Šta reći o albumu koji je već kupilo milion vlasnika Samsung telefona
Na prvo slušanje:
Prva stvar, na kojoj gostuje Justin T. je odvratna. Onako glupu i neinspirativnu upotrebu stiha/deonice iz Smells Like Teen Spirit mogla je da odobri samo Courtney Love.
F.U.T.W. mi se dopala. Zvuči sveže i nema prepoznatljivi Skrillex-hop ritam od koga pošten čovek više ne može da živi na mikstejpovima mladih i netalentovanih repera.
Pesme od 7 do 10 nisam primetio tokom prvog slušanja.
Duet sa Beyonce, Part II (On The Run) zvuči super, jer Bibi ima tri puta više nego Zija, a produkcija je kao na MJ-ovom Bad. Lep i nepretenciozan 80s gruv.
Is it me ili ovih dana (kao pre tačno deset godina) Pharrell gostuje na svakoj pesmi. U BBC na bbarku su uspeli da se ukrcaju i Nas, Justin Timberlake, Beyonce i Timbaland (nigde ne mogu da nađem kompletan spisak).
La Familia. O, ne, Skrillex-hop. Preskačem.
Nickels and Dimes mi zvuči kao Jay-Zijeva verzija Springsteenove Streets Of Philadelphia. I nekako mi to poređenje, pesma na stranu, i nije toliko nebulozno. Zar ne?
Na drugo slušanje:
Prva stvar je odvratna. Skrillex-hop, prekokurčena zloupotreba Cobaina i Justin Bieber Timberlake. Preskačem.
Picasso Baby nisam primetio. Opet.
Tom Ford. Nije loše. Interesantna produkcija i među boljim koje je Timba isporučio bilo kome poslednjih godina. Šta bi tek Kanye ovde uradio (btw, gde je hebeni Kanye kao drug, kum i producer-du-jour?!)
Oceans, gde se na očekivani "featuring" način u refrenu pojavljuje Frank Ocean pre mi deluje kao trendi stejtment podrške Oceanu, nego što sama stvar na bilo koji način pokušava da bude umetnički brejktru.
F.U.T.W. mi se opet sviđa. Pasuje mojoj percepciji Jaya kao biznis-repera.
7. i 8. pesmu sada znatno svesnije ignorišem. Čak i 9., uprkos trudu da nazrem lepotu semplovanja Losing My Religion (šta je, Džeje, 91-a all over?!).
Malo podseća ovaj duet sa Beyonce i na vajb koji je Madonna imala na Bedtime Stories (u Secret ili Love Tried To Welcome Me).
Imam manje strpljenja za pesme koje idu posle ove. Tek sad primećujem da je i ona posvećena maloj plavoj Ivy odvratna.
Nickles and Dimes. Sad čitam da je semplovan Gonjasufi (Nikels and Dimes). Nisam provalio prvi put. Bolid. I mrtav ladan sam je uporedio sa Streets Of Philadelphia.
Na treće slušanje:
Nekako mi se čini da to neće biti baš skoro. Iz nekog razloga Magna Carta... mi više (od ostalih recentnih Jayovih albuma) deluje kao da je otvorio tržni centar, a ne snimio album. Od svega po malo, za svakog po nešto, roba koja ide, malo edži stvari za hipstere, imidž i brend Jaya Entrepreneura oseća se dovoljno jakim da samo svojim prisustvom i mediokritetskim stvarima digne vrednost. Ovde je baš to i bila namera i najčešći slučaj.
Nije teško poverovati da će milion korisnika Samsung telefona biti srećno što im je "poklonjen za džabe".
SELKTAH: 3plus/ 10
Na prvo slušanje:
Prva stvar, na kojoj gostuje Justin T. je odvratna. Onako glupu i neinspirativnu upotrebu stiha/deonice iz Smells Like Teen Spirit mogla je da odobri samo Courtney Love.
F.U.T.W. mi se dopala. Zvuči sveže i nema prepoznatljivi Skrillex-hop ritam od koga pošten čovek više ne može da živi na mikstejpovima mladih i netalentovanih repera.
Pesme od 7 do 10 nisam primetio tokom prvog slušanja.
Duet sa Beyonce, Part II (On The Run) zvuči super, jer Bibi ima tri puta više nego Zija, a produkcija je kao na MJ-ovom Bad. Lep i nepretenciozan 80s gruv.
Is it me ili ovih dana (kao pre tačno deset godina) Pharrell gostuje na svakoj pesmi. U BBC na bbarku su uspeli da se ukrcaju i Nas, Justin Timberlake, Beyonce i Timbaland (nigde ne mogu da nađem kompletan spisak).
La Familia. O, ne, Skrillex-hop. Preskačem.
Nickels and Dimes mi zvuči kao Jay-Zijeva verzija Springsteenove Streets Of Philadelphia. I nekako mi to poređenje, pesma na stranu, i nije toliko nebulozno. Zar ne?
Na drugo slušanje:
Prva stvar je odvratna. Skrillex-hop, prekokurčena zloupotreba Cobaina i Justin Bieber Timberlake. Preskačem.
Picasso Baby nisam primetio. Opet.
Tom Ford. Nije loše. Interesantna produkcija i među boljim koje je Timba isporučio bilo kome poslednjih godina. Šta bi tek Kanye ovde uradio (btw, gde je hebeni Kanye kao drug, kum i producer-du-jour?!)
Oceans, gde se na očekivani "featuring" način u refrenu pojavljuje Frank Ocean pre mi deluje kao trendi stejtment podrške Oceanu, nego što sama stvar na bilo koji način pokušava da bude umetnički brejktru.
F.U.T.W. mi se opet sviđa. Pasuje mojoj percepciji Jaya kao biznis-repera.
7. i 8. pesmu sada znatno svesnije ignorišem. Čak i 9., uprkos trudu da nazrem lepotu semplovanja Losing My Religion (šta je, Džeje, 91-a all over?!).
Malo podseća ovaj duet sa Beyonce i na vajb koji je Madonna imala na Bedtime Stories (u Secret ili Love Tried To Welcome Me).
Imam manje strpljenja za pesme koje idu posle ove. Tek sad primećujem da je i ona posvećena maloj plavoj Ivy odvratna.
Nickles and Dimes. Sad čitam da je semplovan Gonjasufi (Nikels and Dimes). Nisam provalio prvi put. Bolid. I mrtav ladan sam je uporedio sa Streets Of Philadelphia.
Na treće slušanje:
Nekako mi se čini da to neće biti baš skoro. Iz nekog razloga Magna Carta... mi više (od ostalih recentnih Jayovih albuma) deluje kao da je otvorio tržni centar, a ne snimio album. Od svega po malo, za svakog po nešto, roba koja ide, malo edži stvari za hipstere, imidž i brend Jaya Entrepreneura oseća se dovoljno jakim da samo svojim prisustvom i mediokritetskim stvarima digne vrednost. Ovde je baš to i bila namera i najčešći slučaj.
Nije teško poverovati da će milion korisnika Samsung telefona biti srećno što im je "poklonjen za džabe".
SELKTAH: 3plus/ 10
No comments:
Post a Comment