Igara više nema. A hleb je baš tanko namazan
Krenimo od najbitnije stvari i onoga što se ne može ignorisati- Jennifer Lawrence sa par pramenova preko obraščića ne može da sakrije da je nakon završetka prva dva dela "gladnovanja" nabacila par kila pre novih revolucionarnih dejstvovanja. Ali to može samo bezobraznicima da pokvari uživanje. U njoj, ne u filmu!
Predfinale borbe plebsa protiv zlog Kapitola dobilo je zaseban film, kreiran samo sa jednim jedinim ciljem- da pokupi par stotina miliona dolara više nego što bi se moglo muzeći nestrpljenje i radoznalost fanova ovog književnog i filmskog serijala. I to nije naivan cilj.
Nažalost, Mockingjay Part 1 trijumfuje u svemu što prva dva dela nisu uspela- izgleda i ponaša se debilno, Katniss ne cvrči seksipilom, iako se nikad više nije trudila, a radnja liči na sve klonove koji su iznikli nakon prvog Hunger Games.
U skladu sa dešavanjima u našem, "stvarnom" svetu gde se bitke dobijaju medijskim ratovima, neko je zamislio da pošalje ultra-hipstersku filmsku ekipu sa Katniss da šeta po ruševinama i govori u kameru, pošto je "propozal" sa insertovanom, "revolucionarnom" pozadinom delovao lažno. Lawrenceova nadima grudi i gubi glas dok poziva narod u borbu, ali sve ono što bi u tom pozivu trebalo da deluje stvarno i sirovo deluje kao toliko puta, nepotrebno, rečeno (i viđeno). I na tu vrstu produkcije odlazi dobar deo filma.
Sve one akcije u kojima je Katniss u prva dva dela dejstvovala kao post-apokaliptična Amazonka po šumama i gorama "Hunger Games", sada su se pretvorile u anemična pentranja po ruševinama (verovatno nekih rumunskih naselja) u kojima Katniss ne uspeva da objasni zašto je baš ona izabrana za ovu fazu. Statično i pseudo-božansko predstavljanje revolucionarnih vođa i načina na koji se oni obraćaju građanstvu ne uspeva ni na koji način da bude autentično što još više stvara utisak da ste se baš ovakvih filmova nagledali i previše. Iako ih je ovaj povampirio.
Gale ne uspeva da se nametne kao tvajlajtasta opozicija Peeta u Katnissinom srcu, pa se i na tom planu film traljavo vrzma od jednog do drugog, na kraju najviše uspevajući u tome da formira bratsko-sestrinski odnos i prema jednom i prema drugom. Tinejdžeri koji su došli zbog sevanja seksualnih varnica osetiće se dobrano uskraćenim.
Na kraju treba staviti ruku na srce i priznati da nije fer što je Philip Seymour Hoffman umro posle ovako nebitne i blede uloge.
SELEKTAH: 3plus/ 10
Krenimo od najbitnije stvari i onoga što se ne može ignorisati- Jennifer Lawrence sa par pramenova preko obraščića ne može da sakrije da je nakon završetka prva dva dela "gladnovanja" nabacila par kila pre novih revolucionarnih dejstvovanja. Ali to može samo bezobraznicima da pokvari uživanje. U njoj, ne u filmu!
Predfinale borbe plebsa protiv zlog Kapitola dobilo je zaseban film, kreiran samo sa jednim jedinim ciljem- da pokupi par stotina miliona dolara više nego što bi se moglo muzeći nestrpljenje i radoznalost fanova ovog književnog i filmskog serijala. I to nije naivan cilj.
Nažalost, Mockingjay Part 1 trijumfuje u svemu što prva dva dela nisu uspela- izgleda i ponaša se debilno, Katniss ne cvrči seksipilom, iako se nikad više nije trudila, a radnja liči na sve klonove koji su iznikli nakon prvog Hunger Games.
U skladu sa dešavanjima u našem, "stvarnom" svetu gde se bitke dobijaju medijskim ratovima, neko je zamislio da pošalje ultra-hipstersku filmsku ekipu sa Katniss da šeta po ruševinama i govori u kameru, pošto je "propozal" sa insertovanom, "revolucionarnom" pozadinom delovao lažno. Lawrenceova nadima grudi i gubi glas dok poziva narod u borbu, ali sve ono što bi u tom pozivu trebalo da deluje stvarno i sirovo deluje kao toliko puta, nepotrebno, rečeno (i viđeno). I na tu vrstu produkcije odlazi dobar deo filma.
Sve one akcije u kojima je Katniss u prva dva dela dejstvovala kao post-apokaliptična Amazonka po šumama i gorama "Hunger Games", sada su se pretvorile u anemična pentranja po ruševinama (verovatno nekih rumunskih naselja) u kojima Katniss ne uspeva da objasni zašto je baš ona izabrana za ovu fazu. Statično i pseudo-božansko predstavljanje revolucionarnih vođa i načina na koji se oni obraćaju građanstvu ne uspeva ni na koji način da bude autentično što još više stvara utisak da ste se baš ovakvih filmova nagledali i previše. Iako ih je ovaj povampirio.
Gale ne uspeva da se nametne kao tvajlajtasta opozicija Peeta u Katnissinom srcu, pa se i na tom planu film traljavo vrzma od jednog do drugog, na kraju najviše uspevajući u tome da formira bratsko-sestrinski odnos i prema jednom i prema drugom. Tinejdžeri koji su došli zbog sevanja seksualnih varnica osetiće se dobrano uskraćenim.
Na kraju treba staviti ruku na srce i priznati da nije fer što je Philip Seymour Hoffman umro posle ovako nebitne i blede uloge.
SELEKTAH: 3plus/ 10
No comments:
Post a Comment