Od reditelja prve sezone True Detective. I za sada poslednje ekranizacije Jane Eyre
Beasts of No Nation, Cary-ja Jojia Fukunage, prema sopstvenom scenariju (i romanu Uzodinma Iweala), bombastičan je i u suštini isprazan koliko i prva sezona serije koju je osmislio zajedno sa Nicom Pizzolattom.
U recentnom nizu filmova na sličnu temu (deca vojnici u Africi), koju čine sjajni Johnny Mad Dog i solidni Rebelle, Beasts Of No Nation, inače prva Netflixova originalna filmska produkcija, deluje najslabije, uprkos moćnijem budžetu.
I ovde, kao i u pobrojanim filmovima, pratimo nastajanje, bivanje i prestajanje "deteta ratnika". Mali Agu (fenomenalni Abraham Attah) nakon što mu vojnici ubiju oca i starijeg brata (majka je sa sestrom ranije pobegla), završava u paravojnoj jedinici podmuklog Komandanta (koga igra Idris Elba). Film nas potom (moram da kažem) prilično eksploatacijski provodi kroz muke ovih vojnika i zločine koje su prinuđeni da čine. Pokušaji ubijanja uhvaćenog neprijatelja satarom po glavi, naročito su upečatljivo i dobro izvedeni. Na kraju, i ratovanje, i vojskovođe i vojnici stignu do svog "apokalipsa danas" momenta, da bi se film gotovo hepiendično, ali neoprostivo iz mog ugla, završio u nekakvoj Lifetime-ičnoj idiličnosti. U kojoj stvarno treba da završe ova deca, a ne film.
Iako u filmu postoji osnov da Beasts of No Nation bude priča o dva mala ratna druga, sa vrlo sličnim sudbinama, Fukunaga je to ostavio da bude samo jedan od slojeva u krojenju Aguovih ratnih dana. I, generalno, sve što se tiče Agu i njegovog ratovanja ima veću autentičnost i cepa emocije na atomskom nivou, nego bilo šta drugo. Problem je što tog "drugog" ima više nego što treba i tiče se urnebesno loše osmišljenog Komandanta u još goroj interpretaciji i sa nepodnošljivo neuverljivim akcentom Idrisa Elbe.
Možda je Fukunaga želeo da Aguovu priču prelomi kroz kvazi-očinski odnos sa Komandantom, ali od početka te stvari stoje loše, a idu ka sve gorem. Komandantu će Agu na početku privući pažnju iako ga ništa posebno ne kvalifikuje za njegovu pažnju- on je ko zna koje siroče koje silom prilika završava u njegovoj jedinici. Nešto kasnije, Agu će, kao i njegov drug Strika, završiti u pedofilskom naručju Komandanta (što je verovatna jedina jebena stvar na ovom svetu koju n.i.k.o. nikada ne bi poverovao u vezi sa Idrisom Elbom!), ali čak ni taj trenutak (koji, btw, bude samo jednom) ne služi kao objašnjenje za specijalnu naklonost koju Agu uživa kod Komandanta.
Beasts Of No Nation tako biva film koji počinje inicijacijom vojnika, a završava kolapsom jedinice, usput mešajući uverljive rekonstrukcije zverstava na terenu sa klišeiziranom, trudetektivskom retorikom koja rešava odnose "veće-od-života" sa Komandantom, a preko njega i na društvenom i državnom nivou afričkih država sa "sličnim problemom".
Ako niste gledali Johnny Mad Dog ili Rebelle, moguće da će Beasts Of No Nation na vas ostaviti jači utisak, jer to što se "tamo" (država je nedefinisana) dešava prevazilazi zversko, ali moj vam je savet da, ako već želite da sebi stvorite kiselinu u želucu, prvo odgledate prvopomenute filmove.
SELEKTAH: 4plus/ 10
Beasts of No Nation, Cary-ja Jojia Fukunage, prema sopstvenom scenariju (i romanu Uzodinma Iweala), bombastičan je i u suštini isprazan koliko i prva sezona serije koju je osmislio zajedno sa Nicom Pizzolattom.
U recentnom nizu filmova na sličnu temu (deca vojnici u Africi), koju čine sjajni Johnny Mad Dog i solidni Rebelle, Beasts Of No Nation, inače prva Netflixova originalna filmska produkcija, deluje najslabije, uprkos moćnijem budžetu.
I ovde, kao i u pobrojanim filmovima, pratimo nastajanje, bivanje i prestajanje "deteta ratnika". Mali Agu (fenomenalni Abraham Attah) nakon što mu vojnici ubiju oca i starijeg brata (majka je sa sestrom ranije pobegla), završava u paravojnoj jedinici podmuklog Komandanta (koga igra Idris Elba). Film nas potom (moram da kažem) prilično eksploatacijski provodi kroz muke ovih vojnika i zločine koje su prinuđeni da čine. Pokušaji ubijanja uhvaćenog neprijatelja satarom po glavi, naročito su upečatljivo i dobro izvedeni. Na kraju, i ratovanje, i vojskovođe i vojnici stignu do svog "apokalipsa danas" momenta, da bi se film gotovo hepiendično, ali neoprostivo iz mog ugla, završio u nekakvoj Lifetime-ičnoj idiličnosti. U kojoj stvarno treba da završe ova deca, a ne film.
Iako u filmu postoji osnov da Beasts of No Nation bude priča o dva mala ratna druga, sa vrlo sličnim sudbinama, Fukunaga je to ostavio da bude samo jedan od slojeva u krojenju Aguovih ratnih dana. I, generalno, sve što se tiče Agu i njegovog ratovanja ima veću autentičnost i cepa emocije na atomskom nivou, nego bilo šta drugo. Problem je što tog "drugog" ima više nego što treba i tiče se urnebesno loše osmišljenog Komandanta u još goroj interpretaciji i sa nepodnošljivo neuverljivim akcentom Idrisa Elbe.
Možda je Fukunaga želeo da Aguovu priču prelomi kroz kvazi-očinski odnos sa Komandantom, ali od početka te stvari stoje loše, a idu ka sve gorem. Komandantu će Agu na početku privući pažnju iako ga ništa posebno ne kvalifikuje za njegovu pažnju- on je ko zna koje siroče koje silom prilika završava u njegovoj jedinici. Nešto kasnije, Agu će, kao i njegov drug Strika, završiti u pedofilskom naručju Komandanta (što je verovatna jedina jebena stvar na ovom svetu koju n.i.k.o. nikada ne bi poverovao u vezi sa Idrisom Elbom!), ali čak ni taj trenutak (koji, btw, bude samo jednom) ne služi kao objašnjenje za specijalnu naklonost koju Agu uživa kod Komandanta.
Beasts Of No Nation tako biva film koji počinje inicijacijom vojnika, a završava kolapsom jedinice, usput mešajući uverljive rekonstrukcije zverstava na terenu sa klišeiziranom, trudetektivskom retorikom koja rešava odnose "veće-od-života" sa Komandantom, a preko njega i na društvenom i državnom nivou afričkih država sa "sličnim problemom".
Ako niste gledali Johnny Mad Dog ili Rebelle, moguće da će Beasts Of No Nation na vas ostaviti jači utisak, jer to što se "tamo" (država je nedefinisana) dešava prevazilazi zversko, ali moj vam je savet da, ako već želite da sebi stvorite kiselinu u želucu, prvo odgledate prvopomenute filmove.
SELEKTAH: 4plus/ 10
No comments:
Post a Comment