06 October 2016

EXPLODED VIEW - Exploded View (Sacred Bones)

Sedativ "ANico"


Kao što sam vam ispričao u nekom od poslednih fenomenalnih podkasta o uređenju unutrašnjeg života- Moć Veštica, Exploded View sam svim srcem zavoleo pre nego što sam uspeo da provalim da je na vokalima Annika Henderson. Da, ona ista Anika (jedno "n" manje) koja mi je rashladila tolika vrela proleća svojim izdanjima u produkciji Geoffa Barrowa. To ako niste čuli, morali bi, jer što srce češće kvrcne duže će da traje. Ja se ponosim pred svojom decom vinilnim izdanjima i njenog albuma i potonjeg EP-ija. I kad god čujem nešto sa tih izdanja, bilo da je obrada ili original, iznova se iznenadim kako je moguće o tako tananim stvarima pevati tako androidno.
Jer Nico je pevala kao leš.
Nije isto.

Exploded View kako mi mnoge recenzije ponavljaju predstavlja (za sada) ad hoc udruživanje Hendersonove sa trojicom meksičkih muzičara (koji su ili nisu muzicirali prethodno u bendu zvanom Crocodiles) i to u Meksiko Sitiju. Sve numere su proistekle iz improvizacije i snimljene su u prvom cugu na traku, bez ikakve kasnije post-produkcije. Ako ste slušali Aniku ranije, onda osećaj analognosti ne bi trebalo da vam bude stran.

Exploded View je jedan od mogućih puteva na kome bi završili Velvet Underground da su ostali sa Nico i da su se početkom sedamdesetih preselili u Nemačku. Ovo je starovremenska krautrok ploča (ili barem čvrsto nadovezana na tradiciju) koja svoj hipsterski zicer ostvaruje baš tim kontrolisanim retro pristupom, ali i povremenim proizvođenjem osećaja da stari krautovci možda to ne bi baš ovako. Zapravo, a vezano za ovo poslednje, ako izignorišemo Stereolab kao bend koji je bio all-over mnogih pravaca (na koje i Broadcast podseća romantična One Too Many), meni kao bijednom poznavaocu krautroka deluje da i nije bilo mnogo ovakvih/ ženskih/ androidnih kombinacija.
Dopuštam da vi znate za, barem, još 50.

Mehanički, repetativni, fabrički proizvedeni dab krautroka pasuje Anniki, i najvećim delom albuma bićete impresionirani kolio se ove dve mašine (bend i pevaljka) lepo i nežno vole. Saznanje da je sve posledica spontanog susreta sve čini još... ljudskijim? Nekad su stvari agresivnije sirovije i agresivnije, sa skoro garažnim zvukom (poput Disco Glove), nekad su neočekivano moderno aranžirane, iako zvuče retro, kao Portishead, u Lost Illusion koja otvara album. Nekad su skoro soul, kao u samorasplakanoj Stand Your Ground u kojoj se Annika od početka do kraja pesme lagano gasi, a, deluje, bend sve sporije i sporije svira. Za album koji je tako snažno definisan žanrom na koji se obrušio, nakon malo više slušanja, lepo se čuje u kojoj meri su njegove konture razvaljene da bi drugačije postavljene pesme provalile iz njega. Ostavljajući temelje.

Najbolja mera stvari, kao u Orlando, je kada i bend i pevačica daju sebi oduška i kada jedna švedska šansona tokom manje od četiri minuta zvuči kao proleće na usnama zaljubljenog. Baš tako!

Ovaj album je kao crna rolka. Kad god da je obučete izgledaćete kul i kao da želite da vas ostave na miru. A leti će vam biti glupo što ne možete da je nosite.

SELEKTAH: 8plus/ 10

1 comment:

  1. Solidan izbor: http://www.factmag.com/2013/09/15/20-best-krautrock-records-ever-made/

    + http://www.cavernofantimatter.com

    + http://www.ziguri.net/category/video/

    + ...

    Crno da ne može crnje...

    ReplyDelete