Bogovi su krivi za sve
Slično filmu The Last Temptation of Christ ili Borgman i ovo je film koji se metafizički igra sa tim da neke čudne sile vode naše živote. U ovom filmu jedan uspešni biznismen, na Porše od krize srednjih godina (koju će uspešno prebroditi, nema sumnje), prolazi kroz vrlo interesantna, skoro natprirodna (samo)saslušavanja, koja bi trebalo da ga vrate u naručje svoje supruge. Uspešne ministarke u kandaskoj vladi, koja je imala neku vrstu nervnog sloma i trenutno je u blagom vegetativnom obliku života.
Dakle, Borisu, koji ima ljubavnice svuda gde zaviri, u gluvo doba noći javlja se "guru", obučen u odelo kalifa (recimo) koji mu poruči da od njega, Borisa, zavisi da li će se njegova žena oporaviti, a do toga mora da dođe. Implicira se da potreba za tim dolazi odozgo, od bogova, više sile, "potrebe same".
Boris je u isto vreme suočen sa neodoljivim izazovima neverstva sa zgodnim ženama oko sebe, sopstvenom savešću i bizarnim, neobjašnjivim silama koje vrše komične pritiske na njega. Ono na šta igra reditelj Denis Cote, rekao bih, je neotkrivanje da li su sile stvarne i stvarno takve ili je sve otelotvorenje Borisove grešne savesti. I jedno i drugo ima smisla. Meni je, naravno, zanimljivije ono prvo.
Šta ako bogovi stvarno postoje? I šta ako stvarno umeju da padnu na teme? Na nas? Iz kolotečine? Cote, možda nepotrebno, pominje grčku tragediju i postojanje hibrisa da pojasni ono što se Borisu dešava. Ali u toj paraleli intrigira najviše- šta bi bilo kad bi bilo da pravo niotkuda neko dođe, spočita nam nešto neverovatno u vezi sa našim životom i ostavi nas sa čudnim osećajem da naša sloboda ima limit. A život nekakvu objektivnu pravdu. Ili moral.
Kako god, Boris tj James Hyndman nije naročito simpatičan i to malo problematizuje našu raspoloženost da budemo na njegovoj strani tj na strani grešnih, ali nesputanih ljudskih sloboda. Istina, baš kao što i naslov kaže, Boris Sans Beatrice, može da bude i uvrnuta romantična komedija u kojoj naš junak ima problem da se vrati svojoj curi, ali zna da treba i mora. Jer ona to zaslužuje. Jer je bezgrešna kao... Beatriče.
Nećete se smoriti ako probate.
SELEKTAH: 7minus/ 10
Slično filmu The Last Temptation of Christ ili Borgman i ovo je film koji se metafizički igra sa tim da neke čudne sile vode naše živote. U ovom filmu jedan uspešni biznismen, na Porše od krize srednjih godina (koju će uspešno prebroditi, nema sumnje), prolazi kroz vrlo interesantna, skoro natprirodna (samo)saslušavanja, koja bi trebalo da ga vrate u naručje svoje supruge. Uspešne ministarke u kandaskoj vladi, koja je imala neku vrstu nervnog sloma i trenutno je u blagom vegetativnom obliku života.
Dakle, Borisu, koji ima ljubavnice svuda gde zaviri, u gluvo doba noći javlja se "guru", obučen u odelo kalifa (recimo) koji mu poruči da od njega, Borisa, zavisi da li će se njegova žena oporaviti, a do toga mora da dođe. Implicira se da potreba za tim dolazi odozgo, od bogova, više sile, "potrebe same".
Boris je u isto vreme suočen sa neodoljivim izazovima neverstva sa zgodnim ženama oko sebe, sopstvenom savešću i bizarnim, neobjašnjivim silama koje vrše komične pritiske na njega. Ono na šta igra reditelj Denis Cote, rekao bih, je neotkrivanje da li su sile stvarne i stvarno takve ili je sve otelotvorenje Borisove grešne savesti. I jedno i drugo ima smisla. Meni je, naravno, zanimljivije ono prvo.
Šta ako bogovi stvarno postoje? I šta ako stvarno umeju da padnu na teme? Na nas? Iz kolotečine? Cote, možda nepotrebno, pominje grčku tragediju i postojanje hibrisa da pojasni ono što se Borisu dešava. Ali u toj paraleli intrigira najviše- šta bi bilo kad bi bilo da pravo niotkuda neko dođe, spočita nam nešto neverovatno u vezi sa našim životom i ostavi nas sa čudnim osećajem da naša sloboda ima limit. A život nekakvu objektivnu pravdu. Ili moral.
Kako god, Boris tj James Hyndman nije naročito simpatičan i to malo problematizuje našu raspoloženost da budemo na njegovoj strani tj na strani grešnih, ali nesputanih ljudskih sloboda. Istina, baš kao što i naslov kaže, Boris Sans Beatrice, može da bude i uvrnuta romantična komedija u kojoj naš junak ima problem da se vrati svojoj curi, ali zna da treba i mora. Jer ona to zaslužuje. Jer je bezgrešna kao... Beatriče.
Nećete se smoriti ako probate.
SELEKTAH: 7minus/ 10
No comments:
Post a Comment