Mhm... (pet minuta tišine i statičnosti)... Mhm... (pet minuta tišine i statičnosti)... Mhm...Negde pukne neka žica u daljini. Ili kurac.
Gledam ovu filmografiju Ming-lianga Tsaija, malezijskog reditelja, i iznenađujem se da ovo nije prvi put da su se naši putevi ukrstili. Stanovita sumnja s moje strane postoji da sam gledao njegovog venecijanskog pobednika Vive L'Amour. Apsolutno sam siguran da sam s Majom gledao The Hole na nekom FEST-u i da je ona bila oduševljena. Ja ne. Mislim da sam gledao i njegov Ćudljivi oblak. Verovatno greškom.
Za Stray Dogs sam, na osnovu nedovoljno skoncentrisano ispraćenog postera, pomislio da je jedan od onih azijskih kišnih trilera u kojima detektiv paralelno rešava nerešiv zločin i svoju muku.
Whatazajeb s moje strane!
Stray Dogs je priča o porodici beskućnika.
S obzirom da azijski glumci ne nose nejmtegove i da sam ja očigledni rasista zbog takvih konstatacija, nisam siguran da li se u filmu pojavljuju dve ili tri žene. Od kojih je jedna "mama", jedna nalik mami, a treća je možda neka treća, a možda "mama".
U flešbeku, ako je to bio flešbek (vidite i drugi izvor mojih frustracija), koji počinje u drugoj polovini filma vidimo porodicu koja živi u stanu kojim je evidentno protutnjala vatra i ostavila crne zidove i crne pločice u kupatilu. I crni frižider koji radi. Tata pije, a mama provodi vreme s decom i u kućnim poslovima.
Kao da je sve normalno. A ne vanredno.
Onda mama (ako je to bila mama) izađe da nahrani pse, istotakođe beskućnike, a otac za njom. U statičnom kadru koji traje 10 minuta vidimo mamu kako gleda nešto, a iza nje oca koji povremeno cirka iz flašice. Onda je on zagrli. Pa iz drugog ugla, njima iza leđa, u statičnom kadru koji traje 10 minuta gledamo kako njih dvoje zure u mural u napuštenoj zgradi koji prikazuje planinski predeo koji se spušta do reke. Onda mama, ode, a otac ostane da u statičnom kadru koji traje 10 minuta sam posmatra pejzaž. Pa i on ode. za majkom ili negde drugde, ne znamo. Kraj filma.
Pre ovoga, u prvom delu, gledamo oca, sa dvoje dece (dečakom i devojčicom) kako pokušava da održi neki privid normalnog života, radeći nepodnošljive poslove (on je čovek-bilbord na nekoj raskrsnici), održavajući higijenu porodice u gradskom veceu i spavajući u napuštenoj zgradi. Dok deca bleje naokolo i hrane se semplovima po hipermarketu.
Sve dato u statičnim kadrovima čija dužina skoro nikada nije ispod 5 minuta, a često deluje i da je 10 minuta. Duže nego što je trebalo.
Suvi realizam i suvi simbolizam.
Ima jedna scena u kojoj pijani otac prvo jastukom guši, a potom kanibalistički jede glavu kupusa koja predstavlja "maminu glavu" s kojom njegova ćerkica spava.
Ima jedna scena u kojoj otac jede neki fastfud. Sve sa srkanjem koščica kara-bataka.
Stray Dogs je veliki test. Iako sam ga odgledao celog, bez premotavanja, bojim se da ga nisam položio. Ja ne razumem film kao jedva pomičnu sliku ispred koje skoro muzejski stojimo mučeći se sa njom. Ne mislim ni da je izložena melodrama neka naročita priča vredna tako trnovitog puta. O potencijalnim usputnim ćorsokacima da i ne govorim.
Otac je očigledni debil. Ne znam zašto ga je Tsai odabrao za figuru koja će nas mučiti i kojom treba najviše da se bavimo.
Narcisoidni, sebični debil.
Koliko ste filmova gledali o muškarcu koji nije uspeo ni da razume, ni da ispuni san svoje žene, zato što se bavio svojom noćnom morom, a onda je ostao bez žene i postao noćna mora za sve ostale?
Nemojte da počnete sa ovim.
Jer nećete ga završiti.
SELEKTAH: 3/ 10
Gledam ovu filmografiju Ming-lianga Tsaija, malezijskog reditelja, i iznenađujem se da ovo nije prvi put da su se naši putevi ukrstili. Stanovita sumnja s moje strane postoji da sam gledao njegovog venecijanskog pobednika Vive L'Amour. Apsolutno sam siguran da sam s Majom gledao The Hole na nekom FEST-u i da je ona bila oduševljena. Ja ne. Mislim da sam gledao i njegov Ćudljivi oblak. Verovatno greškom.
Za Stray Dogs sam, na osnovu nedovoljno skoncentrisano ispraćenog postera, pomislio da je jedan od onih azijskih kišnih trilera u kojima detektiv paralelno rešava nerešiv zločin i svoju muku.
Whatazajeb s moje strane!
Stray Dogs je priča o porodici beskućnika.
S obzirom da azijski glumci ne nose nejmtegove i da sam ja očigledni rasista zbog takvih konstatacija, nisam siguran da li se u filmu pojavljuju dve ili tri žene. Od kojih je jedna "mama", jedna nalik mami, a treća je možda neka treća, a možda "mama".
U flešbeku, ako je to bio flešbek (vidite i drugi izvor mojih frustracija), koji počinje u drugoj polovini filma vidimo porodicu koja živi u stanu kojim je evidentno protutnjala vatra i ostavila crne zidove i crne pločice u kupatilu. I crni frižider koji radi. Tata pije, a mama provodi vreme s decom i u kućnim poslovima.
Kao da je sve normalno. A ne vanredno.
Onda mama (ako je to bila mama) izađe da nahrani pse, istotakođe beskućnike, a otac za njom. U statičnom kadru koji traje 10 minuta vidimo mamu kako gleda nešto, a iza nje oca koji povremeno cirka iz flašice. Onda je on zagrli. Pa iz drugog ugla, njima iza leđa, u statičnom kadru koji traje 10 minuta gledamo kako njih dvoje zure u mural u napuštenoj zgradi koji prikazuje planinski predeo koji se spušta do reke. Onda mama, ode, a otac ostane da u statičnom kadru koji traje 10 minuta sam posmatra pejzaž. Pa i on ode. za majkom ili negde drugde, ne znamo. Kraj filma.
Pre ovoga, u prvom delu, gledamo oca, sa dvoje dece (dečakom i devojčicom) kako pokušava da održi neki privid normalnog života, radeći nepodnošljive poslove (on je čovek-bilbord na nekoj raskrsnici), održavajući higijenu porodice u gradskom veceu i spavajući u napuštenoj zgradi. Dok deca bleje naokolo i hrane se semplovima po hipermarketu.
Sve dato u statičnim kadrovima čija dužina skoro nikada nije ispod 5 minuta, a često deluje i da je 10 minuta. Duže nego što je trebalo.
Suvi realizam i suvi simbolizam.
Ima jedna scena u kojoj pijani otac prvo jastukom guši, a potom kanibalistički jede glavu kupusa koja predstavlja "maminu glavu" s kojom njegova ćerkica spava.
Ima jedna scena u kojoj otac jede neki fastfud. Sve sa srkanjem koščica kara-bataka.
Stray Dogs je veliki test. Iako sam ga odgledao celog, bez premotavanja, bojim se da ga nisam položio. Ja ne razumem film kao jedva pomičnu sliku ispred koje skoro muzejski stojimo mučeći se sa njom. Ne mislim ni da je izložena melodrama neka naročita priča vredna tako trnovitog puta. O potencijalnim usputnim ćorsokacima da i ne govorim.
Otac je očigledni debil. Ne znam zašto ga je Tsai odabrao za figuru koja će nas mučiti i kojom treba najviše da se bavimo.
Narcisoidni, sebični debil.
Koliko ste filmova gledali o muškarcu koji nije uspeo ni da razume, ni da ispuni san svoje žene, zato što se bavio svojom noćnom morom, a onda je ostao bez žene i postao noćna mora za sve ostale?
Nemojte da počnete sa ovim.
Jer nećete ga završiti.
SELEKTAH: 3/ 10
No comments:
Post a Comment