEKTAH: 2/10
No comments:
Post a Comment