Slobodane, kako ti je bilo na koncertu? I oko njega i u vezi sa njim?
Evo šta sam tvitovao neposredno nakon koncerta:
polu-whitney houston, polu onaj unplugged od lauryn hill
sva sreća pa je beogradska publika i zahvalna i nezahtevna
Kapiram da je već to dovoljno da me natera da još jednom porazmislim oko toga da li treba da isključim komentarisanje ovog teksta, jer će neko od bulumente onih koji već sada zasipaju vest o "još jednom spektakularnom koncertu u Beogradu" na B92 stići i dovle da mi kaže da sam debil. Arogantan. Drkadžija. I da nađem sebi neki blog da tamo pišem šta hoću, a ne ovde na Internetu.
(rendom sempl sa B92)
Ne znam sta kog vraga vam smeta sada i ona vam smeta, za sve i svasta trazite mahane...
Pevacica je vrh, gledala sam par njenih poslednjih nastupa, svetski...Sad mozda je neko ne slusa, neka slusa sta hoce, ali ne mora da blati, moramo priznati da je zena za pohvalu sto se tice karijere...
Bas mi je zao sto nisam otisla, na zalost, znala sam da ce biti spektakl...
Jel zna neko ima li prenos i na kom kanalu i kada, unapred hvala???
(Normal girl, 16. april 2013 01:16)
Kako svakoga dana, zbog mog deteta i Žozefine, želim da budem bolji čovek nego juče ponudiću vam krhku, ali grančicu pomirenja uvodnom primedbom da će Beyonce neke probleme svog nastupa rešiti u hodu.
No, većina njih je nerešiva.
Žena jednostavno ne želi da bude više od "malo bezobraznije" Whitney Houston (pre-cracking), a talentovana je skoro kao Lauryn Hill (što je mnogo).
Prostora za zbunjivanje ima dosta. Zašto je turneja nazvana "Mrs. Carter Show" turneja na kojoj sviraju samo cice (imaju dva muška plesača, blizanca) i tokom koncerta kontinuirano se provlači tema "ženske snage", a da ne kažem da koncert prvo finale ima baš u hitu "Single Ladies". Za dominantno žensku, singl publiku poruka je više nego jasna- natakni burmu, pa se onda kurči. A zgodno je i da ti muž pre bude mrdžer kompenijon (od "to merge") nego ljubavnik i partner. OK, možda dobre duše u čitavoj zavrzlami mogu da iščitaju poruku da slobode ima i posle braka i da žena ima puno pravo na nju, čemu je Beyonce pravi, jedan od najuspešnijih i jedan od najkorporativnijih primera. Ili to "Mrs. Carter" treba da shvatamo kao njeno prisvajanje njega i kao ultimativni ženski dominatriks. No, to je sve ono o čemu eventualno razmišljate dok gledate 20x20m veliki poster na Kombankareni i potom dok ga ostavljate iza leđa.
Sam koncert je bio... predug i dobrano dosadan. Iako sam sedeo preko puta Beyonce i trebalo da uživam u najfinijem zvuku basevi su u svim afro-centričnim numerama toliko prdeli da sam mislio da će mi želudac pored preseljenja u grlo i sasvim ogluveti. Ali na takve stvari treba da se žalite samo na "hajklas" koncertima "velikih zvezda", jer tamo su ovakvi propusti neoprostivi.
Pre koncerta smo bili izloženi Beyoncenim "Save The Pepsi" porukama u kojima su gladna deca širom sveta pozvana da piju Pepsi i na taj način spreče glad i siromaštvo. Michael Jackson je u spaljenoj kosi platio slične ideje još pre 30 godina i to smo mu tako oprostili...
Nakon toga zavesa sa ogromnim "B" (koje čini mi se nije naopačke napisano kao što je stajalo na ekranima- correct me if I'm wrong) pada i Satana sa verovatno najseksipilnijom kosom na svetu izlazi na scenu. U prigodnom korsetu koji će ostati dominantan kostim tokom nastupa iz aviona je jasno da Beyonce pored glasa ima i stasčinu na kojoj butke i dupe ostavljaju najjjveći utisak (er sam ja sad seksista zbog primećivanja svega toga što mi je gospođa Carter tokom dva sata malo malo gurala u lice?!).
Beyonce je imala devet godina kad je Madonna prepolovila svet svojom "Blond Ambition Tour" koja je u novijoj istoriji muzike (ovoj od Gershwina na ovamo) verovatno najbitnija turneja u svakom smislu. Na toj turneji je Madonna pokazala svetu da žene pored špicastih sisa imaju i muda i obožavaju da budu "naughty" i van kreveta. Beyonce je zapis sa te turneje gledala verovatno na mrljavom VHS-u, zbog čega njena turneja samo tako izgleda kao bleda i beživotna ideja Madonninog kitorisa (sic). Beyonce jednostavno nema u sebi sve ono što se pravi da ima. Ona žena igra do određene crte i zna da su joj mama, tata, menadžer i šef Pepsija rekli zašto ta crta nikako ne sme da se pređe. I zato nakon svake "mi smo žene na sve spremne" poskočice koja uprkos krljajućem basu radi posao, sledi balada u kojoj Beyonce pati i/ili želi bolji svet za sve nas. Nakon svakog haltera sledi kecelja.
Izgleda da joj i dalje zameram što je umetnica, kao i nastup joj, bez koncepta, muda, pa i ukusa, a volela bi da jeste i čini sve da joj prodamo dušu zarad malo zabave. Cvrc!
Ni scenografija nije neko ludilo. Najgotivnije od svega su podgojene "en vogue" na backing vokalima koje ona zove (mislim da je tako) "Big Mamas"! Cure izgledaju kao Gabourey Sidibe, ali pevaju kao Aretha. U par navrata animacija na led zidu iza plesača dobro je sinhronizovana sa njihovom koreografijom, ali teško da išta oduzima dah. Osim ako nemate 13 i manje godina, a u tom slučaju već ste u vaš smartfon ubacili rezervnu memorijsku karticu kako bi ceo koncert stao na vašu fejsbuk stranicu. Koreografija nema ništa od Janet Jackson mašinerije i sa "Moulain Rouge" momentima povremeno deluje kao malo bolje finansirani Grand. Verovatno najbolniji momenti koncerta su oni u kojima je na scenu umesto Steve Stevensa dovedena neka gitaristkinja sa afrom, a umesto Michael Jacksona Beyonce, i onda su njih dvoje doživeli orgazam koji nije ni prineti onome koji je iz sebe izbacivala Dirty Diana. Ali, to je bilo još pre "Blond Ambition Tour". Sad sve zaista izgleda patetično i jadno. I pogledom tražite sigurnu kuću za Beyonce.
Ako ste brinuli za to- Bibi ume da peva. Naročito u baladama. Ali njihov odabir kao da je pravila Lauryn Hill u post-Miseducation fazi tako da je iz većine isceđena melodija i ostavljena oderana mačka. Dva, tri takve u nizu (onaj deo kad je doletela na istočni mini-stejdž) i stvari su postale uznemiravajuće nepodnošljive. Kao što rekoh u življim numerama Beyonce i manje peva i njen glas se gubi u back vokalima i distorziji, ali dobar deo njih mi je izgledao kao intro u pomenute numere, nisam imao osećaj da su trajale od početka do kraja.
Prateće animacije bile su na nivou autejkova koje Madonna nije uzela za "Sticky & Sweet Tour" sa znatno manje maštovitim cut & paste-om njenih video spotova i dosnimljenih materijala, a meni su najzanimljiviji bili Beyonceini retuševi čitave Vogue ikonografije (što nije problem) koja je retuširana na isti način na koji je Madonna to uradila ("Louis XIV, strike a pose!", i što jeste problem). Dok prizor u belo napuderisane Beyonce, sve sa Pepsijem u svežem sećanju, ponovo priziva nesrećnog MJ-a.
"Mrs. Carter Tour" nije pevački nastup kakav je Rihanna imala u istoj ovoj hali, niti pop-kabare kakav Madonna fura već četvrt veka, već nešto napola, što bi htelo da bude od svega po malo.
Kurva u krevetu, domaćica u kući i dama na ulici.
Evo šta sam tvitovao neposredno nakon koncerta:
polu-whitney houston, polu onaj unplugged od lauryn hill
sva sreća pa je beogradska publika i zahvalna i nezahtevna
ne znam za novosadsku
beyonce se otvorila u beogradu. eat that, hrvati!
mrzelo me da kuckam tokom koncerta, pa sad dok čekam kafu
nemam dileme oko toga da satana izgleda kao beyonce
a svega ovoga ne bi bilo da nije bilo blond ambition tour
and god bless you all
Kapiram da je već to dovoljno da me natera da još jednom porazmislim oko toga da li treba da isključim komentarisanje ovog teksta, jer će neko od bulumente onih koji već sada zasipaju vest o "još jednom spektakularnom koncertu u Beogradu" na B92 stići i dovle da mi kaže da sam debil. Arogantan. Drkadžija. I da nađem sebi neki blog da tamo pišem šta hoću, a ne ovde na Internetu.
(rendom sempl sa B92)
Ne znam sta kog vraga vam smeta sada i ona vam smeta, za sve i svasta trazite mahane...
Pevacica je vrh, gledala sam par njenih poslednjih nastupa, svetski...Sad mozda je neko ne slusa, neka slusa sta hoce, ali ne mora da blati, moramo priznati da je zena za pohvalu sto se tice karijere...
Bas mi je zao sto nisam otisla, na zalost, znala sam da ce biti spektakl...
Jel zna neko ima li prenos i na kom kanalu i kada, unapred hvala???
(Normal girl, 16. april 2013 01:16)
Kako svakoga dana, zbog mog deteta i Žozefine, želim da budem bolji čovek nego juče ponudiću vam krhku, ali grančicu pomirenja uvodnom primedbom da će Beyonce neke probleme svog nastupa rešiti u hodu.
No, većina njih je nerešiva.
Žena jednostavno ne želi da bude više od "malo bezobraznije" Whitney Houston (pre-cracking), a talentovana je skoro kao Lauryn Hill (što je mnogo).
Prostora za zbunjivanje ima dosta. Zašto je turneja nazvana "Mrs. Carter Show" turneja na kojoj sviraju samo cice (imaju dva muška plesača, blizanca) i tokom koncerta kontinuirano se provlači tema "ženske snage", a da ne kažem da koncert prvo finale ima baš u hitu "Single Ladies". Za dominantno žensku, singl publiku poruka je više nego jasna- natakni burmu, pa se onda kurči. A zgodno je i da ti muž pre bude mrdžer kompenijon (od "to merge") nego ljubavnik i partner. OK, možda dobre duše u čitavoj zavrzlami mogu da iščitaju poruku da slobode ima i posle braka i da žena ima puno pravo na nju, čemu je Beyonce pravi, jedan od najuspešnijih i jedan od najkorporativnijih primera. Ili to "Mrs. Carter" treba da shvatamo kao njeno prisvajanje njega i kao ultimativni ženski dominatriks. No, to je sve ono o čemu eventualno razmišljate dok gledate 20x20m veliki poster na Kombankareni i potom dok ga ostavljate iza leđa.
Sam koncert je bio... predug i dobrano dosadan. Iako sam sedeo preko puta Beyonce i trebalo da uživam u najfinijem zvuku basevi su u svim afro-centričnim numerama toliko prdeli da sam mislio da će mi želudac pored preseljenja u grlo i sasvim ogluveti. Ali na takve stvari treba da se žalite samo na "hajklas" koncertima "velikih zvezda", jer tamo su ovakvi propusti neoprostivi.
Pre koncerta smo bili izloženi Beyoncenim "Save The Pepsi" porukama u kojima su gladna deca širom sveta pozvana da piju Pepsi i na taj način spreče glad i siromaštvo. Michael Jackson je u spaljenoj kosi platio slične ideje još pre 30 godina i to smo mu tako oprostili...
Nakon toga zavesa sa ogromnim "B" (koje čini mi se nije naopačke napisano kao što je stajalo na ekranima- correct me if I'm wrong) pada i Satana sa verovatno najseksipilnijom kosom na svetu izlazi na scenu. U prigodnom korsetu koji će ostati dominantan kostim tokom nastupa iz aviona je jasno da Beyonce pored glasa ima i stasčinu na kojoj butke i dupe ostavljaju najjjveći utisak (er sam ja sad seksista zbog primećivanja svega toga što mi je gospođa Carter tokom dva sata malo malo gurala u lice?!).
Beyonce je imala devet godina kad je Madonna prepolovila svet svojom "Blond Ambition Tour" koja je u novijoj istoriji muzike (ovoj od Gershwina na ovamo) verovatno najbitnija turneja u svakom smislu. Na toj turneji je Madonna pokazala svetu da žene pored špicastih sisa imaju i muda i obožavaju da budu "naughty" i van kreveta. Beyonce je zapis sa te turneje gledala verovatno na mrljavom VHS-u, zbog čega njena turneja samo tako izgleda kao bleda i beživotna ideja Madonninog kitorisa (sic). Beyonce jednostavno nema u sebi sve ono što se pravi da ima. Ona žena igra do određene crte i zna da su joj mama, tata, menadžer i šef Pepsija rekli zašto ta crta nikako ne sme da se pređe. I zato nakon svake "mi smo žene na sve spremne" poskočice koja uprkos krljajućem basu radi posao, sledi balada u kojoj Beyonce pati i/ili želi bolji svet za sve nas. Nakon svakog haltera sledi kecelja.
Izgleda da joj i dalje zameram što je umetnica, kao i nastup joj, bez koncepta, muda, pa i ukusa, a volela bi da jeste i čini sve da joj prodamo dušu zarad malo zabave. Cvrc!
Ni scenografija nije neko ludilo. Najgotivnije od svega su podgojene "en vogue" na backing vokalima koje ona zove (mislim da je tako) "Big Mamas"! Cure izgledaju kao Gabourey Sidibe, ali pevaju kao Aretha. U par navrata animacija na led zidu iza plesača dobro je sinhronizovana sa njihovom koreografijom, ali teško da išta oduzima dah. Osim ako nemate 13 i manje godina, a u tom slučaju već ste u vaš smartfon ubacili rezervnu memorijsku karticu kako bi ceo koncert stao na vašu fejsbuk stranicu. Koreografija nema ništa od Janet Jackson mašinerije i sa "Moulain Rouge" momentima povremeno deluje kao malo bolje finansirani Grand. Verovatno najbolniji momenti koncerta su oni u kojima je na scenu umesto Steve Stevensa dovedena neka gitaristkinja sa afrom, a umesto Michael Jacksona Beyonce, i onda su njih dvoje doživeli orgazam koji nije ni prineti onome koji je iz sebe izbacivala Dirty Diana. Ali, to je bilo još pre "Blond Ambition Tour". Sad sve zaista izgleda patetično i jadno. I pogledom tražite sigurnu kuću za Beyonce.
Ako ste brinuli za to- Bibi ume da peva. Naročito u baladama. Ali njihov odabir kao da je pravila Lauryn Hill u post-Miseducation fazi tako da je iz većine isceđena melodija i ostavljena oderana mačka. Dva, tri takve u nizu (onaj deo kad je doletela na istočni mini-stejdž) i stvari su postale uznemiravajuće nepodnošljive. Kao što rekoh u življim numerama Beyonce i manje peva i njen glas se gubi u back vokalima i distorziji, ali dobar deo njih mi je izgledao kao intro u pomenute numere, nisam imao osećaj da su trajale od početka do kraja.
Prateće animacije bile su na nivou autejkova koje Madonna nije uzela za "Sticky & Sweet Tour" sa znatno manje maštovitim cut & paste-om njenih video spotova i dosnimljenih materijala, a meni su najzanimljiviji bili Beyonceini retuševi čitave Vogue ikonografije (što nije problem) koja je retuširana na isti način na koji je Madonna to uradila ("Louis XIV, strike a pose!", i što jeste problem). Dok prizor u belo napuderisane Beyonce, sve sa Pepsijem u svežem sećanju, ponovo priziva nesrećnog MJ-a.
"Mrs. Carter Tour" nije pevački nastup kakav je Rihanna imala u istoj ovoj hali, niti pop-kabare kakav Madonna fura već četvrt veka, već nešto napola, što bi htelo da bude od svega po malo.
Kurva u krevetu, domaćica u kući i dama na ulici.
Well, i da i ne. I preteruješ. Probaću redom.
ReplyDeleteOd komentara si izbacio patetično učaurene "samo domaće slušam/gledam", "ko vam je ova", "pravom pevaču je dovoljan samo mikrofon", " odakle vam pare" i slična pećinska razmišljanja.
Priznajem da sam malo zbunjena nazivom Mrs. Carter Show. Ne zaboravimo da je ona sada i majka, osim što je supruga. A i Madona je bila Mrs. Richie. (Na majici?). Ne svidja mi se ta postavka gde u braku dve (uspešne i poznate) osobe vlada princip ili on ili ja. Jedan je pobednik. Bila je srećna kao single lady a sada je zadovoljna kao mrs. Što ne može i jedno i drugo? Ona se kurčila i kao single i sada kada je udata. OK.
Zvuk je bio problematičan i čini mi se da je dosta varirao. To je moralo da bude bolje. I song list će valjda da utegnu, jer, slažem se skroz, bilo je dosta padova u energiji. Ili mi je tako izgledalo. Mislim da testiraju kako prolaze nove stvari. Kao da se nije najsjajnije povezala sa publikom, kada da pevaju i koliko. A hteli su. To koncert čini uspešnim/nezaboravnim. Hor.
Ja nikad nisam doživljavala B kao nekoga ko pomera granice ili to želi.
A i Madge je krala levo i desno i to preradjivala na lukrativan i mainstream način.
Meni je lajt šou bio dobar. Back vokali kidaju, blizanci su ludilo. Problem je samog koncepta ovakve zabave. Još mi se nije desilo da sam otišla na koncert ovog tipa, tj SHOW, i da mi je bilo ludilo. Te pauze za odmor/presvlačenje, upadljivi i rasporedjeni plejbek - to uzima puno vremena i ubija energiju. Taman te nešto (lični hit) ponese i onda pljas: razmišljam o tome koliko me bole noge od silnog stajanja i ko su sad ovi što me guraju i aman više sa tim telefonima i sl.
I posle Madoninog koncerta, i ovog od B... ne mogu da kažem da je Madge bolja. Zbog pevanja.
Slobo pobeda, dostojevski-realistican vizir u glavi posedujes, ko je zeleo da sebi kaze utisak naglas ali ka unutra dok je silazio niz stepenice Karene, iz svakog dela hale video je ovo sto si ti percepirao kad ti nisan nije bio zaklonjen guzovima. Bez muda, koncepta, stila, kao na vise mesta presnimljeni VHS Mjacksonom, Aretom, Madonom. Od svega po MALO, doslovno.
ReplyDeletenisam bila na koncertu pa necu ni da komentarisem izvodjenje.
ReplyDeletenajveci problem recepcije ovakvih dogadjaja je sto se svi oni (jos uvek) reklamiraju, i prihvataju, kao nesto posebno. izvanredno. we are *SO* honored.
da smo shvatili da je koncert = das pare + odes + nesto posle smatras/osecas, ne bi ekstaza uverenja da "smo mi nesto specijalni" prelamala iskustvo.
the 90s called and asked for their "isolation frustration" back. we said fuck you, its ours to keep.
/wicked out /
Ma pusti Beyonce, hoćemo The Knife.
ReplyDeleteit's complicated
Deleteznam, citat Fukoa "Shaking The Habitual" i cultural studies. mlogo komplikovano
Delete