Vorsprung durch Technik
Volim što sam naivan. Volim što i dalje sednem da gledam film i već od prvog minuta se pravim pametan predviđajući njegov tok i bavim se time šta on "zapravo" želi da nam kaže i onda kada me on iznenadi i prevari, obradujem se kao malo dete. Chappie je takav film. Ovo nije Robocop ili Terminator u Johanesburgu. Ovo nije "high-concept" naučna-fantastika kojom se Neill Blomkamp proslavio sa District 9 i sjebao sa Elysium. Ovo je pravi pravcati tinejdžerski film, u najboljem bezbrižnom sentimentu osamdesetih i zadržanom ciničnom duhu našeg vremena. Kao što je Johnny 5 bio u Short Circuit.
Koja je najbolja stvar u vezi sa njim? Išao bih večeras ponovo da ga gledam.
And it made me a better man.
Mislim da je vreme da Blomkampu skinemo kapu za ispoljeni lokal patriotizam. Ni Matt Damon, a sada ni Wolverine i Dev Patel (dobro, sad...) nisu ga isterali iz johanesburških slamova u sunčani Elej i sad već jalovo univerzalni Njujork. Johanesburg je i dalje njegov "grad na zemlji" koji (bolje od Njujorka) univerzalizuje duh i stanje naše civilizacije. I u pravu je. Sve izgleda idiotski glupo. Kao Antartik koji se lagano topi pred našim očima. I prljavo. I medmaksovski, kao nastupi ISIS.
Dev Patel glumi inžinjera koji u jednoj fabrici oružja radi na projektovanju i proizvodnji specijalnih humanoidnih robota (anoreksičniji Robocop, recimo) koji se zajedno sa policijom bore protiv kriminala. OK, čak i ako neke momente prihvatite kao Blomkampov stil ili omaž Lego-tehnolikim osamdesetim, moraćete da zažmurite na nekoliko stvari. Prvo, fabrika oružja izgleda kao privatna proizvodnja stajskog đubriva u Srbiji, a ni njeno obezbeđenje nije ništa bolje- ulazi ko kako hoće, utovaruje robote u kombi i izvozi ih bez problema. Kada Dev dođe kod CEO-a, koji sedi u tek nešto boljoj kancelariji od Devove otvorene "kutijice" i saopšti joj da je provalio "veštačku inteligenciju", ona će mu mrtva ladna odbiti mogućnost da je testira, jer osiguranje to ne pokriva i papirologija je komplikovana. Trilioni dolara izgubljenih u profitu zbog toga nisu problem. Ovakva i slična dramaturška naivnost provejavaće i u većini ključnih akcionih sekvenci u kojima naši junaci sa impresivnom jednostavnošću provaljuju šifre, prebacuju svest iz ljudi u robote, rešavaju komplikovane strateške zadatke... Ali to sve može da vas nervira samo dok ne prihvatite žanr koji je Blomkamp odabrao za svoj film. A to je tinejdžerska akciona sci-fi komedija.
Za mene je prelomni trenutak bio kada jedan od konkurentskih robota, koje kreira "zli" Wolverine sa još "zlijom" frizurom, svojim makazica-prstima prepolovi jednog od junaka i pola njegovog tela baci iza sebe kao riblju glavu. U tom trenutku mi je kliknulo da je ovo daaaleko više treš, naivno, komedijaški nego što sam ja mislio i očekivao. U tom trenutku film mi se otvorio u sasvim drugoj lepoti i sve je kliknulo.
A kad kažem kliknulo mislim i na odabir slamdog milionera za glavnu ulogu, Wolverinove "severnonemačke" repove, izbor potpuno ludačkih članova Die Antoword koji su praktično odigrali sami sebe za glavne uloge i doneli budalastu aromu dobrih negativaca koja je u Holivudu manje-više sahranjena sa Home Alone franšizom i Johnom Hughesom.
Blomkampov svet, u kome policijski robot "sa svojom inteligencijom" sticajem okolnosti postaje mezimče ulične bande, je pitak i blesav, fore podilaze MTV tinejdžerima, ali u suštini svega toga kriju se jebeno dobre i vrlo tople poruke. Blomkamp, kao i u svojim prethodnim filmovima, propituje šta to čini ljude ljudima, menja situacije kako bi pokazao da svako može da bude odbačena (marginalizovana) strana. Ali ono što je najbizarnije od svega jeste njegov predlog za evoluciju naše duše- iz ljudskog tela u robotsko. Videćete kako na kraju, neočekivano, ali spontano, Chappie dobija svoju robotsku porodicu "od ljudi". I taj momenat ima bajkoliki potencijal najboljih Spielbergovih filmova.
Moji komplimenti idu i samom Chappieju. Njegova fizionomija funkcioniše i kao telo robotske antilope, ali i kao titanijumska varijanta uličnog gangsteraja koju donose Die Antwoord. On je princ iz Bel Era, samo iz Johanesburga (eto, još jednog omaža!). A pomenuti Johnny 5 definitivno jeste njegov "predak".
Samo odškrinite srce.
SELEKTAH: 9minus/ 10
Volim što sam naivan. Volim što i dalje sednem da gledam film i već od prvog minuta se pravim pametan predviđajući njegov tok i bavim se time šta on "zapravo" želi da nam kaže i onda kada me on iznenadi i prevari, obradujem se kao malo dete. Chappie je takav film. Ovo nije Robocop ili Terminator u Johanesburgu. Ovo nije "high-concept" naučna-fantastika kojom se Neill Blomkamp proslavio sa District 9 i sjebao sa Elysium. Ovo je pravi pravcati tinejdžerski film, u najboljem bezbrižnom sentimentu osamdesetih i zadržanom ciničnom duhu našeg vremena. Kao što je Johnny 5 bio u Short Circuit.
Koja je najbolja stvar u vezi sa njim? Išao bih večeras ponovo da ga gledam.
And it made me a better man.
Mislim da je vreme da Blomkampu skinemo kapu za ispoljeni lokal patriotizam. Ni Matt Damon, a sada ni Wolverine i Dev Patel (dobro, sad...) nisu ga isterali iz johanesburških slamova u sunčani Elej i sad već jalovo univerzalni Njujork. Johanesburg je i dalje njegov "grad na zemlji" koji (bolje od Njujorka) univerzalizuje duh i stanje naše civilizacije. I u pravu je. Sve izgleda idiotski glupo. Kao Antartik koji se lagano topi pred našim očima. I prljavo. I medmaksovski, kao nastupi ISIS.
Dev Patel glumi inžinjera koji u jednoj fabrici oružja radi na projektovanju i proizvodnji specijalnih humanoidnih robota (anoreksičniji Robocop, recimo) koji se zajedno sa policijom bore protiv kriminala. OK, čak i ako neke momente prihvatite kao Blomkampov stil ili omaž Lego-tehnolikim osamdesetim, moraćete da zažmurite na nekoliko stvari. Prvo, fabrika oružja izgleda kao privatna proizvodnja stajskog đubriva u Srbiji, a ni njeno obezbeđenje nije ništa bolje- ulazi ko kako hoće, utovaruje robote u kombi i izvozi ih bez problema. Kada Dev dođe kod CEO-a, koji sedi u tek nešto boljoj kancelariji od Devove otvorene "kutijice" i saopšti joj da je provalio "veštačku inteligenciju", ona će mu mrtva ladna odbiti mogućnost da je testira, jer osiguranje to ne pokriva i papirologija je komplikovana. Trilioni dolara izgubljenih u profitu zbog toga nisu problem. Ovakva i slična dramaturška naivnost provejavaće i u većini ključnih akcionih sekvenci u kojima naši junaci sa impresivnom jednostavnošću provaljuju šifre, prebacuju svest iz ljudi u robote, rešavaju komplikovane strateške zadatke... Ali to sve može da vas nervira samo dok ne prihvatite žanr koji je Blomkamp odabrao za svoj film. A to je tinejdžerska akciona sci-fi komedija.
Za mene je prelomni trenutak bio kada jedan od konkurentskih robota, koje kreira "zli" Wolverine sa još "zlijom" frizurom, svojim makazica-prstima prepolovi jednog od junaka i pola njegovog tela baci iza sebe kao riblju glavu. U tom trenutku mi je kliknulo da je ovo daaaleko više treš, naivno, komedijaški nego što sam ja mislio i očekivao. U tom trenutku film mi se otvorio u sasvim drugoj lepoti i sve je kliknulo.
A kad kažem kliknulo mislim i na odabir slamdog milionera za glavnu ulogu, Wolverinove "severnonemačke" repove, izbor potpuno ludačkih članova Die Antoword koji su praktično odigrali sami sebe za glavne uloge i doneli budalastu aromu dobrih negativaca koja je u Holivudu manje-više sahranjena sa Home Alone franšizom i Johnom Hughesom.
Blomkampov svet, u kome policijski robot "sa svojom inteligencijom" sticajem okolnosti postaje mezimče ulične bande, je pitak i blesav, fore podilaze MTV tinejdžerima, ali u suštini svega toga kriju se jebeno dobre i vrlo tople poruke. Blomkamp, kao i u svojim prethodnim filmovima, propituje šta to čini ljude ljudima, menja situacije kako bi pokazao da svako može da bude odbačena (marginalizovana) strana. Ali ono što je najbizarnije od svega jeste njegov predlog za evoluciju naše duše- iz ljudskog tela u robotsko. Videćete kako na kraju, neočekivano, ali spontano, Chappie dobija svoju robotsku porodicu "od ljudi". I taj momenat ima bajkoliki potencijal najboljih Spielbergovih filmova.
Moji komplimenti idu i samom Chappieju. Njegova fizionomija funkcioniše i kao telo robotske antilope, ali i kao titanijumska varijanta uličnog gangsteraja koju donose Die Antwoord. On je princ iz Bel Era, samo iz Johanesburga (eto, još jednog omaža!). A pomenuti Johnny 5 definitivno jeste njegov "predak".
Samo odškrinite srce.
SELEKTAH: 9minus/ 10
ako se izuzmu hvalospevi o specijalnim efektima ovaj film svuda trpi izuzetno lose kritike!? to ide toliko daleko da je blomkampov "alien" sahranjen i pre snimanja! pretpostavljam da je glavni razlog to sto si ti valjda jedini koji u njemu vidi tinejdzersku akcionu komediju? a retka je i pojava da reditelj prizna da se zajebao (blomkamp o elysium). mozda da angazuje scenaristu? tvoja kritika ce da me natera da ga pogledam jer mi je district 9 bas prijao.
ReplyDeletei onda se vrati ovde da podeliš utisak sa nama
Deletei, da, nisu samo loše kritike
Deletehttp://crippledcorner.blogspot.com/2015/03/chappie.html?m=1