30 January 2013

SILVER LININGS PLAYBOOK

Poluspela revizija romantične komedije


Čini mi se da je David O. Russell po istom kriterijumu po kome je raskrinkao (vi čitate- prodrmao) ratni film (Three Kings), vudialenovsku dramediju (I Heart Huckabees), sportsku dramu (The Fighter) odlučio i da proveri može li se nešto uraditi sa okoštalom i formulaičnom romantičnom komedijom. Njegov recept- sipati ludilo dok se masa ne zgusne.

Za Silver Linings Playbook je svakako najbitnije da je ženski junak (kaži "junakinja", Slobodane!) proaktivno, muški, dajhardovski uključen u romansu. Njegov izabranik, sa druge strane, za sobom vuče rep unjkavih, ženskih, histeričnih problema sa prošlošću tj ljubavlju koja mu je okrenula leđa. U ostalom, pogledajte osnovnu postavku- Pat (Bradley Cooper) je učitelj u osnovnoj školi koji nakon zaticanja svoje supruge sa nastavnikom istorije u snošaju, podivlja, probudi neaktiviranu bipolarnost, prebije ovoga i završi na osmomesečnom lečenju u psihijatriji, posle koga se i dalje nada obnovi veze sa nevernom dragom. Za razliku od njega, Tiffany (riba zvana Jennifer Lawrence) nakon smrti svog supruga policajca (udario ga auto dok je menjao gumu...) u procesu odvikavanja od tuge spava sa svim svojim zaposlenima, njih jedanaest, uključujući i jednu ženu.

Međutim, Russellu nije dovoljno samo da obrne uloge. Jer mnogo je zanimljivije da, recimo, sa njegove strane, svi budu ludi. Patov otac, "buki" Pat sr (Robert de Niro Žmirko), ima sujeverne OCD rituale koji navodno okreću fudbalske rituale u njegovu korist. Njegov prijatelj Danny (Chris Tucker) istotakođe je polaznik psihijatrijske ustanove u kojoj je i Pat bio. Majka (Jacki Weaver) je majka.

Russell, nažalost, nije uspeo da Silver Linings Playbook održi na striktnoj liniji romantične komedije, ali slutim da su neki momenti istoimenog bestselera Matthewa Quicka, od pažljivo istkanih pozadinskih priča u filmu završili kao nedovoljno pojašnjeni patrljci. Tu pre svega mislim na odnose oca i sinova, tj favorizaciju starijeg sina u odnosu na Pata, odnos dva brata (drugi brat je, inače, potpuni višak), a donekle je i očeva opsesija klađenjem za potrebe radnje toliko pojačana, iako nam je rečeno da joj se otac odao, jer je nedavno izgubio posao, a pri svemu tome njega zapravo zanima restoranski biznis. Svo to vreme možda je moglo biti pametnije utrošeno na kompleksniju izgradnju Pata i Tiffany, pre svega preko njene sestre i njenog muža, koji su karika koja ih je spojila i jedina koja ih povezuje.

Slično Russellovom prethodnom ostvarenju The Fighter i Silver Linings Playbook je sniman sa dosta kamere u ruci, kroz montažne rezove koja je na momente bila silovitija nego kod Paula Greengrassa, i sa prepoznatljivom željom da se ulovi komično, po svaku cenu, kao i u Russellovom prvom hitu Flirting With Disaster. Glumci, ovih dvoje, su sjajni. Podjednako. S tim što Jennifer Lawrence u sebi nosi i Ginu Davis i Brigitte Bardot i Ursulu Anders i Katey Sagal. Ako mene pitate najveći problem ovog filma je scenario, prvo u domenu pomenutih problema razmeštanja fokusa priče, a potom na nivou dijaloga kojima je falilo autentičnije izražene blesavosti i vrcavosti. Vi vidite da glumci daju sve od sebe da ih ispune, ali u samim replikama nema puno prostora. Zbog svega toga SLP deluje izveštačeno i neuverljivo i ono što je komično ne može da prodiše kako treba.

"The Time Of My Life" Dirty Dancing rimejk na kraju vredi barem četvrtinu filma. A stabilizaciji i unapređenju utiska znatno pomaže Russellova generalna orijentisanost na pozitivnu stranu života, optimizam i voljnost da se sa datim postigne maksimum. U ovom trenutku u svom životu dajem prednost takvom stavu.

SELEKTAH: 7minus/10

1 comment:

  1. da, scenario je definitivno najslabija tacka ovog filma. i sto je najgore, sasvim je verovatno da ce taj scenario dobiti oskara. posto u ovu skupinu cesto ulaze filmovi koji se tumace i nagradjuju vanfilmskim kategorijama [human element] - i de niro i russell imaju decu sa mentalnim problemima. ako to nije vazno, nije jasno zasto su te licne stvari trenutno svuda u medijima, i o njima pricaju sami clanovi ekipe.

    moj prvi utisak je zapravo bio da su oba poremecaja - opsesivno kompulzivni i manicna depresija prikazani vrlo plitko. pogotovo opsesivno kompulzivni, koji se sveo na u nasem narodu dobro poznato sujeverje. dakle, ovi bitni psiholoski elementi u romanticnim komedijama bi se mogli svesti na laganu otkacenost, medjutim u isto vreme oni su izvor ozbiljnih problema [drama]. mislim da russell nije do kraja odlucio da li pravi romanticnu komediju ili 'pravu, punokrvnu' dramu. to lutanje u zanru se vidi non-stop.

    i ona melodramska rekvizita, pismo, oko koje se sve vrti, takodje je neubedljiva. mozda bolje funkcionise u romanu.

    i lawrens i cooper su razbili. prijatno iznenadjenje za bridleyja, tog sve-americkog sex simbola [whatever makes you happy, america].

    ReplyDelete