Kada nemanje izbora postane tvoj izbor
Debitantsko ostvarenje brazilskog reditelja Marcusa Baldinija bavi se sudbinom sedamanestogodišnje devojke Raquel koju je bavljenje prostitucijom, a potom i otvaranje "kontakt-bloga" učinilo tamošnjom Ćićolinom, po popularnosti i kontroverznosti matične profesije. Raquel je nakon blog karijere objavila i knjigu koja je postala bestseler. Baldini je svojim filmom, rekao bih, želeo da Raquelin "izbor" prikaže kao primerno feministički, iako on po mnogim kriterijumima jeste sve suprotno.
Na put prostitucije Raquel izvodi tvrda i konzervativna sredina. Nešto što je ovih dana "uobičajeni" seksualni nestašluk tinejdžera (Raquel je "popušila" drugu) postaje predmet okrutnih prozivki u školi, ali i distanciranja i prezira u rođenom domu. Nemoćna da se nosi sa tako tvrdim stavom, Raquel napušta kuću i odlazi u "lokalni" bordel gde postaje jedna od uslužnih devojaka. I menja ime u Bruna. Zahvaljujući svom naivnom izgledu i voljnosti da ispuni svaku mušterijinu želju ubrzo postaje najtraženiji artikal. Očekivano za proizvode iz Latinske Amerike kroz likove radnica i njihovih klijenata upoznajemo život brazilskog mulja, ali tu Baldini ne daje previše autentičnih momenata na koje već nismo naišli u sličnim, zlim sudbinama. Isto važi i za sitne Brunine ljubavi koje će se razviti paralelno sa gostoprimstvom.
Vremenom Bruna postaje sve popularnija i susret sa "VIP" prostitutkom odvodi je na sledeći nivo- na kome će biti sama sebi gazdarica. Tu počinje da radi blog, nove mušterije, stimulansi kokainom, let u vis, osećaj da je sve moguće, da se ima potpuna kontrola, a onda i neminovni pad. Prvo na ulicu, a potom u samo-prezir i redaljke "za par groša". Flešbek se završava Bruninom odlukom da još samo 6 meseci ostane u biznisu, za koje vreme će ostvariti 800 "kontakata" i time završiti svoju finansijsku konstrukciju za budućnost. Odjavna špica nas izveštava da je Bruna uspela u svojoj nameri, da se manula kurata posla, kao i da je zasnovala porodicu "sa jednom od mušterija". To jest da je uspela da povrati kontrolu.
Pitanje kontrole nad svojim životom tj opiranjem svim drugim kontrolama centralno je koje prožima i ovaj film i Bruninu živopisnu ličnost. Ispričana priča pokazuje potragu za tim šta je stvarno kontrola nad svojim životom i koji su limiti sreće kada se ona ostvari. Bruna, nošena samo-prezirom iz porodičnog doma i očiglednom namerom da svojim telom tj seksualnim čarima kontroliše druge neprekidno je na ivici nesigurnosti i u potrazi da za svoj život pronađe odgovarajuće svetlo.
Nažalost, Baldinijevu priču ozbiljno ruži to što mu glumica (brazilska "džulija roberts" Deborah Secco) ima 32 godine dok igra sedamnaestogodišnju srednjoškolku, a izgleda kao da ima 38. Uživljavanju u nijanse Bruninih muka ne pomaže mnogo ni što Deborah u nastavku filma izgleda sve mlađe, umesto sve starije. Ovaj "miskasting" mi je toliko smetao da sam povremeno morao da se podsećam da ovo nije film o domaćici "gone wild", već o nepunoletnoj devojci.
Rutinska i televizična režija Baldinija ne daje puno niti u atmosferi, niti emociji priče, dok "krupnoplanska" insistiranja na ružnoći seksa kome je Bruna bila izložena nepotrebno stvaraju sliku da je Bruna bila žrtva svog posla, a ne njegov loš gazda. U isto vreme, a naročito u drugom, čini mi se, najbitnijem delu filma, Baldini ozbiljno zanemaruje da internacionalnog gledaoca podrobnije informiše o tome kako je Bruna postala "Bruna Mala Surferka" tj najčitanija blogerka, jer ono što vidimo i čitamo kao ilustraciju pre deluje kao "mala škola blogovanja i veb dizajna". A i jedan insert iz njenog "selebriti" života (intervju na televiziji) nikako ne može da posluži kao referentan za razmere njene popularnosti.
Pretpostavljam da bi brazilska ispostava Hallmarka mogla da ovim filmom bude zadovoljna, ako bi se iz njega izbacilo nekoliko spornih scena golotinje i seksa.
SELEKTAH: 4minus/ 10
Debitantsko ostvarenje brazilskog reditelja Marcusa Baldinija bavi se sudbinom sedamanestogodišnje devojke Raquel koju je bavljenje prostitucijom, a potom i otvaranje "kontakt-bloga" učinilo tamošnjom Ćićolinom, po popularnosti i kontroverznosti matične profesije. Raquel je nakon blog karijere objavila i knjigu koja je postala bestseler. Baldini je svojim filmom, rekao bih, želeo da Raquelin "izbor" prikaže kao primerno feministički, iako on po mnogim kriterijumima jeste sve suprotno.
Na put prostitucije Raquel izvodi tvrda i konzervativna sredina. Nešto što je ovih dana "uobičajeni" seksualni nestašluk tinejdžera (Raquel je "popušila" drugu) postaje predmet okrutnih prozivki u školi, ali i distanciranja i prezira u rođenom domu. Nemoćna da se nosi sa tako tvrdim stavom, Raquel napušta kuću i odlazi u "lokalni" bordel gde postaje jedna od uslužnih devojaka. I menja ime u Bruna. Zahvaljujući svom naivnom izgledu i voljnosti da ispuni svaku mušterijinu želju ubrzo postaje najtraženiji artikal. Očekivano za proizvode iz Latinske Amerike kroz likove radnica i njihovih klijenata upoznajemo život brazilskog mulja, ali tu Baldini ne daje previše autentičnih momenata na koje već nismo naišli u sličnim, zlim sudbinama. Isto važi i za sitne Brunine ljubavi koje će se razviti paralelno sa gostoprimstvom.
Vremenom Bruna postaje sve popularnija i susret sa "VIP" prostitutkom odvodi je na sledeći nivo- na kome će biti sama sebi gazdarica. Tu počinje da radi blog, nove mušterije, stimulansi kokainom, let u vis, osećaj da je sve moguće, da se ima potpuna kontrola, a onda i neminovni pad. Prvo na ulicu, a potom u samo-prezir i redaljke "za par groša". Flešbek se završava Bruninom odlukom da još samo 6 meseci ostane u biznisu, za koje vreme će ostvariti 800 "kontakata" i time završiti svoju finansijsku konstrukciju za budućnost. Odjavna špica nas izveštava da je Bruna uspela u svojoj nameri, da se manula kurata posla, kao i da je zasnovala porodicu "sa jednom od mušterija". To jest da je uspela da povrati kontrolu.
Pitanje kontrole nad svojim životom tj opiranjem svim drugim kontrolama centralno je koje prožima i ovaj film i Bruninu živopisnu ličnost. Ispričana priča pokazuje potragu za tim šta je stvarno kontrola nad svojim životom i koji su limiti sreće kada se ona ostvari. Bruna, nošena samo-prezirom iz porodičnog doma i očiglednom namerom da svojim telom tj seksualnim čarima kontroliše druge neprekidno je na ivici nesigurnosti i u potrazi da za svoj život pronađe odgovarajuće svetlo.
Nažalost, Baldinijevu priču ozbiljno ruži to što mu glumica (brazilska "džulija roberts" Deborah Secco) ima 32 godine dok igra sedamnaestogodišnju srednjoškolku, a izgleda kao da ima 38. Uživljavanju u nijanse Bruninih muka ne pomaže mnogo ni što Deborah u nastavku filma izgleda sve mlađe, umesto sve starije. Ovaj "miskasting" mi je toliko smetao da sam povremeno morao da se podsećam da ovo nije film o domaćici "gone wild", već o nepunoletnoj devojci.
Rutinska i televizična režija Baldinija ne daje puno niti u atmosferi, niti emociji priče, dok "krupnoplanska" insistiranja na ružnoći seksa kome je Bruna bila izložena nepotrebno stvaraju sliku da je Bruna bila žrtva svog posla, a ne njegov loš gazda. U isto vreme, a naročito u drugom, čini mi se, najbitnijem delu filma, Baldini ozbiljno zanemaruje da internacionalnog gledaoca podrobnije informiše o tome kako je Bruna postala "Bruna Mala Surferka" tj najčitanija blogerka, jer ono što vidimo i čitamo kao ilustraciju pre deluje kao "mala škola blogovanja i veb dizajna". A i jedan insert iz njenog "selebriti" života (intervju na televiziji) nikako ne može da posluži kao referentan za razmere njene popularnosti.
Pretpostavljam da bi brazilska ispostava Hallmarka mogla da ovim filmom bude zadovoljna, ako bi se iz njega izbacilo nekoliko spornih scena golotinje i seksa.
SELEKTAH: 4minus/ 10
No comments:
Post a Comment