Jedva čekam da završim pisanje recenzije pa da odem da vidim o čemu se radi u ovom filmu
Jednom davno u mom domu započeto je gledanje filma Primer sa piratskog DVD-ija donesenog iz Turske. U pitanju je bio debi za scenaristu, reditelja i glumca Shane Carrutha i, koliko se sećam, u filmu se radilo o nekakvoj low-budget demonstraciji motiva vremeplova. DVD se zaglavio bukvalno minut i po pre kraja filma i, iako sam kasnije nabavio novu verziju filma, ja nikad nisam saznao šta se na kraju filma desilo tj šta se u filmu u odnosu na to dešavalo. Gledajući novi Carruthov film, koji stiže devet godina kasnije, jasno mi je da to možda i ne bi bio kraj kome sam se nadao.
Vizuelno Upstream Color izgleda kao Terrence Malickovi filmovi (naročito To The Wonder, ali i Tree Of Life) samo sa nešto manjim budžetom za direktora fotografije. Sadržajem, poigravanjem dramom, hronologijom, realnošću, likovima bilo bi ga najlakše opisati kao "Donnie Darco na nekom žešće zajebanom LSD-iju".
Iako je u kontekstu ovog filma teško govoriti o spojlerima, sledi nešto slično.
Na početku filma neki tip uzgaja cveće, pardon, crve. Zapravo crve natapa u neku tečnost i pakuje u kapsule od pilula. Potom ga vidimo da iste prodaje ispred nekog kafića. Ah, da, pre toga neka dva klinca vežbaju neki sport nalik njuejdž karateu. I znaju za crve.
Zatim neka žena, Kris, koja se bavi animacijom/simulacijom kretanja životinja (ili beše dinosaurusa) završava kao žrtva ovog dilera, on je onesvesti, ubaci joj crva nekom pumpicom i ona postaje njegov rob, jer crv tako dejstvuje. Ona podiže pare iz banke i daje mu ih i on generalno pelješi sve što vredi u njenoj gajbi (ne i kola). U toku tog segmenta filma imamo i jednu još nadrealniju scenu u kojoj Kris dolazi kod nekog tipa koji pušta glasnu muziku u zemlju (da, to sam i hteo da napišem) ne bi li joj izvadio crva iz tela, što ovaj i učini uz pomoć praseta koje služi kao "next host".
...
Poslednji kadar u filmu prikazuje Kris koja u naručju drži malo prase koje joj je zaspalo u naručju.
Mogao bih ja još satima da vam pobrajam scene, kadrove i detalje, raznorazne likove, poigravanja vremenskim tokovima, ali sumnjam da bih vam time učinio uslugu.
Upstream Color je možda jedna vrrrrrrrrrlo freeflow priča o tome kako je jedna žena otrovana i potom dobila rak, i kao takav je možda alegorija za to što mi radimo prirodi i kako nam ona vraća. Ili je možda žena kažnjena zbog nečega, opet sa istom porukom. Verujem da će svi oni koji su pročitali roman Walden transcendentaliste Henry-ja Davida Thoreaua bolje vladati dramaturgijom filma i razumeti kauzalnosti vremena i prostora, s obzirom da se ova knjiga kao motiv provlači tokom celog filma. Ali, čak i ako u nekom trenutku proniknete zagonetku/e narativa nisam siguran da razrešenje iste donosi neko naročito zadovoljstvo ili poentu. I pre bih rekao da je baš zbog toga stizanje do nje učinjeno superteško prohodnim.
Kako god, tatatatira sad svi zajedno na imdb ili wikipediju ili poslednji broj "Kembridž Džinijus Rivjua" da vidimo o čemu je ovaj film zapravo.
SELEKTAH: (za smrtnicima razumljivi deo) 4minus/ 10
Jednom davno u mom domu započeto je gledanje filma Primer sa piratskog DVD-ija donesenog iz Turske. U pitanju je bio debi za scenaristu, reditelja i glumca Shane Carrutha i, koliko se sećam, u filmu se radilo o nekakvoj low-budget demonstraciji motiva vremeplova. DVD se zaglavio bukvalno minut i po pre kraja filma i, iako sam kasnije nabavio novu verziju filma, ja nikad nisam saznao šta se na kraju filma desilo tj šta se u filmu u odnosu na to dešavalo. Gledajući novi Carruthov film, koji stiže devet godina kasnije, jasno mi je da to možda i ne bi bio kraj kome sam se nadao.
Vizuelno Upstream Color izgleda kao Terrence Malickovi filmovi (naročito To The Wonder, ali i Tree Of Life) samo sa nešto manjim budžetom za direktora fotografije. Sadržajem, poigravanjem dramom, hronologijom, realnošću, likovima bilo bi ga najlakše opisati kao "Donnie Darco na nekom žešće zajebanom LSD-iju".
Iako je u kontekstu ovog filma teško govoriti o spojlerima, sledi nešto slično.
Na početku filma neki tip uzgaja cveće, pardon, crve. Zapravo crve natapa u neku tečnost i pakuje u kapsule od pilula. Potom ga vidimo da iste prodaje ispred nekog kafića. Ah, da, pre toga neka dva klinca vežbaju neki sport nalik njuejdž karateu. I znaju za crve.
Zatim neka žena, Kris, koja se bavi animacijom/simulacijom kretanja životinja (ili beše dinosaurusa) završava kao žrtva ovog dilera, on je onesvesti, ubaci joj crva nekom pumpicom i ona postaje njegov rob, jer crv tako dejstvuje. Ona podiže pare iz banke i daje mu ih i on generalno pelješi sve što vredi u njenoj gajbi (ne i kola). U toku tog segmenta filma imamo i jednu još nadrealniju scenu u kojoj Kris dolazi kod nekog tipa koji pušta glasnu muziku u zemlju (da, to sam i hteo da napišem) ne bi li joj izvadio crva iz tela, što ovaj i učini uz pomoć praseta koje služi kao "next host".
...
Poslednji kadar u filmu prikazuje Kris koja u naručju drži malo prase koje joj je zaspalo u naručju.
Mogao bih ja još satima da vam pobrajam scene, kadrove i detalje, raznorazne likove, poigravanja vremenskim tokovima, ali sumnjam da bih vam time učinio uslugu.
Upstream Color je možda jedna vrrrrrrrrrlo freeflow priča o tome kako je jedna žena otrovana i potom dobila rak, i kao takav je možda alegorija za to što mi radimo prirodi i kako nam ona vraća. Ili je možda žena kažnjena zbog nečega, opet sa istom porukom. Verujem da će svi oni koji su pročitali roman Walden transcendentaliste Henry-ja Davida Thoreaua bolje vladati dramaturgijom filma i razumeti kauzalnosti vremena i prostora, s obzirom da se ova knjiga kao motiv provlači tokom celog filma. Ali, čak i ako u nekom trenutku proniknete zagonetku/e narativa nisam siguran da razrešenje iste donosi neko naročito zadovoljstvo ili poentu. I pre bih rekao da je baš zbog toga stizanje do nje učinjeno superteško prohodnim.
Kako god, tatatatira sad svi zajedno na imdb ili wikipediju ili poslednji broj "Kembridž Džinijus Rivjua" da vidimo o čemu je ovaj film zapravo.
SELEKTAH: (za smrtnicima razumljivi deo) 4minus/ 10
No comments:
Post a Comment