Niko ne zvuči kao Lana Del Rey. Er vama to nije dovoljno?
Meni je ovo već album godine. Ovo je zvuk u kome volim da se brčkam, plivam i davim. Sada ću probati da podelim sa vama zašto je to najbolja stvar na svetu.
Zaboravite Lanu. Zaboravite zgodnu, ritahejvorastu plavušu sa velikim očima i sočnim usnama. Zaboravite ako možete. Zaboravite na kontroverznu kontroverznost, obradu Heart-Shaped Box, priče o tome kako bi valjalo "brnautovati se" čim prije, zaboravite na glamur, ispali stomak, eleganciju, tetovaže. Zaboravite ako možete. Zaboravite na priče, čak i moje, da li je sve stvarno ili lažno ili stvarno lažno. Zaboravite ako možete.
Utonite. Ako možete.
Honeymoon je jedna mudra i dvaput namazana ploča. Zrelija, kompaktnija i dublja i od Born To Die i od Ultraviolence. Lana je još prošle godine pričala da želi da napravi jedan "orkestarski" album sa velikim refrenima. I baš takav je napravila. I razmišljao sam i, evo, i dalje razmišljam ko je skoro ili ikada napravio sličan. Da, deluje mi da su u "Zlatno doba Holivuda" svi albumi zvučali ovako. Kao Marilyn ili Marlene. Možda se Liza Minnelli nasnimala ovakvih albuma, ili Shirley Bassey. I niko, niko drugi. Želim da verujem. Nisu ovo pesme koje pevaš, ovo su pesme iz kojih izroniš.
Medeni mesec je period seksa, opijanja, nerazmišljanja i kovanja planova u životu dvoje ljudi. Nagađam. Nikada nisam probao. U Laninoj verziji to je neprekidna mesečina. Ispod koje se može leškariti, milovati, sanjariti, tonuti u noć. I tako 14 puta za redom.
Meni nije teško da shvatim zašto nije došlo do kreativnog seksa sa Markom Ronsonom koji se jedno vreme vrzmao po materijalu kao producent. On ne razume grandiozno. A ovde je sve grandiozno. Mermer i uzdasi. Crno-bele scene. I dama koja se privija uz svog muškarca. On utegnut u mantil, ona u haljini sa dekolteom do guze.
A ispod svih tih uzdaha, bujajućih balada, "Lana being Lana" cvrče postmoderni apetiti- citat Space Oddity u Terrence Loves You, pominjanje "Hotela California" u God Knows I Tried i fraza poput "lay lady lay" (u Religion) ili Billie Holiday u The Blackest Day. Većina referisanih autora u intervjuima je već apostrofirana kao "uticaji", ali ovde je to i gest samopouzdanja i drskosti. Lana ih uzima "pod svoje".
Retke su pesme koje štrče na albumu. Čak je i doorasta obrada Don't Let Me Be Misunderstood, Nine Simone, obukla princezinu haljinu. Baš kao i reči i fraze "bad motherfucker", "bullshit" ili stihovi poput "singing soft grunge just to soak up the noise" (iz Music To Watch Boys To) ili "baby, you're so ghetto" (Art Deco) ili "beatboxing and rapping in the summer rain" (Salvatore)... sve je to progutano lavom, pardon, Lanom. I ostaje između nje i njega, ispod čaršava, u vrelini noći. Na kraju balade (pun intended) nije teško poverovati ni da je najopreznije otpevana, pomenuta Don't Let Me Be Misunderstood, "Lanina pesma" koliko i sve prethodne. Krhkost sa kojom ona izvire iz nje, sa provocirajućim, izvinjavajućim tonom mačkice koja bi da bude ogrebana (Caitlin, oprosti mi na ovom stereotipu). Malčice iskalkulisano, zašećereno, ali čovek mora da joj oprosti.
Nisam siguran da će ovo biti naročito komercijalno. Niti da će imati naročitu krosover privlačnost kao ranija izdanja (naročito Ultraviolence). Ali mi je teško da zamislim da će ovo stariti loše. Jer je snimljeno kao "evergreen", kao klasik. Jer je na dodir kao svilena posteljina (opet ja...). Kao Chanel 5. Kao Mercedes.
Music To Watch Boys To, singl High By The Beach i The Blackest Day jedini pokušavaju da primene "klasičnost" na naše vreme, na klinke, rijalitije, na Lanu i Laninu generaciju. I uspevaju. Cenim da će Janet Jackson (samo sa crnim zvukom) probati nešto slično na novom albumu, baš kao i na legendarnom Janet. Ali ona je skoro duplo starija od Lane (Caitlin, oprosti mi na ovom neoprostivom ejdžizmu). Lana ima snagu da očara banalnošću. Bez obzira što je u Laninom svetu Music To Watch Boys To zvuči skoro kao Burial. Ili što je High By The Beach MTV-ijevski r'n'b. Ili što je The Blackest Day trip hop devedesetih. Ništa od tih tričavih dahova našeg doba ne ruši njenu staroholivudsku krletku iz koje niti može, niti želi da pobegne.
Honeymoon, uprkos svemu rečenom, nije retro. On ne rekonstruiše, on se pravi da živi u jednom dobu. To nije isto. On se pravi da u našem dobu živi na način na koji se to nekada radilo. Možda će vas iznervirati Lanina upornost u tome (Žozefina kaže repeticija) ili doslednost (Žozefina kaže monotonost), ali snaga njene dvodimenzionalnosti otvara i treću i to je ono što čitavoj stvari daje čar. Ta odanost fantaziji. Imam poštovanja za tako nešto. Jer it's better to burn, than to burn out.
SELEKTAH: 9/ 10
PS Pročitajte još jednu sjajnu recenziju ovde.
Meni je ovo već album godine. Ovo je zvuk u kome volim da se brčkam, plivam i davim. Sada ću probati da podelim sa vama zašto je to najbolja stvar na svetu.
Zaboravite Lanu. Zaboravite zgodnu, ritahejvorastu plavušu sa velikim očima i sočnim usnama. Zaboravite ako možete. Zaboravite na kontroverznu kontroverznost, obradu Heart-Shaped Box, priče o tome kako bi valjalo "brnautovati se" čim prije, zaboravite na glamur, ispali stomak, eleganciju, tetovaže. Zaboravite ako možete. Zaboravite na priče, čak i moje, da li je sve stvarno ili lažno ili stvarno lažno. Zaboravite ako možete.
Utonite. Ako možete.
Honeymoon je jedna mudra i dvaput namazana ploča. Zrelija, kompaktnija i dublja i od Born To Die i od Ultraviolence. Lana je još prošle godine pričala da želi da napravi jedan "orkestarski" album sa velikim refrenima. I baš takav je napravila. I razmišljao sam i, evo, i dalje razmišljam ko je skoro ili ikada napravio sličan. Da, deluje mi da su u "Zlatno doba Holivuda" svi albumi zvučali ovako. Kao Marilyn ili Marlene. Možda se Liza Minnelli nasnimala ovakvih albuma, ili Shirley Bassey. I niko, niko drugi. Želim da verujem. Nisu ovo pesme koje pevaš, ovo su pesme iz kojih izroniš.
Medeni mesec je period seksa, opijanja, nerazmišljanja i kovanja planova u životu dvoje ljudi. Nagađam. Nikada nisam probao. U Laninoj verziji to je neprekidna mesečina. Ispod koje se može leškariti, milovati, sanjariti, tonuti u noć. I tako 14 puta za redom.
Meni nije teško da shvatim zašto nije došlo do kreativnog seksa sa Markom Ronsonom koji se jedno vreme vrzmao po materijalu kao producent. On ne razume grandiozno. A ovde je sve grandiozno. Mermer i uzdasi. Crno-bele scene. I dama koja se privija uz svog muškarca. On utegnut u mantil, ona u haljini sa dekolteom do guze.
A ispod svih tih uzdaha, bujajućih balada, "Lana being Lana" cvrče postmoderni apetiti- citat Space Oddity u Terrence Loves You, pominjanje "Hotela California" u God Knows I Tried i fraza poput "lay lady lay" (u Religion) ili Billie Holiday u The Blackest Day. Većina referisanih autora u intervjuima je već apostrofirana kao "uticaji", ali ovde je to i gest samopouzdanja i drskosti. Lana ih uzima "pod svoje".
Retke su pesme koje štrče na albumu. Čak je i doorasta obrada Don't Let Me Be Misunderstood, Nine Simone, obukla princezinu haljinu. Baš kao i reči i fraze "bad motherfucker", "bullshit" ili stihovi poput "singing soft grunge just to soak up the noise" (iz Music To Watch Boys To) ili "baby, you're so ghetto" (Art Deco) ili "beatboxing and rapping in the summer rain" (Salvatore)... sve je to progutano lavom, pardon, Lanom. I ostaje između nje i njega, ispod čaršava, u vrelini noći. Na kraju balade (pun intended) nije teško poverovati ni da je najopreznije otpevana, pomenuta Don't Let Me Be Misunderstood, "Lanina pesma" koliko i sve prethodne. Krhkost sa kojom ona izvire iz nje, sa provocirajućim, izvinjavajućim tonom mačkice koja bi da bude ogrebana (Caitlin, oprosti mi na ovom stereotipu). Malčice iskalkulisano, zašećereno, ali čovek mora da joj oprosti.
Nisam siguran da će ovo biti naročito komercijalno. Niti da će imati naročitu krosover privlačnost kao ranija izdanja (naročito Ultraviolence). Ali mi je teško da zamislim da će ovo stariti loše. Jer je snimljeno kao "evergreen", kao klasik. Jer je na dodir kao svilena posteljina (opet ja...). Kao Chanel 5. Kao Mercedes.
Music To Watch Boys To, singl High By The Beach i The Blackest Day jedini pokušavaju da primene "klasičnost" na naše vreme, na klinke, rijalitije, na Lanu i Laninu generaciju. I uspevaju. Cenim da će Janet Jackson (samo sa crnim zvukom) probati nešto slično na novom albumu, baš kao i na legendarnom Janet. Ali ona je skoro duplo starija od Lane (Caitlin, oprosti mi na ovom neoprostivom ejdžizmu). Lana ima snagu da očara banalnošću. Bez obzira što je u Laninom svetu Music To Watch Boys To zvuči skoro kao Burial. Ili što je High By The Beach MTV-ijevski r'n'b. Ili što je The Blackest Day trip hop devedesetih. Ništa od tih tričavih dahova našeg doba ne ruši njenu staroholivudsku krletku iz koje niti može, niti želi da pobegne.
Honeymoon, uprkos svemu rečenom, nije retro. On ne rekonstruiše, on se pravi da živi u jednom dobu. To nije isto. On se pravi da u našem dobu živi na način na koji se to nekada radilo. Možda će vas iznervirati Lanina upornost u tome (Žozefina kaže repeticija) ili doslednost (Žozefina kaže monotonost), ali snaga njene dvodimenzionalnosti otvara i treću i to je ono što čitavoj stvari daje čar. Ta odanost fantaziji. Imam poštovanja za tako nešto. Jer it's better to burn, than to burn out.
SELEKTAH: 9/ 10
PS Pročitajte još jednu sjajnu recenziju ovde.
Evo ja cu da spomenem meni na prvo slusanje omiljenu pesmu - Swan Song. Bice ih jos siguran sam ali ona je prva.
ReplyDeletemanje falsira
ReplyDeleteMeni na prvo slušanje, omiljena "Freak"
ReplyDeletestari, ja sam srećan što nisi napisao prvo i jedino slušanje...
DeleteTi znaš da ja nisam površan prema albumima kojima daš više od 7.
ReplyDeleteOn svim albumima ovde daje više od 7.
ReplyDeletePeđa
to je istina. ali to je zato što ne mogu da nadjem podsticaj da pišem o izdanjima koja ne vrede ni toliko
Deletedobar je album, bas bas. slobodane, hvala ti sto si mi otkrio lanu, ovako je nikad ne bih preslusao.
ReplyDeletebas me zanima sta ces napisati za new order. meni je, onako, 6/10 u vr glave.
kakav opis: mermer i uzdasi...negde sam čuo i pliš...to je to...to je asocijacija na Honeymoon...
ReplyDeleteOvaj album mi je toliko dobar i toliko ga vrtim u poslednje vreme da mislim da cu ga uskoro kupiti ćaletu, za 60. rođendan. Odlična i recenzija, pozdrav.
ReplyDeleteDanica