Isto, samo malo više drugačije
Iako i dan-danas držim da je Cloverfield remek-delo, ovaj njegov, više konceptualni, nego dramski, spinof nije uspeo da ispuni moja očekivanja. Najviše zbog toga što mi je ono što mogu da očekujem bilo previše predvidljivo.
Cloverfield je bio sci-fi triler (neki bi rekli i horor) koji je sjajno iskoristio popularni trend "fajnd futidž" koncepta, ali je gledaocu ponudio pametnije vođenu radnju i vrlo nihilistički odnos prema junacima i budućnosti. Do te mere da ja kao ključno "kloverfildovsko" više računam "neoptimističan ishod" filma, nego bilo šta drugo.
10 Cloverfield Lane, sem veze koja postoji u naslovu (to je adresa na kojoj se odvija najveći deo radnje ovog filma) i temeljnije postavljenih karaktera junaka nego što biste očekivali od ovakvog tipa filma ("thrill ride") nema druge veze sa izvorom. Iako je tvist sasvim u "kloverfildovskom duhu", sam kraj, iako pro-apokaliptičan potpuno kontrira ideji prvog filma. Ne kažem da postoje pravila kojih je neko trebalo da se pridržava, samo kažem šta bih ja sačuvao.
Glavna junakinja ovog filma je Michelle, koja je upravo, u okolnostima koje ne ukazuju na baš najprijatniji odnos, napustila svog momka Bena. Ona automobilom ide "nekuda", dok na vestima idu vesti koje su indikativne da se "negde nešto dešava". I onda slede spojleri! I onda doživi saobraćajnu nesreću. I onda se nastavljaju spojleri. I onda se probudi "sanirana", ali vezana u nečemu što liči na podrum nečije kuće. I neću više da spojlujem. Jer u najvećem delu 10 Cloverfield Lane je malo manje teskoban, a malo više trilerozan Room.
I Cloverfieldu su oni koji nisu razumeli njegovu prirodu i poentu spočitavali brojne rupe i nelogičnosti, ali ako se fanovski prepustite ovom filmu to znači da igrate mentalnu igru sa njegovim autorima i da oni moraju da iznevere ono što vi pretpostavljate da se dešava tj "će se desiti". Početnik Dan Trachtenberg i čak trojica scenarista nisu naročito u tome uspeli. Jer neke stvari se previše očigledno rade samo da bi nas zavele, a premalo su opravdane u kontekstu same postavke. Prvi i solidan primer za rečeno je to što se Michelle budi vezana lisicama koje joj onemogućuju kretanje. Neko ko je spasao nekoga od onoga "što se tamo napolju dešava" svakako bi se potrudio da nađe "mekši" način da to ovom saopšti. Ali, čak iako je taj postupak kasnije opravdan psihološkim profilom i biografijom spasitelja Howarda (rutinski John Goodman), sve to je urađeno da nas "zavara" i otvori sa nama najveću dilemu ovog filma- da li se napolju nešto stvarno dešava ili ne.
Oni koji su gledali Cloverfield, znaju odgovor na to. Njih samo zanima kako će se to reflekovati na glavnu junakinju. I reflektuje se vrlo holivudski. I to sa estetskim, a možda i bukvalnim restlovima Spielbergovog War Of The Worlds (i donekle Matrixa, sestara Wachowski (šta niste znali?!!)).
SELEKTAH: 5/ 10
Iako i dan-danas držim da je Cloverfield remek-delo, ovaj njegov, više konceptualni, nego dramski, spinof nije uspeo da ispuni moja očekivanja. Najviše zbog toga što mi je ono što mogu da očekujem bilo previše predvidljivo.
Cloverfield je bio sci-fi triler (neki bi rekli i horor) koji je sjajno iskoristio popularni trend "fajnd futidž" koncepta, ali je gledaocu ponudio pametnije vođenu radnju i vrlo nihilistički odnos prema junacima i budućnosti. Do te mere da ja kao ključno "kloverfildovsko" više računam "neoptimističan ishod" filma, nego bilo šta drugo.
10 Cloverfield Lane, sem veze koja postoji u naslovu (to je adresa na kojoj se odvija najveći deo radnje ovog filma) i temeljnije postavljenih karaktera junaka nego što biste očekivali od ovakvog tipa filma ("thrill ride") nema druge veze sa izvorom. Iako je tvist sasvim u "kloverfildovskom duhu", sam kraj, iako pro-apokaliptičan potpuno kontrira ideji prvog filma. Ne kažem da postoje pravila kojih je neko trebalo da se pridržava, samo kažem šta bih ja sačuvao.
Glavna junakinja ovog filma je Michelle, koja je upravo, u okolnostima koje ne ukazuju na baš najprijatniji odnos, napustila svog momka Bena. Ona automobilom ide "nekuda", dok na vestima idu vesti koje su indikativne da se "negde nešto dešava". I onda slede spojleri! I onda doživi saobraćajnu nesreću. I onda se nastavljaju spojleri. I onda se probudi "sanirana", ali vezana u nečemu što liči na podrum nečije kuće. I neću više da spojlujem. Jer u najvećem delu 10 Cloverfield Lane je malo manje teskoban, a malo više trilerozan Room.
I Cloverfieldu su oni koji nisu razumeli njegovu prirodu i poentu spočitavali brojne rupe i nelogičnosti, ali ako se fanovski prepustite ovom filmu to znači da igrate mentalnu igru sa njegovim autorima i da oni moraju da iznevere ono što vi pretpostavljate da se dešava tj "će se desiti". Početnik Dan Trachtenberg i čak trojica scenarista nisu naročito u tome uspeli. Jer neke stvari se previše očigledno rade samo da bi nas zavele, a premalo su opravdane u kontekstu same postavke. Prvi i solidan primer za rečeno je to što se Michelle budi vezana lisicama koje joj onemogućuju kretanje. Neko ko je spasao nekoga od onoga "što se tamo napolju dešava" svakako bi se potrudio da nađe "mekši" način da to ovom saopšti. Ali, čak iako je taj postupak kasnije opravdan psihološkim profilom i biografijom spasitelja Howarda (rutinski John Goodman), sve to je urađeno da nas "zavara" i otvori sa nama najveću dilemu ovog filma- da li se napolju nešto stvarno dešava ili ne.
Oni koji su gledali Cloverfield, znaju odgovor na to. Njih samo zanima kako će se to reflekovati na glavnu junakinju. I reflektuje se vrlo holivudski. I to sa estetskim, a možda i bukvalnim restlovima Spielbergovog War Of The Worlds (i donekle Matrixa, sestara Wachowski (šta niste znali?!!)).
SELEKTAH: 5/ 10
Uzasno predvidljiv i jako dosadan film. Uopste se ne secam razlog zbog kojeg sam ga "skinuo". Cini mi se da sam negde procitao da je radnja filma ravna nekoj u Hitchcockovim trilerima. As if!
ReplyDelete