Šteta što je ovo tek drugi film Toma Forda, jer...
... da je bio treći, četvrti ili deseti, bio bi skoro veličanstven.
Susan i Edward bili su jednom davno muž i žena. U međuvremenu, ona je nastavila svoju "kustosku" karijeru i postala uspešna galijeristkinja, a on je otišao negde u Teksas, da bude učitelj, i napisao svoj prvi roman. Ona se preudala, za biznismena koji je vara i sa kojim živi u ledenom braku.
Na početku filma ona dobije kopiju njegovog romana, koji nosi naslov "Nocturnal Animals" (Noćne životinje), što je bio njegov nadimak za nju i njenu insomniju.
Film potom prikazuje njen sadašnji život koji vodi ka susretu sa Edwardom, dok paralelna radnja ekranizuje roman koji čita.
A negde između ugura se i flešbek koji nas upoznaje sa ključnim momentima njihove veze i njenog kraja.
Iako je taj deo ključan za razumevanje romana, a potom i čitavog filma, mislim da je on najlošiji i nepotreban. Ford je trebalo nekako drugačije da se dovije. Što bi i uradio da je ovo bio njegov treći, četvrti... film.
Možda je drugačije trebalo struktuirati film. Da budu samo dve priče (ignorišite slobodu koju sebi dajem u ovom neformalnom razgovoru sa Tomom Fordom), hronologija ljubavnika koja ide ka sadašnjosti i "ekranizacija romana". Mislim da bi rezultat, naročito emotivni, bio veći, a stvari ne bi bile crtane kao ovde.
Ford se uplašio da će njegova poenta, tj poenta Edwardove knjige, ostati nejasna, pa je onda sve podredio tome.
Zato u sadašnjosti kuburimo sa "nedešavanjem". Uprkos fenomenalnoj špici koja se potom pretače u galerijski šou-performans, kao kritika trenutne Amerike, galeristkinja Susan čita knjigu, ide na sastanke, a njen muž na službene puteve. Ako je trebalo da shvatimo da je jadna, sama i sjebana i sve sjebanija, to je jedna scena mogla da reši. Uprkos raskošno dizajniranim kadrovima kreatora Forda.
Flešbekovi su još gore prošli. Jer oni ne smeju da otkriju previše, a Ford ih je postavio skoro u tonu romantične komedije koja nešto kiselije kreće po lošem. Međutim, tu ni za Amy Adams ni za Jakea Gyllenhaala nema šta da se glumi, sve opšta mesta bez autentičnih detalja. Ako je sva poenta bila da shvatimo da nije sva baš bila Susanina krivica, to baš i nije bitno. Tu je ionako jedna scena bila bitna, ona u kojoj shvatamo kakav zločin Edward misli da je Susan počinila onim što je uradila, po odlasku...
Treći tok filma, "ekranizacija", ima svoju atmosferu, tok, priču i možda na momente ozbiljnije škripi na psihološkom planu, pre svega kod oca koji ostaje prepasivan u odbrani svoje napadnute porodice. Ali nešto od te "neuverljivosti" možda se gledaocima, ako ne i čitaocima, objasni kad shvatimo o čemu je priča zapravo.
I, naslov, je, naravno, idiotski. Funkcionalan da, ali zar iko zaista može da zamisli da je neko nekoga, pa još iz ljubavi, nazivao tim rečima- "nocturnal" "animal". Joks.
Na kraju, Ford uspeva da sažme sve svoje priče u jednu, o dvoje ljubavnika, od kojih jedan nije tražio oproštaj, a drugi ga nije dao. Kad zamislim koliko je ta scena mogla tek da bude srceslamajuća, srce mi pukne.
SELEKTAH: 7minusminus/ 10
... da je bio treći, četvrti ili deseti, bio bi skoro veličanstven.
Susan i Edward bili su jednom davno muž i žena. U međuvremenu, ona je nastavila svoju "kustosku" karijeru i postala uspešna galijeristkinja, a on je otišao negde u Teksas, da bude učitelj, i napisao svoj prvi roman. Ona se preudala, za biznismena koji je vara i sa kojim živi u ledenom braku.
Na početku filma ona dobije kopiju njegovog romana, koji nosi naslov "Nocturnal Animals" (Noćne životinje), što je bio njegov nadimak za nju i njenu insomniju.
Film potom prikazuje njen sadašnji život koji vodi ka susretu sa Edwardom, dok paralelna radnja ekranizuje roman koji čita.
A negde između ugura se i flešbek koji nas upoznaje sa ključnim momentima njihove veze i njenog kraja.
Iako je taj deo ključan za razumevanje romana, a potom i čitavog filma, mislim da je on najlošiji i nepotreban. Ford je trebalo nekako drugačije da se dovije. Što bi i uradio da je ovo bio njegov treći, četvrti... film.
Možda je drugačije trebalo struktuirati film. Da budu samo dve priče (ignorišite slobodu koju sebi dajem u ovom neformalnom razgovoru sa Tomom Fordom), hronologija ljubavnika koja ide ka sadašnjosti i "ekranizacija romana". Mislim da bi rezultat, naročito emotivni, bio veći, a stvari ne bi bile crtane kao ovde.
Ford se uplašio da će njegova poenta, tj poenta Edwardove knjige, ostati nejasna, pa je onda sve podredio tome.
Zato u sadašnjosti kuburimo sa "nedešavanjem". Uprkos fenomenalnoj špici koja se potom pretače u galerijski šou-performans, kao kritika trenutne Amerike, galeristkinja Susan čita knjigu, ide na sastanke, a njen muž na službene puteve. Ako je trebalo da shvatimo da je jadna, sama i sjebana i sve sjebanija, to je jedna scena mogla da reši. Uprkos raskošno dizajniranim kadrovima kreatora Forda.
Flešbekovi su još gore prošli. Jer oni ne smeju da otkriju previše, a Ford ih je postavio skoro u tonu romantične komedije koja nešto kiselije kreće po lošem. Međutim, tu ni za Amy Adams ni za Jakea Gyllenhaala nema šta da se glumi, sve opšta mesta bez autentičnih detalja. Ako je sva poenta bila da shvatimo da nije sva baš bila Susanina krivica, to baš i nije bitno. Tu je ionako jedna scena bila bitna, ona u kojoj shvatamo kakav zločin Edward misli da je Susan počinila onim što je uradila, po odlasku...
Treći tok filma, "ekranizacija", ima svoju atmosferu, tok, priču i možda na momente ozbiljnije škripi na psihološkom planu, pre svega kod oca koji ostaje prepasivan u odbrani svoje napadnute porodice. Ali nešto od te "neuverljivosti" možda se gledaocima, ako ne i čitaocima, objasni kad shvatimo o čemu je priča zapravo.
I, naslov, je, naravno, idiotski. Funkcionalan da, ali zar iko zaista može da zamisli da je neko nekoga, pa još iz ljubavi, nazivao tim rečima- "nocturnal" "animal". Joks.
Na kraju, Ford uspeva da sažme sve svoje priče u jednu, o dvoje ljubavnika, od kojih jedan nije tražio oproštaj, a drugi ga nije dao. Kad zamislim koliko je ta scena mogla tek da bude srceslamajuća, srce mi pukne.
SELEKTAH: 7minusminus/ 10
"struktuirati film"?!??
ReplyDelete