NADIMAČ – Nejebanježivesile (Violent Solution)

Održavanje thrasherske forme

piše: powerty

Reči su uglavnom ispražnjene od svakog sadržaja u današnje vreme, ali ponekad i dalje imaju moć da se pomoću njih precizno ubode suština. Upravo je to slučaj sa beogradskom crossover thrash gerilom Nadimač i naslovom njenog trećeg albuma. Kao i prethodna dva, i novi LP je objavljen u inostranstvu: debi Državni neprijatelj broj kec (2009) i naredni Po kratkom postupku (2011) objavio je kineski izdavač Area Death Productions. Za potrebe novog albuma, s ovom interkontinentalnom saradnjom je svršeno te se ime srpskog benda našlo u ponudi nove grčke etikete Violent Solution. I na sva tri albuma pesme su na srpskom.

Slušano i sa ove vremenske distance, debi je ubistven – ne samo da je utemeljio zajebantsko-ozbiljnu poetiku benda (setimo se samo himni Metal je rat, Dlake na sapunu, Zlo i naopako itd.) već je i totalno bio u skladu sa tokovima globalnog neothrash revivala koji su predvodili američki Municipal Waste. Već sledeći album je osim par izuzetaka (Hapsi sve i Bekstvo od slobode) bio previše “šaljiv” za moj ukus; kao da je bend imao ambiciju da bude dugokosa varijanta Bad Copyja.

Srećom, novo izdanje predstavlja povratak korenima u tekstualno-ideološkom smislu, samim tim što su sprdnja i ironija samo sredstva pri kreaciji mnogo šire kontrakulturne slike, eonima daleko od nalickane farse dežurnih medijskih “alternativaca”. Najdragocenija prinova u sve debljem opusu benda je svakako Smrt autoriteta, identitetska lična karta autsajdera. Margina kao svestan izbor glavna je inspiracija i pesama Grad ispod grada i Crna reka (od sutra ne pijem), a sociološke opservacije dobijaju svojih pet minuta u Poslednjem pogledu sa visine i Silikonskoj dolini, pesmi indikativnog podnaslova (Crknite mrtve kurve).

Muzički, Nadimač beleži pomak u produkcijskom i sviračkom segmentu, krećući se stazama koje su po SAD, Nemačkoj i Južnoj Americi utabane još u drugoj polovini osamdesetih. Kada ubrzaju, a često to rade, Beograđani lome vrat, ali pružaju i sebi i slušaocima “predah” u dobro konstruisanim mosh delovima. Na papiru to može da zazvuči previše formulaično, no Beograđani preskaču ovu, uslovno rečeno, prepreku zavidnom sviračkom pasijom i dobrim raspoloženjem. Drugim rečima, rade šta žele i to je ono što se jedino broji.

Ako je i za vas metal rat, Nadimač je sam po sebi nenadani a dobrodošli saveznik.

SLKTH: 7/10