KING KRULE - 6 Feet Beneath The Moon (XL/ True Panther)

piše: Olja Lakićević

---------- Forwarded message ----------
From: Ognjenka Lakicevic
Date: 2013/12/15
Subject: KING KRULE
To: Slobodan Vujanovic


dragi moj s,

skoro ce 4 izjutra. pokusavala sam da pisem, ali nije to tako lako. setih se onda da bih mogla da poslusam taj album king krule-a.
on je presladak! slaba sam na dzindzere, kao neka ugrozena vrsta su. arci, iliti king krule je mali dzindzer sa prozirnim usima, starmalim glasom i pritom lici na tildu svinton. ima nesto u toj starmalosti, verovatno najvise mojih projekcija, ali uvek me je opsedala ta nadsvest starmalosti, to odricanje (od) mladosti, valjda jer sam uvek prezirala nesvest mladosti. poslednji put kad sam razmisljala o necijim godinama u kontekstu neke pesme je bilo na temu konora obersta, koji je sa 19 napisao perfect sonnet, a tome ima bas dosta. samo sam se pitala sta jebeno moze da ti se desi pa sa 19 godina da napises takvu pesmu.
u svakom slucaju, prvo mogu da se ponadam da ovog malog king krulea nece hajpovati po medijima, jer ce ga to mozda drzati 5 godina a onda ga sahraniti. dobro bi bilo ni da ga ne sahrane odmah, nego onako, da dobije dovoljno motivacije da nastavi da radi. nema niceg goreg od stalnih pohvala u tako neznim godinama. svest ti se nepovratno poremeti a ti ni ne znas. dakle, hocu da ti kazem da nisam citala sta kazu mediji o njemu. retko citam recenzije, pre slusanja albuma nikad, nekad procitam naknadno, kad vec imam svoje misljenje pa da vidim gde smo.
da se ja vratim na ovog malog dzindzera. moj prvi susret s njim je bila pesma out getting ribs u vreme kad se jos nazivao kid zoo (promenio ime da sa 50 ne bi i dalje bio kid, dobro je skontao na vreme). taj spot i njegova pojava me je ostavila izmedju dirnutosti zbog tog STARMALOG glasa (sine ne ocekujes onaj glas i onaj dusevni gnev od jedva punoletnog momka!) i s druge strane mini-prezira prema onome sta naslucujem da je poza. da se razumemo, bili breg JEBENO nikada nije imao ni cesticu pozerizma u sebi i zato mu se vecno klanjam. ali vecno. to je tip i po. (e nego jel si video kako sada izgleda bili breg? ludilo! u 55. godini je postao najbolji frajer, WTF)

u medjuvremenu, una je smarala sa kruleom po fejsu koliko ja sa moli nilson, a unin ukus, iako se nekad mimoilazimo, cenim jer je spontan, ima dusu, osecaj.
e i pustim ti ja album malog dzindzera, i krece easy easy.
pazi prvu asocijaciju. uvod pesme je jako, jako slican bili bregovom melemu za moje srce 'new england'. samo poslusaj, bas uvod sam.
i, znas sta, poza je poza, ta kao prevelika odelca i kao njegov marginalizam i lancici oko vrata, i akcenat (odakle je jebeno on?!), ali postoji nesto jace od toga. king krule u svom glasu ima ono nesto sto podseca na ono nesto zbog cega sam se ja kao klinka zaljubila u dzo stramera. ima i necega sta sam u tragovima naslutila kod pita doertija (nisam fan ali umem da osecam), ali kod njega je to sabotirano od strane lajfstajla i koketiranja sa  dzetsetom (stagod to znacilo). to je taj neki romanticno-melodicni bunt i bol, nepredavanje, nesto sto takodje u tragovima prepoznam u talentu alexa turnera (takodje nisam fan, ali nesumnjivo ima briljantne momente).
easy easy nije nista novo u smislu (socijalne) tematike, sve su to vec rekli i the clash i billy bragg, pa cak i smitsi, ali koga zabole, i o ljubavi je sve receno, ali kad god neko novi prica, uvek je autenticno, uvek je kao prvi put. dok postoje sve one mtv fufe koje sprzavaju mozgove, meni je ovakvo nesto neophodno. on malo proziva tesco (ko mi o maksiju da pisemo), prica o smorenim zivotima koji ne idu nikuda. cinjenica je da je on odvec mlad da bi bas spoznao, iskusio i osvestio svu katastrofu praznine tih zivota, ali ono sto ne zna, nadoknadjuje osecajem. taj njegov dubok glas isporucuje neagresivni gnev kao povrede duse, i sve u svemu, zavrsih ja sa jedno 40ak repeat-a ove jedne jedine pesme. tako ja slusam kad se posvetim. kao nekad, ono kad smo isli na berzu, kupovali ploce i slusali album ceo mesec.sto mi je drago sto smo se druzili i kao deca. imam utisak da smo bili isti kao sada. malo si me vise nervirao, ali to je to.(nastavicu posto prespavam i poslusam ostatak albuma)
evo me opet.
e sad, ostatak albuma sam delom cula ranije (jutjub), a deo eto preslusah danas...koliko je easy easy konkretna pesma, deo preostalih pesama su nekako bliza the streets (nadam se da mislim na tog izvodjaca) negoli biliju bregu, narativne, razvucene, negde i monotone, delom zahvaljujuci programiranom bubnju koji negde denfuje taj njegov gnev. e sad, ispade da je easy easy zapravo jedina pesma koja se razlikuje od ostatka albuma, ali ne i jedina koja mi se dopada, iako mi se najvise dopada. has this hit laska mom senzibilitetu, kao i boarder line, a ocean bed i out getting ribs su minijature koje na neki lep nacin asociraju na minijature vinija rajlija i morisijeve b-strane singlova u periodu njegovih ranih solo albuma. najvise me nervira kad neko pise o nekoj muzici tako sto stalno poredi sa necim drugim da bismo mi skontali kako je naslusan. a i nije bitno da se muzika stavi u neki folder. ipak, nas um radi tako, vezuje novo iskustvo za neko staro, sam pravi asocijacije.kod mene su one uglavnom pozitivne, tako da ne moze da mi se uzme za zlo, a i ovo pisem tebi a ne za roling stoun.
sto se mene tice, easy easy mi je dovoljna. to je pesma za mene. sve preko toga ide ispod jelke. kad bi ljudi znali koliko sam ja srecna kad pronadjem pesmu za repeat, cesce bi ih pravili.
nadam se da ti dobro zivis. ja fino, jedino bih spalila zimu, cekam 1. mart, tada postaje lakse. ima oko 75 dana do tada, to me muci.
sine, mislila sam da ce ovo pismo imati maksimum 5 recenice.

Well, easy easy
There's no need to take that tone
Well easy
I'm on the telephone
Man just leave us alone

Ow no I should've kept my receipts
Cause the sandwich I bought
Yeah it's been off for a week
And Tesco's stealing my money
When positivity seems hard to reach
I keep my head down and my mouth shut
Cause if you going through hell
We just keep going


drzi se, cmok