ŠTA SMO GLEDALI ZA PRAZNIKE

I zbog čega kunemo oči čarne

Kao i svake godine, prednovogodišnji i postnovogodišnji TV termini u našem domu bili su zatrpani neodgledanim blokbasterima i holivudskim komedijama. Fastfud slike, srećom, pratila je daleko kvalitetnija ponuda hrane i drugih đakonija,

Od žaba do pudinga to su bili sledeći filmovi:

ANNIE (2014, r. Will Gluck)

Bojim se da kurcobolja koja krasi ovaj rimejk John Houstonovog "klasika" krasi svaki jebeni aspekt ovog filma. Od potpunog miskasta Quvenzhane Wallis za ulogu Annie, preko nakaradnog šmiranja Cameron Diaz do činjenice da Jamie Foxx jebeno dobro peva. Dugo nisam prisustvovao ovako neobjašnjivom podbacivanju najosnovnijih standarda kojih se obično drže i u najlošijim holivudskim produkcijama.
SELEKTAH: 1/ 10

POMPEII (2014, r. Paul W.S. Anderson)

John Snow igra keltskog roba koga zla sudbina vodi od pokolja cele porodice, kad je bio mali, do gladijatorske arene, podno Pompeje, baš uoči ključanja Vezuva. Paul W.S. pokušao je da ovom istorijskom filmu katastrofe udahne malo melodrame kroz romansu roba i pompejske princeze, ali njegova CGI-em zatrpana priča sve paničnije beži iz jednog klišea u drugi. Kiefer Sutherland iako sa frizurom Jacka Bauera ovde, nažalost, ne viče da će stotine hiljada nevinih ljudi da strada, već, i to prilično loše, radi na tome.
SELEKTAH: 1/ 10

MAZE RUNNER (2014, r. Wes Ball)

Nakon što je Katniss Everdeen uspešno povezala koncept The Running Man sa svetom tinejdžera iz godine u godinu nižu se filmovi koji pokušavaju da nam prodaju nove tinejdž revolucionare. Po prvi put, sada su to dečaci. Zarobljeni unutar džinovskih kamenih zidina iz kojih jedini izlaz vodi u isto toliko džinovski lavirint kojim gospodare mehanička paukolika čudovišta. Kada na kraju filma shvatimo da je sva ta konstrukcija zapravo samo test-poligon za naučnike koji nakon apokalipse koja je pokosila svet pokušavaju da odvoje najsamostalnije i najsposobnie borce, mozak vam se raspadne od siline gluposti. Ali ne i koliko pred činjenicom da se 30ak dečaka nakon 3 godine izolacije u susretu sa Kayom Scadelario bavi bilo čim drugim sem pokušajem da je smuva i kresne.
SELEKTAH: 1/ 10

GODZILLA (2014, r. Gareth Edwards)

Teško je poverovati da je Gareth pre samo 4 godine režirao dokumentaroliki sci-fi Monsters o napadu vanzemaljaca koji je plenio svojim pri-zemljenim pogledom na stvar. Godzilla, uprkos šestominutnom trudu Juliette Binoche i očajničkim pokušajima Bryana Cranstona da pokaže da je "materijal za Holivud", predstavlja rasplinut i konfuzan film u kome patriotsko ponašanje Godzile jedva proviri do izražaja, dok on sam smeta na ekranu koliko i njegovi "ljudski saigrači" koji nikako da nam objasne zašto su baš oni odabrani da budu junaci ove priče. Na kraju sve liči na nešto što niste želeli da gledate ni prvi put kada vam je prikazivano.
SELEKTAH: 1/ 10

THE AMAZING SPIDERMAN 2 (2014, r. Marc Webb)

Dobar deo ovog filma smo gledali sa Eli. Čovek-jegulja joj je neko vreme bio zanimljiv. Nama ni to. Webbov napor da Spidermana oživi kroz auto-satiričan odnos spram superherojskog koncepta i šatro-realističkije dramske odnose izgleda kao Gossip Girl epizoda koju je neko nagutao spidom i pečurkama. A bedno je što prazninu filma ne mogu da popune ni čak dva negativca što još više utiče na osećaj da je AS2 zapravo neki TV specijal u kome su dve epizode, "predbožićno", spojene u jednu. Tupavi klifhenger na kraju još više pojačava taj utisak.
SELEKTAH: 1/ 10

THE INTERVIEW (2014, r. Evan Goldberg i Seth Rogen)

Ne znam da li kada se naduvate u The Interview vidite nešto više od traljavog spufa u kome fali samo Leslie Nielsen. Rogenovo i Francovo pucanje u metu kao što je "Kim od Severne Koreje" samo pokazuje da Holivud nema muda da šarliebdoovski zapuca u opasnije neprijatelje, pa šta bude. Činjenica da je (i) ovakav film izazvao raznorazne samocenzure i pometnje govori samo o tome da su PR službe ozbiljno zakazale.
SELEKTAH: 1/ 10

DIVERGENT (2014, r. Neil Burger)

Vidi pod Maze Runner. Za film koji kao glavnu junakinju ima Shailene Woodley ovo je bila poprilično aseksualna avantura. Osnovni predložak je ubitačno glup te ga neću ovde obrazlagati, jer strahujem da bi nekoga od vas mogao ozbiljno da ranim. Najvećim kvalitetom ovog filma držim to što objasni koliko je (čak i onakav) Hunger Games odličan film.
SELEKTAH: 2/ 10

THOR: THE DARK WORLD (2014, r. Alan Taylor)

Ova epska avantura čiji se najveći deo odvija u onozemaljskom terenu bogova i(/ili) megavanzemaljaca poverena je reditelju nekoliko epizoda Game Of Thrones verovatno sa ciljem da fantastici da na epici. Transformersko povampirenje arhi-neprijatelja koji dolaze da univerzum progutaju mrakom slučajno se poklapa sa otkrivanjem neke arhi/meta-tečnosti koja je sam bitak or whatever, koju pronalazi Thorova zemaljska ljuba Natalie Portman. Te tupavi Thor sada mora da o istom trošku štiti i curu i sav živi svet, a kroz to čekičenje neprijatelja provejava i raspliće se odnos sa polu-bratom Lokijem koji i dalje ne odustaje od bogovskog prestola. Ukoliko vas jalovo šibanje po neiventivno dočaranom onozemaljskom svetu loži više od još jednog satiranja Londona, a spava vam se i umorni ste, ovo je možda film koji sebi treba da pustite.
SELEKTAH: 2/ 10

22 JUMP STREET (2014, r. Phil Lord i Christopher Miller)

Druga avantura Schmidta i Jenkoa, ovaj put na koledžu. Sam film se meta-filmski poigrava temom nastavka, ali na kraju ne uspeva da postigne mnogo više od onoga što nam je predočio kao problem istih. Jonah Hill je za tridesettri koplja zabavniji od Tatuma i prava je šteta što bi očigledno radije da bude pola Tatuma nego jedan i po Jonah. Nešto od šmeka sličnih akcionih komedija osamdesetih (Spies Like Us) je tu, ali veći je problem što nema ničega što bi karakterisalo naše doba. Na kraju nekako deluje da je 22 Jump Street i manje ambiciozan, jer se obraća samo onima koji su živeli u istoj ulici na broju 21.
SELEKTAH: 3/ 10

LET'S BE COPS (2014, r. Luke Greenfield)

Ovo je bio jedan od "sleeper" hitova prošle godine. U suštini radi se o istom filmu kakav je 22 Jump Street, samo sa nešto autentičnijom pričom i smelijim humorom. Dva tipa, jedan dizajner igrica, drugi onlygodknowswhat, slučajno oblače policijske uniforme, glume policajce, pa im se to dopadne, pa ih odvede u neprilike. Svežina dolazi od nalikosti komedijama osamdesetih i jednostavnosti budalastog zapleta (plus kartonski negativci), ali plaši što više truda nije uloženo u to da se osvoji neki svoj teren.
SELEKTAH: 4/ 10

300: RISE OF AN EMPIRE (2014, r. Noam Murro)

Noam Murro u svojoj filmografiji ima još samo jednu komediju od pre 6 godina. Jasno je kao dan da je on ovde poslužio samo kao produžena rediteljska posluga Zacku Snyderu da napravi mlađeg bracu svom uspešnom epskom prvencu. Priča koja opisuje ratovanje hrabrih Atinjana sa persijskom generalkom grčkog porekla, Artemisijom, dešava se u isto vreme i nešto nakon spartanskog najebavanja u Termopilskom klancu. Sve ostalo je jebeno isto i Murra se držao Snyderovog recepta i uputstava kao da mu život zavisi od toga. Plus sise Eve Green.
SELEKTAH: 5minus/ 10

X-MEN: DAYS OF THE FUTURE PAST (2014, r. Bryan Singer)

Singer se vratio da ributuje franšizu kojoj ne vidim nikakvog smisla. Svi prethodni delovi odigrali su sve moguće metafore našeg društva, sagledali ih iz različitih uglova i ovo "istorijsko" pronicanje u istinu, iako na momente raskošno realizovano, na kraju, ipak, deluje nepotrebno. Koliko puta još moramo da shvatimo da Xavier i Magneto različito vide (ne)mogućnosti simbioze ljudi i mutanata i da iz različitih pravaca uvek budemo dovedeni do istog zaključka. Svi plusevi idu na deo priče koja je radikalno i Terminatorski gura napred i tiče se naučničke delatnosti Bolivara Traska.
SELEKTAH: 6minus/ 10

INTO THE STORM (2014, r. Steven Quale)

Polu-"fajnd futidž" avantura koju je režirao reditelj petog nastavka Final Destination. Za takve propozicije Into The Storm je skoro odličan. Nepotrebnoj melodrami nije posvećeno mnogo mesta, a nagomilanim stradanjima čak se može spočitati i (neplanirano) Von Triereovsko ruganje. Scenografija je fenomenalna, naročito u periodima nakon rafala tornada. Osnovna postavka je uverljiva iako joj se može prebaciti da nije makla mnogo dalje od specijalne epizode nekog sličnog rijalitija na Discovery-ju.
SELEKTAH: 6/ 10

WILLOW CREEK (2014, r. Bobcat Goldthwait)

Momak i devojka odlaze u šume Severne Amerike u kraj u kome je viđen "Bigfut" i o tome snimaju nekakav privatni dokumentarac. O, da ovo jeste Blair Witch "fajnd futidž" (mnogo mi se dopada da to ovako pišem) za koji nije baš najjasnije da li želi da napravi uverljiviju/ smisleniju verziju istog ili je diskretno parodira. Kako god, uspeva i u jednom i u drugom. Goldthwait, kao komičar, "dosadni" uvod ispunjava brojnim šalama na račun potrage za "Bigfutom", a kada "nešto počne da se dešava", iako se dešava na nedešavajući način kao u tonama sličnih filmova, osećate se fino zabrinuto i "saosećate" sa likovima. Nažalost, Goldthwait se nije potrudio oko kraja.
SELEKTAH: 6plus/ 10

AS ABOVE, SO BELOW (2014, r. John Erick Dowdle)

Najveći kvalitet ovog horora potiče od rediteljske obučenosti Johna Ericka Dowdlea da barata "fajnd futidž" žanrom. Praktično svi njegovi filmovi manje-više simuliraju odsustvo reditelja (Quarantine, Poughkeepsie Tapes, Devil) i As Above... pokazuje da konceptu ne treba mnogo da zaživi na pravi način. Mlada arheološkinja sleš hemičarka sleš piejdždi iz svačega sa timom "stručnjaka" spušta se u katakombe Pariza u potrazi za čuvenim alhemičarskim kamenom koji pruža večni život. Čak i da nema galerije uobičajenih blic-duhova i spodoba, Dowdle mi je do koštane srži ugurao strah provlačeći me zajedno sa svojim junacima kroz najuže  moguće prolaze i rupe... As Above... je skoro kao olimpijada u kojoj su discipline pažljivo osmišljene da izazivaju klaustrofobiju i bude sve ostale strahove. Kao iskustvo ovaj film je impresivan. Plus, kraj je odličan.
SELEKTAH: 7plus/ 10

HELLO LADIES: THE MOVIE (2014, r. Stephen Merchant)

Da, film funkcioniše kao "završetak priče" za junake koje je HBO prerano pobio odbijanjem da Merchantu da drugu sezonu. Ukoliko niste gledali, obavezno gledajte. Zabavno je kao Girls i trista puta bolje od sranja poput Looking koja su dobila drugu šansu. Merchant kao dizajner Stuart u hroničnoj potrazi za ljubavlju, pažnjom, šmekom i glemom briljira. Epizoda sa Nicole Kidman zadire u blam koji karakteriše opus Gervais-Merchanta, a kraj, iako tetkast, ipak prija kao limunada. Uz Begin Again "feelgood" film godine.
SELEKTAH: 8/ 10

MAGIC IN THE MOONLIGHT (2014, r. Woody Allen)

Ovo je samo tako za tetke. Ali Allen kada je dobar uspe da me ubedi da saosećam sa njim, tj da mu film odgledam iz perspektive u kojoj zamišljam šta je on hteo. On ima 79 godina, i kapiram da mu smrt sada već ozbiljno škrguće za vratom i kapiram da ne spava i da je bled non-stop. I u takvim okolnostima čovek razmišlja o raznim stvarima, najviše o smrti, I guess, a onda i o tome šta posle. Magic In the Moonlight se, kroz očigledni Allenov alter-ego glavnog junaka, mađioničara Stanley-a (odlični Colin Firth), pravi da će raširiti ruke pred onostranim i opravdati Allenov konvert u "vernike", samo da bi još jednom sve razotkrio kao trik. Ne zaboravljajući da nas ostavi sa nadom- (možda) Bog ne postoji, ali život je lep zbog magije koja je moguća. Pored toga, Magic In the Moonlight još jednom fascinira jednostavnošću premise koju Allen stavi pred nas i koja potom služi za bavljenje vrlo ozbiljnim stvarima na pitak i zaslađen način. Disciplinovanost sa kojom on to postiže, u tom dobu, trebalo bi da nas impresionira. Jer genije je retko toliko uporan.
SELEKTAH: 8plus/ 10