HIM
Iz njegovog ugla, pre nego "njegova verzija"
Pre dve godine, debitant Ned Benson dobio je neobičnu priliku, a u produkciji vazda avanturistički raspoložene braće Weinstein- da režira dva filma odjednom. Na istu temu. Kao "njegovu" i "njenu" verziju. Filmovi su imali solidan prijem kod kritike, ali komercijalno nisu trijumfovali kao neka vrsta "bedroom indie" grindehousea. Pa je, pretpostavljam, godinu danas kasnije izašla i verzija "Them", koja u dvosatnom formatu smiješava prethodne dve. Nju nisam gledao.
Benson u svoja dva filma problematizuje mladi par koji nakon višegodišnje veze dobija bebu i potom ostaje bez nje (nema objašnjenja, samo moj spojler). Utisak koji imamo jeste da je veza već ušla u svoju "Blue Valentine" fazu i da je beba trebalo da par izbaci iz iste i potera ih ka svetlijoj budućnosti, a onda se desilo najnajnajnajnajstrašnije. Ali to je samo moj utisak. Vaš će možda biti da je par pre bebe uživao kao i svaki drugi par bez bebe. Ja vas samo molim da ne smetnete s uma da je vrlina ovog filma i sličnih njemu otvorenost za naše učitavanje u priču.
Njega igra James McAvoy, nju Jessica Chastain. Benson nas je uverio da oni mogu biti ljubavni par.
Napisao sam da je ovaj deo priče pre "iz njegovog ugla" nego "njegova verzija" iz nekolika razloga. Prvo, jer sam "njegovu" verziju prvo gledao pa mi je čitav doživljaj pre legao kao "iz njegovog ugla", nego kao komparativna, "njegova" verzija, što bi možda bio slučaj da sam njega drugog odgledao. Znam, zvuči idiotski, ali ja pišem, vi čitate- delimo zasluge. Drugi razlog je što sam u "njegovom" slučaju više imao utisak nekog izuzimanja iz situacije, ne-proživljavanja, pokušaja da se situacija prevaziđe udaljavanjem od nje i sagledavanjem iz daljine. Usled toga, "njegova verzija" je daleko hladnija, manjka detaljem i sadržajima, tek povremeno beži u prošlost i više dejstvuje u banalnostima sadašnjosti. To govori o "njemu", možda i o muškarcima.
Pored toga što je "njega" skinuo sa jake vatre, Benson je njegovu priču nepotrebno dopunio, valjda u želji da pojača to "him", i pričom o "njegovom" ocu koji takođe prolazi kroz multiple krize- ljubavnu, sinovljevu, srednjih godina, možda i profesionalnu, i u tradicionalnoj sjajnoj interpretaciji Ciarana Hindsa, ostavlja jači utisak i deluje kao nešto o čemu bi radije više saznali.
Gubitak deteta je kraj. Benson to ne oseća tako. A ni "on". Jedini način je napred. U iste one situacije, probleme, prostore, prilike koje bi ionako bile tu da je dete živo (dobro, ne baš sve). To ne znači da je "on" bezosećajan ili da mu je čitava stvar lako pala, ali znači da Benson nije uspeo da dovoljno pojača da "on" ne može dalje bez "nje". I da sva njegova panika počinje i gomila se tek njenim odlaskom, da ne kažem da u "njegovoj" verziji preko njenog pokušaja samoubistva prelazimo kao da je imala proliv dva dana. Him se više bavi njegovim prihvatanjem da "njih dvoje" više nema, nego da "njih troje" više nema. Ali to ne radi ubitačno (i ubitačno dobro) koliko bi takve okolnosti zahtevale.
SELEKTAH: 6minus/ 10
HER
"Njena" verzija, iz svih uglova
Za razliku od "njega", koji podjednako pokušava da spasi svoj restoranski biznis, obnovi odnos sa ocem, odraste, pregrmi ljubavnu i porodičnu tragediju, "ona" (ime u naslovu filma) zapravo na sve moguće načine pokušava da se ponovo rodi. I to ne kažem samo zbog toga što čitav proces započinje pokušajem samoubistva nakon višemesečne depresije.
Ne znam koliko je bilo potrebno da "ona" napomene u nekom trenutku da ju je "on" pitao da li može da detetove stvari odloži u orman, i da time ilustruje da ona više nije bila u stanju da podnese njegovu "lakoću" podnošenja onoga što se desilo. Svakoj normalnoj osobi je jasno da je ovih dvoje udario kamion. I razvukao im iskidana tela po putu narednih petsto metara.
U "njenoj verziji", njen odlazak, koji i nije toliko "disapirans" koliko "svi vrlo brzo saznajemo da je otišla kod mame i tate", je zapravo pokušaj da se samoizgradi bez njega. Pokušaj samoubistva, kao što rekoh, je "reset" nivo. Nakon toga, odlazak kod mame i tate je ponovno rađanje, baš kao i "polazak u školu" (ona se vraća nezavršenim studijama antropologije or whatever), izlasci, pokušaj seksualnih iskustava. A sve to isprepleteno napadima njegove ljubavi i potrebe da mu se vrati.
Benson tek u par navrata reprizira scene, i kad odgledate oba filma, videćete da se one razlikuju. Malo je bezveze što je to "hvatanje razlika" primenio na najbanalnijim mestima- kad se on ili ona prisećaju kako je došlo do inicijacije odn. činjenja neverstva u periodu raskida, gde prikazane razlike zrače uzajamnim prozivkama za krivicu. Ništa neobično, dakle. I drugi put su stvari, čini mi se, opet vezane za seksualni odnos, ali ja sam propustio da u njima vidim neku veću važnost za čitav koncept.
"Njeno" vreme bez njega je ispunjenije, likovi koji se pojavljuju daleko su nam više osvetlili njenu ličnost (hladnjikavi roditelji (odlični William Hurt i Isabelle Hupert), razvedena sestra), dok je "školovanje", uprkos fenomenalnoj Violi Davis (koja je čini mi se ovde zaslužila glavnu ulogu u How To Get Away With Murder), otvorilo vrata intelektualiziranju identiteta, a u kontekstu priče, ali ja se nisam bavio time. Ja sam ovde samo zbog sirovih emocija.
Ako vam se dopao Blue Valentine, ako ste gledali Rabbit Hole, ako se sećate In The Bedroom, Ordinary Lives, ako gledate The Affair na teveu, The Disappearance Of Eleanor Rigby kraducka po malo od svakog od njih, ali uprkos izazovnom naslovu i interesantnom konceptu, ne uspeva da se izbori za sopstveni prostor.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Iz njegovog ugla, pre nego "njegova verzija"
Pre dve godine, debitant Ned Benson dobio je neobičnu priliku, a u produkciji vazda avanturistički raspoložene braće Weinstein- da režira dva filma odjednom. Na istu temu. Kao "njegovu" i "njenu" verziju. Filmovi su imali solidan prijem kod kritike, ali komercijalno nisu trijumfovali kao neka vrsta "bedroom indie" grindehousea. Pa je, pretpostavljam, godinu danas kasnije izašla i verzija "Them", koja u dvosatnom formatu smiješava prethodne dve. Nju nisam gledao.
Benson u svoja dva filma problematizuje mladi par koji nakon višegodišnje veze dobija bebu i potom ostaje bez nje (nema objašnjenja, samo moj spojler). Utisak koji imamo jeste da je veza već ušla u svoju "Blue Valentine" fazu i da je beba trebalo da par izbaci iz iste i potera ih ka svetlijoj budućnosti, a onda se desilo najnajnajnajnajstrašnije. Ali to je samo moj utisak. Vaš će možda biti da je par pre bebe uživao kao i svaki drugi par bez bebe. Ja vas samo molim da ne smetnete s uma da je vrlina ovog filma i sličnih njemu otvorenost za naše učitavanje u priču.
Njega igra James McAvoy, nju Jessica Chastain. Benson nas je uverio da oni mogu biti ljubavni par.
Napisao sam da je ovaj deo priče pre "iz njegovog ugla" nego "njegova verzija" iz nekolika razloga. Prvo, jer sam "njegovu" verziju prvo gledao pa mi je čitav doživljaj pre legao kao "iz njegovog ugla", nego kao komparativna, "njegova" verzija, što bi možda bio slučaj da sam njega drugog odgledao. Znam, zvuči idiotski, ali ja pišem, vi čitate- delimo zasluge. Drugi razlog je što sam u "njegovom" slučaju više imao utisak nekog izuzimanja iz situacije, ne-proživljavanja, pokušaja da se situacija prevaziđe udaljavanjem od nje i sagledavanjem iz daljine. Usled toga, "njegova verzija" je daleko hladnija, manjka detaljem i sadržajima, tek povremeno beži u prošlost i više dejstvuje u banalnostima sadašnjosti. To govori o "njemu", možda i o muškarcima.
Pored toga što je "njega" skinuo sa jake vatre, Benson je njegovu priču nepotrebno dopunio, valjda u želji da pojača to "him", i pričom o "njegovom" ocu koji takođe prolazi kroz multiple krize- ljubavnu, sinovljevu, srednjih godina, možda i profesionalnu, i u tradicionalnoj sjajnoj interpretaciji Ciarana Hindsa, ostavlja jači utisak i deluje kao nešto o čemu bi radije više saznali.
Gubitak deteta je kraj. Benson to ne oseća tako. A ni "on". Jedini način je napred. U iste one situacije, probleme, prostore, prilike koje bi ionako bile tu da je dete živo (dobro, ne baš sve). To ne znači da je "on" bezosećajan ili da mu je čitava stvar lako pala, ali znači da Benson nije uspeo da dovoljno pojača da "on" ne može dalje bez "nje". I da sva njegova panika počinje i gomila se tek njenim odlaskom, da ne kažem da u "njegovoj" verziji preko njenog pokušaja samoubistva prelazimo kao da je imala proliv dva dana. Him se više bavi njegovim prihvatanjem da "njih dvoje" više nema, nego da "njih troje" više nema. Ali to ne radi ubitačno (i ubitačno dobro) koliko bi takve okolnosti zahtevale.
SELEKTAH: 6minus/ 10
HER
"Njena" verzija, iz svih uglova
Za razliku od "njega", koji podjednako pokušava da spasi svoj restoranski biznis, obnovi odnos sa ocem, odraste, pregrmi ljubavnu i porodičnu tragediju, "ona" (ime u naslovu filma) zapravo na sve moguće načine pokušava da se ponovo rodi. I to ne kažem samo zbog toga što čitav proces započinje pokušajem samoubistva nakon višemesečne depresije.
Ne znam koliko je bilo potrebno da "ona" napomene u nekom trenutku da ju je "on" pitao da li može da detetove stvari odloži u orman, i da time ilustruje da ona više nije bila u stanju da podnese njegovu "lakoću" podnošenja onoga što se desilo. Svakoj normalnoj osobi je jasno da je ovih dvoje udario kamion. I razvukao im iskidana tela po putu narednih petsto metara.
U "njenoj verziji", njen odlazak, koji i nije toliko "disapirans" koliko "svi vrlo brzo saznajemo da je otišla kod mame i tate", je zapravo pokušaj da se samoizgradi bez njega. Pokušaj samoubistva, kao što rekoh, je "reset" nivo. Nakon toga, odlazak kod mame i tate je ponovno rađanje, baš kao i "polazak u školu" (ona se vraća nezavršenim studijama antropologije or whatever), izlasci, pokušaj seksualnih iskustava. A sve to isprepleteno napadima njegove ljubavi i potrebe da mu se vrati.
Benson tek u par navrata reprizira scene, i kad odgledate oba filma, videćete da se one razlikuju. Malo je bezveze što je to "hvatanje razlika" primenio na najbanalnijim mestima- kad se on ili ona prisećaju kako je došlo do inicijacije odn. činjenja neverstva u periodu raskida, gde prikazane razlike zrače uzajamnim prozivkama za krivicu. Ništa neobično, dakle. I drugi put su stvari, čini mi se, opet vezane za seksualni odnos, ali ja sam propustio da u njima vidim neku veću važnost za čitav koncept.
"Njeno" vreme bez njega je ispunjenije, likovi koji se pojavljuju daleko su nam više osvetlili njenu ličnost (hladnjikavi roditelji (odlični William Hurt i Isabelle Hupert), razvedena sestra), dok je "školovanje", uprkos fenomenalnoj Violi Davis (koja je čini mi se ovde zaslužila glavnu ulogu u How To Get Away With Murder), otvorilo vrata intelektualiziranju identiteta, a u kontekstu priče, ali ja se nisam bavio time. Ja sam ovde samo zbog sirovih emocija.
Ako vam se dopao Blue Valentine, ako ste gledali Rabbit Hole, ako se sećate In The Bedroom, Ordinary Lives, ako gledate The Affair na teveu, The Disappearance Of Eleanor Rigby kraducka po malo od svakog od njih, ali uprkos izazovnom naslovu i interesantnom konceptu, ne uspeva da se izbori za sopstveni prostor.
SELEKTAH: 7minus/ 10
No comments:
Post a Comment