Surova, deltorovska bajka o dečaku i organskom Optimus Primeu
Sad shvatam da prethodno ostvarenje reditelja J.A. Bayona, The Impossible, pamtim kao bolji film nego što sam to pokazao u svojoj recenziji. Toliko o smislu recenzija. Gledanja filmova. Sećanja. Života.
Na sreću ili nažalost, pre gledanja A Monster's Call nisam imao pojma ko je Bayona, niti šta je radio pre ovog filma.
A Monster's Call je tip vrlo nevesele bajke koja deltorovski kombinuje sumornu realnost sa njenim sumornim refleksijama u fantaziji i onda između ta dva sumorna sveta razvija topliji odnos nego što bismo očekivali.
U sumornoj realnosti imamo dečaka koji živi sa majkom koja umire od opake bolesti. Njegov otac živi u Americi i pojavljuje se na kratko i ne ostavlja utisak nekoga ko ume da se roditeljski udubi u život svoga sina. Ali da budem fer prema njemu, to je i razlog zašto ih je napustio. O dečaku brine i baka. I tu Sigourney Weaver deluje znatno prisebnije nego što bi očekivali od nekoga ko gleda kako mu se dete suši i nestaje pred očima.
Na svu muku, suvonjavog i logoraški izgledajućeg dečaka u školi drugovi solidno zlostavljaju. Zato što je drugačiji.
Kroz prozor svoje sobe, na obližnjem brdu dečak gleda "hiljadu godina" staro drvo.
Koje oživi jedne noći, dođe do dečaka i obeća mu da će mu ispričati tri priče, a da će dečak onda morati da njemu ispriča četvrtu.
I tako i bi.
Čar, ako bi se to perverzno osećanja moglo tako nazvati, ovog filma ista je ona koja krasi i bajke koje čudovište-drvo-organski Optimus Prime priča dečaku- u njima nema "klasične" podele na dobro i zlo tj dobre i zle junake. I jedni i drugi prolaze kroz svoje dobre i loše strane. Baš kao i u životu.
I sav smisao tih bajki jeste da dečaku omogući da ispriča svoju i da na kraju shvati njenu bolnu poentu.
Život ume da bude baš nefer. I to i mi i dečak shvatamo na kraju (neki i kroz obilje suza). I da bi u tako nešto poverovali, da bi tako nešto razumeli i da se od toga ne bi skroz-skroz uplašili, bilo je potrebno da nam to ispriča jedno čudovište. Ili neko veoma nalik na njega.
A Monster's Call je u esenciji stravično kalkalnutski i ako vas ne prestrave prednji zubi Felicity Jones (koja igra dečakovu majku), njena tiha predaja i sve izbačenija rebra hoće. Dečak je skoro sramno ostavljen sam i bespomoćan da se nosi sa svim tim, i uprkos nepopustljivoj, ali dobronamernoj prirodi čudovišta, čini mi se da je najveći uspeh ovog filma kako je tu poziciju uspeo da nam uvali, a bez našeg povraćanja i prezira. I kada se na kraju filma, skoro kajzersozeovski, otkrije da je sve što se dečaku izdešavalo bila neka vrsta majčinske (super)vizije, film zadaje svoj poslednji emocionalni udarac.
Animacije kojima su rešene prve dve bajke koje čudovište priča razbijaju škrtost dramske postavke i teški pastel ostatka filma. Šteta je što malo više truda nije uloženo u "oživljavanje" likova majke i bake, pa i kasting markantnijeg oca (čak i ako se htelo da on bude neki "no nejm" tip). Ti fini detalji parirali bi neobičnosti bajki koje slušamo.
Ali mislim da nećete previše zakerati zbog toga.
SELEKTAH: 8minus/ 10
Sad shvatam da prethodno ostvarenje reditelja J.A. Bayona, The Impossible, pamtim kao bolji film nego što sam to pokazao u svojoj recenziji. Toliko o smislu recenzija. Gledanja filmova. Sećanja. Života.
Na sreću ili nažalost, pre gledanja A Monster's Call nisam imao pojma ko je Bayona, niti šta je radio pre ovog filma.
A Monster's Call je tip vrlo nevesele bajke koja deltorovski kombinuje sumornu realnost sa njenim sumornim refleksijama u fantaziji i onda između ta dva sumorna sveta razvija topliji odnos nego što bismo očekivali.
U sumornoj realnosti imamo dečaka koji živi sa majkom koja umire od opake bolesti. Njegov otac živi u Americi i pojavljuje se na kratko i ne ostavlja utisak nekoga ko ume da se roditeljski udubi u život svoga sina. Ali da budem fer prema njemu, to je i razlog zašto ih je napustio. O dečaku brine i baka. I tu Sigourney Weaver deluje znatno prisebnije nego što bi očekivali od nekoga ko gleda kako mu se dete suši i nestaje pred očima.
Na svu muku, suvonjavog i logoraški izgledajućeg dečaka u školi drugovi solidno zlostavljaju. Zato što je drugačiji.
Kroz prozor svoje sobe, na obližnjem brdu dečak gleda "hiljadu godina" staro drvo.
Koje oživi jedne noći, dođe do dečaka i obeća mu da će mu ispričati tri priče, a da će dečak onda morati da njemu ispriča četvrtu.
I tako i bi.
Čar, ako bi se to perverzno osećanja moglo tako nazvati, ovog filma ista je ona koja krasi i bajke koje čudovište-drvo-organski Optimus Prime priča dečaku- u njima nema "klasične" podele na dobro i zlo tj dobre i zle junake. I jedni i drugi prolaze kroz svoje dobre i loše strane. Baš kao i u životu.
I sav smisao tih bajki jeste da dečaku omogući da ispriča svoju i da na kraju shvati njenu bolnu poentu.
Život ume da bude baš nefer. I to i mi i dečak shvatamo na kraju (neki i kroz obilje suza). I da bi u tako nešto poverovali, da bi tako nešto razumeli i da se od toga ne bi skroz-skroz uplašili, bilo je potrebno da nam to ispriča jedno čudovište. Ili neko veoma nalik na njega.
A Monster's Call je u esenciji stravično kalkalnutski i ako vas ne prestrave prednji zubi Felicity Jones (koja igra dečakovu majku), njena tiha predaja i sve izbačenija rebra hoće. Dečak je skoro sramno ostavljen sam i bespomoćan da se nosi sa svim tim, i uprkos nepopustljivoj, ali dobronamernoj prirodi čudovišta, čini mi se da je najveći uspeh ovog filma kako je tu poziciju uspeo da nam uvali, a bez našeg povraćanja i prezira. I kada se na kraju filma, skoro kajzersozeovski, otkrije da je sve što se dečaku izdešavalo bila neka vrsta majčinske (super)vizije, film zadaje svoj poslednji emocionalni udarac.
Animacije kojima su rešene prve dve bajke koje čudovište priča razbijaju škrtost dramske postavke i teški pastel ostatka filma. Šteta je što malo više truda nije uloženo u "oživljavanje" likova majke i bake, pa i kasting markantnijeg oca (čak i ako se htelo da on bude neki "no nejm" tip). Ti fini detalji parirali bi neobičnosti bajki koje slušamo.
Ali mislim da nećete previše zakerati zbog toga.
SELEKTAH: 8minus/ 10
No comments:
Post a Comment