Gledao sam ovaj film dva dana nakon Robinovog samoubistva
Nisam bio naročito oduševljen Bobcat Goldthwaitovim God Bless America (odlično započeta satira koja je pojela samu sebe). Sleeping Dogs Lie i dalje stoji u redu za gledanje, a (neobjašnjivo!) World's Greatest Dad nikad se nije ni pojavio na radaru. I trebalo je da RW umre da bi u jednoj od čitulja naišao na ovaj film kao na "jedan od njegovih najboljih u poslednjoj dekadi rada".
I nisu me slagali.
Ovo je dobar film. Ali je zahvaljujući Robinu vrlo, vrlo dobar. I ne kažem to samo zato što sam povodljiv za onim da se o pokojniku priča sve najlepše (a teško mi je da zamislim da se o ovom kaže nešto ružno), već zato što je Williams u film ušao punim i celim srcem. Sad kada ga gledam iz ovog "mrtvog ugla" kao i da mi je objašnjeno zašto mu je to pošlo sa tako (ne)prijatnom lakoćom.
Robin igra profesora engleskog u jednoj srednjoj školi. On bi voleo da je uspešan pisac, ali nijedan od njegovih romana niko nije želeo da objavi. Živi sa sinom, tinejdžerom, koga bi najlakše bilo opisati kao "odvratno nepodnošljivog". I dok otac pokušava da "realizuje" simpatije sa zgodnom koleginicom, njegov sin "seksualnu utehu" traži u gledanju najprljavijih pornića koji uključuju i fekalisanje po drugima. U toj disharmoniji promiču njihovi dani, sve dok jednog dana (SPOJLER!) otac ne zatekne sina mrtvog (SPOJLEEEEEEEEEER!!!) - sam je sebe udavio kaišem koji je trebalo da mu pojača svršavanje prilikom masturbacije. Otac odlučuje da ovaj "nesrećan slučaj" preinači u samoubistvo sa oproštajnom porukom (koju on piše) ne bi li svog izrazito neomiljenog sina nakon smrti učinio makar podnošljivim.
Nakon toga sve se promeni za oca. Ali i za sina.
Goldthwait nije čovek koji voli da bulšituje. On stvari isteruje do kraja, on neprijatnosti u koje drugi zavire uđe sa celom ekipom. On neprekidno testira naše gađenje spram materijala koji nam je ponuđen i u likovima koji nisu naročito simpatični nudi jedine oaze humanosti. Robin Williams, kao personifikacija "tužnog klovna" lako se snalazi u zadatku koji mu je poveren- otac prevazilazi bol, a potom mu se kroz to otvara put da ostvari svoje snove. Gomilajući laži i izmišljotine, otac vremenom shvata razmere hipokrizije koju je kreirao, kao i u kojoj meri je predstava o njegovom sinu iz jedne krajnosti otišla u drugu. Iz nove američke komedije prelazimo u novu američku melodramu, a potom se stvari zahuktavaju u (ponekad samomasturbirajućoj) goldthwaitovskoj satiri.
Nanni Moretti je nasličan predložak snimio potresan film. Goldthwait, također.
SELEKTAH: 8/ 10
Nisam bio naročito oduševljen Bobcat Goldthwaitovim God Bless America (odlično započeta satira koja je pojela samu sebe). Sleeping Dogs Lie i dalje stoji u redu za gledanje, a (neobjašnjivo!) World's Greatest Dad nikad se nije ni pojavio na radaru. I trebalo je da RW umre da bi u jednoj od čitulja naišao na ovaj film kao na "jedan od njegovih najboljih u poslednjoj dekadi rada".
I nisu me slagali.
Ovo je dobar film. Ali je zahvaljujući Robinu vrlo, vrlo dobar. I ne kažem to samo zato što sam povodljiv za onim da se o pokojniku priča sve najlepše (a teško mi je da zamislim da se o ovom kaže nešto ružno), već zato što je Williams u film ušao punim i celim srcem. Sad kada ga gledam iz ovog "mrtvog ugla" kao i da mi je objašnjeno zašto mu je to pošlo sa tako (ne)prijatnom lakoćom.
Robin igra profesora engleskog u jednoj srednjoj školi. On bi voleo da je uspešan pisac, ali nijedan od njegovih romana niko nije želeo da objavi. Živi sa sinom, tinejdžerom, koga bi najlakše bilo opisati kao "odvratno nepodnošljivog". I dok otac pokušava da "realizuje" simpatije sa zgodnom koleginicom, njegov sin "seksualnu utehu" traži u gledanju najprljavijih pornića koji uključuju i fekalisanje po drugima. U toj disharmoniji promiču njihovi dani, sve dok jednog dana (SPOJLER!) otac ne zatekne sina mrtvog (SPOJLEEEEEEEEEER!!!) - sam je sebe udavio kaišem koji je trebalo da mu pojača svršavanje prilikom masturbacije. Otac odlučuje da ovaj "nesrećan slučaj" preinači u samoubistvo sa oproštajnom porukom (koju on piše) ne bi li svog izrazito neomiljenog sina nakon smrti učinio makar podnošljivim.
Nakon toga sve se promeni za oca. Ali i za sina.
Goldthwait nije čovek koji voli da bulšituje. On stvari isteruje do kraja, on neprijatnosti u koje drugi zavire uđe sa celom ekipom. On neprekidno testira naše gađenje spram materijala koji nam je ponuđen i u likovima koji nisu naročito simpatični nudi jedine oaze humanosti. Robin Williams, kao personifikacija "tužnog klovna" lako se snalazi u zadatku koji mu je poveren- otac prevazilazi bol, a potom mu se kroz to otvara put da ostvari svoje snove. Gomilajući laži i izmišljotine, otac vremenom shvata razmere hipokrizije koju je kreirao, kao i u kojoj meri je predstava o njegovom sinu iz jedne krajnosti otišla u drugu. Iz nove američke komedije prelazimo u novu američku melodramu, a potom se stvari zahuktavaju u (ponekad samomasturbirajućoj) goldthwaitovskoj satiri.
Nanni Moretti je nasličan predložak snimio potresan film. Goldthwait, također.
SELEKTAH: 8/ 10
odlican film. malo ko dosegne da izazove toliko saosecanja i tragedije sa tako jednostavnim resenjima. i inace savrsena akron/family 'don't be afraid, you're already dead' - nezaboravna.
ReplyDelete