I za ono što je valjalo, ali i za ono što nije krive su Fey i Poehler
Sisters i nije toliko film o sestrama koliko film o nekakvoj "project x" žurci samo za 40plusgodišnjake. On i nije toliko o njihovom odnosu koliko o njihovim zajednički prikazanim, ali pojedinačnim "odrastanjima". To napominjem za slučaj da očekujete film o sestrama kakve su, recimo, Amy i Kim Schumer.
Jason Moore je već sa Pitch Perfect pokazao da razume žene i da ume da nađe načina da im se smeje, ali i da se smeje sa njima. Pretpostavljam da je, ipak, rad sa dve etablirane komičarke kakve su Tina Fey i Amy Poehler bio zahtevniji, delom i zbog toga što je ovo prvi film u kome njih dve nastupaju kao paket od koga se imaju pozamašna očekivanja. Jer te 2008, kada su Tina i Amy prvi put sarađivale na filmu, u Baby Mama, ni od jedne ni od druge, uprkos solidnim karijerama, nismo znali šta da očekujemo.
Sestre u Sisters su Maura (Amy) i Kate (Tina) koje nakon što saznaju da roditelji nameravaju da prodaju rodnu kuću, odlaze tamo da rasčiste stvari iz "svojih soba", a onda usput odlučuju da, iz osvete novim kupcima (a i roditeljima), u kući naprave veliku oproštajnu žurku sa svim svojim starim prijateljima. Žurka se očekivano pretvara u nekontrolisani haos koji kulminira, poprilično slabo pripremljenom, svađom sestara, a potom i terminalnom re-organizacijom njihovih života.
Maura je, od malena, disciplinovana, dobra, radi kao medicinska sestra i sveže je razvedena. Kate je raspuštenica sa ćerkom tinejdžerkom koja ima više samo-discipline nego majka joj. Radi kao samostalna frizerka/pedikirka i uglavnom ne vidi previše para od toga.
Sisters je najbolji u toj nostalgičnoj anti-nostalgičnoj liniji neuspelog povratka u detinjstvo i zaustavljanja vremena. Kate i Amy nastupaju kao pobeđeni revolucionari svoje generacije (a možda i na bazi sopstvenih života) koje je život sačekao sa svim svojim depresijama, anti-depresivima, usamljenostima, neumoljivim porodičnim obavezama, bračnim stegama... znate već (vi... neki... sami). Sisters tj žurka koja kulja kako iz samih gostiju tako i u prostoru oko njih postaje odvrnuti ventil na predugo godina neservisiranim životima i frustracijama. Maura i Kate su samo katalizatori svega što se dešava, jer sve ono što one imaju zajedničko sa gostima/ vršnjacima, pokazuje se i razrešava pre i posle žurke.
Moore je na samoj žurci, po meni dosta neuspelo, pokušao da konstatuje, a potom demontira njihov odnos, ali, kao što rekoh, bojim se da su one na žurci nekako više same za sebe.
Dodao bih da je film donekle i žrtva različitih glumačkih talenata Fey i Poehler, gde je ova prva dosta ograničenog arsenala i emocionalno ravna kao daska, dok ova druga opet dejstvuje u komičnom opsegu Leslie Knope, ali, barem, sposobna da produbi njena tipična osećanja i ponašanja. Epizodistkinja i rivalka im, Maya Rudolph, sve ono što su radile ove dve radi bolje, urnebesnije i sa mnogo više lakoće.
Na kraju moram da kažem da ćete se smejati. Ali sumnjam da će to biti u većoj meri nego što ste planirali.
SELEKTAH: 6plus/ 10
Sisters i nije toliko film o sestrama koliko film o nekakvoj "project x" žurci samo za 40plusgodišnjake. On i nije toliko o njihovom odnosu koliko o njihovim zajednički prikazanim, ali pojedinačnim "odrastanjima". To napominjem za slučaj da očekujete film o sestrama kakve su, recimo, Amy i Kim Schumer.
Jason Moore je već sa Pitch Perfect pokazao da razume žene i da ume da nađe načina da im se smeje, ali i da se smeje sa njima. Pretpostavljam da je, ipak, rad sa dve etablirane komičarke kakve su Tina Fey i Amy Poehler bio zahtevniji, delom i zbog toga što je ovo prvi film u kome njih dve nastupaju kao paket od koga se imaju pozamašna očekivanja. Jer te 2008, kada su Tina i Amy prvi put sarađivale na filmu, u Baby Mama, ni od jedne ni od druge, uprkos solidnim karijerama, nismo znali šta da očekujemo.
Sestre u Sisters su Maura (Amy) i Kate (Tina) koje nakon što saznaju da roditelji nameravaju da prodaju rodnu kuću, odlaze tamo da rasčiste stvari iz "svojih soba", a onda usput odlučuju da, iz osvete novim kupcima (a i roditeljima), u kući naprave veliku oproštajnu žurku sa svim svojim starim prijateljima. Žurka se očekivano pretvara u nekontrolisani haos koji kulminira, poprilično slabo pripremljenom, svađom sestara, a potom i terminalnom re-organizacijom njihovih života.
Maura je, od malena, disciplinovana, dobra, radi kao medicinska sestra i sveže je razvedena. Kate je raspuštenica sa ćerkom tinejdžerkom koja ima više samo-discipline nego majka joj. Radi kao samostalna frizerka/pedikirka i uglavnom ne vidi previše para od toga.
Sisters je najbolji u toj nostalgičnoj anti-nostalgičnoj liniji neuspelog povratka u detinjstvo i zaustavljanja vremena. Kate i Amy nastupaju kao pobeđeni revolucionari svoje generacije (a možda i na bazi sopstvenih života) koje je život sačekao sa svim svojim depresijama, anti-depresivima, usamljenostima, neumoljivim porodičnim obavezama, bračnim stegama... znate već (vi... neki... sami). Sisters tj žurka koja kulja kako iz samih gostiju tako i u prostoru oko njih postaje odvrnuti ventil na predugo godina neservisiranim životima i frustracijama. Maura i Kate su samo katalizatori svega što se dešava, jer sve ono što one imaju zajedničko sa gostima/ vršnjacima, pokazuje se i razrešava pre i posle žurke.
Moore je na samoj žurci, po meni dosta neuspelo, pokušao da konstatuje, a potom demontira njihov odnos, ali, kao što rekoh, bojim se da su one na žurci nekako više same za sebe.
Dodao bih da je film donekle i žrtva različitih glumačkih talenata Fey i Poehler, gde je ova prva dosta ograničenog arsenala i emocionalno ravna kao daska, dok ova druga opet dejstvuje u komičnom opsegu Leslie Knope, ali, barem, sposobna da produbi njena tipična osećanja i ponašanja. Epizodistkinja i rivalka im, Maya Rudolph, sve ono što su radile ove dve radi bolje, urnebesnije i sa mnogo više lakoće.
Na kraju moram da kažem da ćete se smejati. Ali sumnjam da će to biti u većoj meri nego što ste planirali.
SELEKTAH: 6plus/ 10
No comments:
Post a Comment