09 August 2016

УРОК (THE LESSON)

Solidna imitacija


Margita Gosheva igra Nadju, učiteljicu engleskog u osnovnoj školi, kojoj lična turobna finansijska situacija, u kojoj se neplanirano zatiče, pomaže da razume i ostavi na miru lopova koji učenicima krade novac od užine.

Ova surovo dokumentaristička moralna drama o učiteljicinim naporima da se izbori sa onom starom da je "dug zao drug" radnjom i tretmanom podseća na seriju filmova koji su u poslednjih deceniju-dve potekli iz Rumunije, Belgije i Francuske. Ono što je čini slabijom u odnosu na (tu) konkurenciju jeste osećaj da na internacionalnu pozornicu ne donosi ništa svoje.

Ako bi se eventualno složili oko toga da "Rumuni" slične priče filuju humorom svih boja i temperatura, da "Francuzi" pretenduju da male ljudske sudbine izdignu na nivo javne diskusije, a "Belgijanci" rade suprotno "Francuzima", onda možda možemo da kažemo da je mlada bugarska rediteljka, zapravo rediteljsko-scenaristički par (Kristina Grozeva, Petar Valchanov), ostavlja utisak da nisu želeli da rade isto što i prve im komšije, već "moderna Evropa".

Svi koji iole prate "evropski film" istog trenutka kada počnu finansijske muke mlade učiteljice mogu da pretpostave u kom odnosu koncentričnih krugova će stajati sitni lopovluk školskog deteta i onaj u učiteljice (do koga će sigurno doći). Za nas koji živimo u Srbiji cinično-tragikomični momenti učiteljicinih pokušaja da se otarasi duga deluju kao serija nesrećnih događaja koji će ti se, ako živiš u ovom delu sveta, sigurno izdešavati. Otuda izostaje smeh nad ljudskom komedijom. U isto vreme, Grozeva i Valchanov nisu podjednako razigrali sve aspekte svoje priče, pa neki nepotrebno duboko rone u kliše (muž, zli zalogodavac), a drugi ne zarone u duhovito ili neverovatno koliko bi mogli (otac i "nova mama", fontana, pa pljačka banke).

Učiteljica koja uči lekciju, nosi nešto od stečenog stoicizma naših naroda i narodnosti, inatna je i ponosna i Gosheva je tu dala jedan uverljiv, ako ne uvek ljudski (topao) portret. Zapravo, mislim da je tu više krivica do autora koji nisu dali prostora ni liku ni glumici da predahne i pozabavi se bilo čime drugim sem jurenjem za parama, što za par nijasni umanjuje njen napor da se nametne kao rasni portret karaktera.

Nisam siguran da će eks-jugosloveni ceniti delo i domet svojih bugarskih komšija, tj sigurniji sam da će što dalje od Bugarske ovo biti sve bolji i prihvaćeniji film.

SELEKTAH: 6/ 10

No comments:

Post a Comment